svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

17 ЛЕТОПИСА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ БОЖЕВАЧКЕ

летописЧАСОПИС КОЈИ САКУПЉА РАСУТЕ БИСЕРЕ

Где би нам био крај кад би  макар свака десета школа у Србији правила  летопис ! Шта би све било сачувано од заборава. И шта би будућа покољења сазнавала о нама.

 То је прво што смо помислили кад смо погледали последњи број Летописа  основне школе божевачке, који већ седамнаест година стрпљиво уређује и издаје директорка Божевачке основне школе Сребранка Томић и њен колектив.  Она то чини у маниру врхунског зналца, са осећањем за реч, за слику, за догађај и за историчност збивања која пролазе поред  нас  - остављајући само успутне трагове.

-          Зар то мора тако да буде, питала сам се – каже она.- Да догађаји пролазе и нестају а да ми све то равнодушно посматрамо. Зар треба да буде порушена и последња стара кућа, последња ограда, последња капија;  да нестану последњи комади народне ношње, последње преслице и накити;  и песме које су некад певали наши дедови и приче казиване у зимским вечерима. Не треба. Све то мора да се бележи и оставља будућим нараштајима. Нажалост, много шта је већ заувек нестало,  јер није ни записано  ни описано. Хватала ме је језа од помисли да ће и ово што ми радимо да потоне у заборав. Па, нама је само у Браничеву четрдесет манастира под земљом, а постојали су вековима, док их непријатељске хорде  нису претварале у згаришта и рушевине. Данас огромна већина народа нема појма ни где су били ни шта су значили.  Да смо бар обележили места где су постојали да се то зна и памти. Све то скупа утицало је на мене да покренем Летопис школе божевачке и да на сва та питања одговарам са мојим наставничким колективом, ђацима и родитељима. То је посао који много тражи, али 17 бројева Летописа, за 17 година, показује да је то био један од наших највећих подухвата. А можда и нашег школства у целини.

DSC 0456

Наравно, ништа се случајно не догађа, јер све има свој почетак и развојни пут, па се тако ни Летопис  није појавио случајно, баш у овом помало скрајнутом стишком селу, иначе би могао да  настане  било кад, у  било којем крају и у било којој школи.  Могао би, али после низа узастопних заједничких подвига који би подстицали људе на слогу и рад. Захваљујући вредноћи и слози својих људи Божевац  је напредовао. Постао једно од најбогатијих села у Браничеву, па је већ почетком прошлог века био раван Голупцу. Потом је званично проглашен за варошицу, чиме се и данас дичи. За разлку од других варошица тежио је да то остане  до данас. Подигао је у порти цкве најпотпунији споменик војницима и цивилима страдалим у ратовима од 1912-1918. године, потпунији чак и од оног у Пожаревцу, док у недалеком Раброву, такође варошици, споменик тим јунацима није никад подигнут. У таквој средини било је нормално да  се појави и велики добротвор Лазар Стојиловић,  који је 1928. године подигао једну од најлепших сеоских школа у Србији и поклонио свом селу. Ту ће настати и једно од најбољих сеоских позоришта на српским просторима,  врстан фолклорни ансамбл, дрворед  јабука, крушака и дуња,  дуж неколико километара са обе стране пута,  којим се стиже у село с главног друма. А онда, у  ту школу стиже професорка биологије  Сребранка Томић.  Она је била ђак те школе, рођена Божевчанка – која долази  с новим идејама и новим полетом, и жарком жељом да све то спроведе у дело.  И у своје прве подухвате увршћује издавање Летописа Основне школе божевачке и изузетне манифестације Сјај у оку. А онда се ређају веома лепо осмишљене свечане академије, скупови песника, програми поводом разних годишњица, неговања школске баште, одласци у природу, екскурзије.  Без ње и њених професора и ученика више се не може замислити излазак на Врањевац , пред  најпотпунији споменик српској  војсци  и одавање почасти јунацима на дан Врањевачке битке. Зато ће директорка  Сребранка у рубрици „Реч директора“  у новом броју Летописа, тежећи развијању доброте и животне радости код деце, у ово време смутно, написати:

-          Исусове тајанствене речи „Будите мудри као змије и безазлени као голубови“ Патријарх српски Павле тумачио је потребом проналажења равнотеже између разума и доброте. По њему, ум је хладан, а доброта топла али слепа. Зато су потребни и ум и доброта да једно другом држе равнотежу, да ум не пређе у злобу, а доброта у глупост. Само такав однос говори да је човек на добром путу. Не могу  да кажем да се надам и да верујем да смо као школа на добром путу, јер знам да јесмо. Знам по броју деце која нам сваке године долазе и знам по радости коју видим на  њиховим лицима... И зато је на нама наставницима, васпитачима и директорима, а и на вама родитељима, дужност и обавеза да тај сајај што дуже остане у очима ваше деце, јер ће он осветљавати све њихове даље путеве“

Обећавамо да ћемо опет посетити ову школу, и упознати вас са новим подухватима, јер њихови извори су непресушни.  Остаје нам још само да кажемо да је  Главни и одговорни уредник Летописа је  Сребранка Томић, професор биологије, док су чланови Редакције Зоран Крстић, председник Школског одбора и наставник, Сања Огњановић, председник Савета родитеља, професори српског јзика Маја Милосављевић, Јована Дишић и  Александра Остојић и професор ликовне културе Марина Деспот. Дизајн  летописа је у рукама директорке Сребранке и Драгише Милчића.

Школи  припадају и подручне школе у Кули, Црљенцу, Кобиљу, Забрези и Аљудову и свака од њих је заступљена у Летопису, а Летопис се налази у кући сваког ђака. И ту остаје као драгоценост, која се пажљиво чува.

DSC 0460

Светиње Браничева

Последње ажурирано субота, 11 август 2018 08:38  

tuman-s.jpg
Број прегледа чланка : 3837413

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.