svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

17 ЛЕТОПИСА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ БОЖЕВАЧКЕ

летописЧАСОПИС КОЈИ САКУПЉА РАСУТЕ БИСЕРЕ

Где би нам био крај кад би  макар свака десета школа у Србији правила  летопис ! Шта би све било сачувано од заборава. И шта би будућа покољења сазнавала о нама.

 То је прво што смо помислили кад смо погледали последњи број Летописа  основне школе божевачке, који већ седамнаест година стрпљиво уређује и издаје директорка Божевачке основне школе Сребранка Томић и њен колектив.  Она то чини у маниру врхунског зналца, са осећањем за реч, за слику, за догађај и за историчност збивања која пролазе поред  нас  - остављајући само успутне трагове.

-          Зар то мора тако да буде, питала сам се – каже она.- Да догађаји пролазе и нестају а да ми све то равнодушно посматрамо. Зар треба да буде порушена и последња стара кућа, последња ограда, последња капија;  да нестану последњи комади народне ношње, последње преслице и накити;  и песме које су некад певали наши дедови и приче казиване у зимским вечерима. Не треба. Све то мора да се бележи и оставља будућим нараштајима. Нажалост, много шта је већ заувек нестало,  јер није ни записано  ни описано. Хватала ме је језа од помисли да ће и ово што ми радимо да потоне у заборав. Па, нама је само у Браничеву четрдесет манастира под земљом, а постојали су вековима, док их непријатељске хорде  нису претварале у згаришта и рушевине. Данас огромна већина народа нема појма ни где су били ни шта су значили.  Да смо бар обележили места где су постојали да се то зна и памти. Све то скупа утицало је на мене да покренем Летопис школе божевачке и да на сва та питања одговарам са мојим наставничким колективом, ђацима и родитељима. То је посао који много тражи, али 17 бројева Летописа, за 17 година, показује да је то био један од наших највећих подухвата. А можда и нашег школства у целини.

DSC 0456

Наравно, ништа се случајно не догађа, јер све има свој почетак и развојни пут, па се тако ни Летопис  није појавио случајно, баш у овом помало скрајнутом стишком селу, иначе би могао да  настане  било кад, у  било којем крају и у било којој школи.  Могао би, али после низа узастопних заједничких подвига који би подстицали људе на слогу и рад. Захваљујући вредноћи и слози својих људи Божевац  је напредовао. Постао једно од најбогатијих села у Браничеву, па је већ почетком прошлог века био раван Голупцу. Потом је званично проглашен за варошицу, чиме се и данас дичи. За разлку од других варошица тежио је да то остане  до данас. Подигао је у порти цкве најпотпунији споменик војницима и цивилима страдалим у ратовима од 1912-1918. године, потпунији чак и од оног у Пожаревцу, док у недалеком Раброву, такође варошици, споменик тим јунацима није никад подигнут. У таквој средини било је нормално да  се појави и велики добротвор Лазар Стојиловић,  који је 1928. године подигао једну од најлепших сеоских школа у Србији и поклонио свом селу. Ту ће настати и једно од најбољих сеоских позоришта на српским просторима,  врстан фолклорни ансамбл, дрворед  јабука, крушака и дуња,  дуж неколико километара са обе стране пута,  којим се стиже у село с главног друма. А онда, у  ту школу стиже професорка биологије  Сребранка Томић.  Она је била ђак те школе, рођена Божевчанка – која долази  с новим идејама и новим полетом, и жарком жељом да све то спроведе у дело.  И у своје прве подухвате увршћује издавање Летописа Основне школе божевачке и изузетне манифестације Сјај у оку. А онда се ређају веома лепо осмишљене свечане академије, скупови песника, програми поводом разних годишњица, неговања школске баште, одласци у природу, екскурзије.  Без ње и њених професора и ученика више се не може замислити излазак на Врањевац , пред  најпотпунији споменик српској  војсци  и одавање почасти јунацима на дан Врањевачке битке. Зато ће директорка  Сребранка у рубрици „Реч директора“  у новом броју Летописа, тежећи развијању доброте и животне радости код деце, у ово време смутно, написати:

-          Исусове тајанствене речи „Будите мудри као змије и безазлени као голубови“ Патријарх српски Павле тумачио је потребом проналажења равнотеже између разума и доброте. По њему, ум је хладан, а доброта топла али слепа. Зато су потребни и ум и доброта да једно другом држе равнотежу, да ум не пређе у злобу, а доброта у глупост. Само такав однос говори да је човек на добром путу. Не могу  да кажем да се надам и да верујем да смо као школа на добром путу, јер знам да јесмо. Знам по броју деце која нам сваке године долазе и знам по радости коју видим на  њиховим лицима... И зато је на нама наставницима, васпитачима и директорима, а и на вама родитељима, дужност и обавеза да тај сајај што дуже остане у очима ваше деце, јер ће он осветљавати све њихове даље путеве“

Обећавамо да ћемо опет посетити ову школу, и упознати вас са новим подухватима, јер њихови извори су непресушни.  Остаје нам још само да кажемо да је  Главни и одговорни уредник Летописа је  Сребранка Томић, професор биологије, док су чланови Редакције Зоран Крстић, председник Школског одбора и наставник, Сања Огњановић, председник Савета родитеља, професори српског јзика Маја Милосављевић, Јована Дишић и  Александра Остојић и професор ликовне културе Марина Деспот. Дизајн  летописа је у рукама директорке Сребранке и Драгише Милчића.

Школи  припадају и подручне школе у Кули, Црљенцу, Кобиљу, Забрези и Аљудову и свака од њих је заступљена у Летопису, а Летопис се налази у кући сваког ђака. И ту остаје као драгоценост, која се пажљиво чува.

DSC 0460

Светиње Браничева

Последње ажурирано субота, 11 август 2018 08:38  

Колумна

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

vitovnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 6050593

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.