svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Још једно хрватско лудило

obilić miloš 324Милош Обилић је Хрват из Туропоља код Загреба, Марко Краљевић из Имотског...  Има ли краја...

Кад човек помисли да су дотакнуте крајње границе националног инжењеринга хрватских историчара, интелектуалаца, новинара, појави се нешто што ту врсту посла код Хрвата гурне у предворје лудила. За тако нешто задужени су хрватски портали, познати као уточишта тзв. десног хрватског екстремизма, прецизније и јасније-усташтва, али и неки институти у Загребну, основани још крајем деведесетих.

Међу споменутим порталима најпознатији и најпосећенији је дневно.хр, чији уредници свакодневно објаве неколико антисрпских текстова. Углавном су на мети Срби из Хрватске, оно што је преостало од њих, али и Србија као држава, Република Српска, Милорад Додик, српски спортисти, клубови…

Дневно има и дописника из Београда, зове се Драган Илић, који је прошле године објавио текст чији садржај увелико превазилази рубрику “веровали или не” и намеће потребу да аутора одведу код доброг неуропсихијатра.

Марко Краљевић, Хрват из Имотског

Тако Илић “открива” хрватској јавности “до сада мало познате истине” о Србима као народу који има хрватско порекло. Немањићи су, тврди Илић, стара хрватска династија, која има исходиште, порекло из друге, још старије хрватске династије Трпимировића. Аутор даље тврди да је Марко Краљевић Хрват, из Имотског, да је цар Лазар такође Хрват а Мрњавчевићи старо хрватско племство, опет из околине Имотског.

У свом тумачењу историје, а све се позивајући на “српске изворе”, и на неке фратре-фрањевце, Драган Илић, на опште одушевљење читалачког пука портала Дневно, открива да је Милош Обилић био а шта друго него Хрват. Њега је, вели Илић, приликом једне посете Хрватској запазио цар Душан и то у Туропољу, селу између Загреба и Сиска. Тамо се каснији Милош, према тврдњама Драгана Илића, звао Мило Кобиловић. Одјахао је са Душаном на исток где му дадоше име Милош. Али, овде Илићевом лудилу није крај.

Дописник из Београда, као један од најјачих доказа да су Срби хрватског порекла, чисти Хрвати који су прешли на православље, наводи Ужице и цео златиборски крај где се користи ијекавски изговор. Илић признаје да је то због херцеговачког порекла али баш то представља као доказ јербо у Херцеговини, вели дописник, никада нису живели Срби, само Хрвати.

О томе како Илић описује Светог Саву, боље да не пишемо, јер заиста може да делује узнемирујуће, посебно код истински православних верника.

Причу о Србима, који су уствари Хрвати, и Србији која је уствари стара Хрватска, Драган Илић заокручује теоријом да су сви називи места и топоними у Србији, хрватског порекла; Крагујевац, Чачак, Милановац, Београд, Краљево, Ужице, Смедерево…све су то хрватска имена, пише Илић.

Драган Илић заиста постоји

Уз реакцију да овакве изливе умне поремећености не треба ни коментарисати многи од вас рећи ће да је име Драган Илић измишљено, односно да је текст настао у Загребу. Не, Драган Илић, према сазнањима Интермагазина, заиста постоји. Живи у Београду, има око 50 година, отац му је био војно лице а изјашњава се као Црногорац-Хрват, католичке вере. Илић је деведесетих година обилазио београдске редакције нудећи своја писанија, колумне, есеје и слично. Кад ту није успео покушао је као имитатор. У том смислу његов највећи успех је наступ на ТВ Пинк, у емисији коју је водио Саша Поповић а где је Драган Илић имитирао спортске коментаторе са простора бивше Југославије.

Преузето са: http://www.intermagazin.rs/

 

00zlatenac2qy7.jpg
Број прегледа чланка : 3849768

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.