svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Усвајање Закона о донаторству органа је у завршној фази

људски организам 620x330Језиво: Мој муж је пао у кому, тражили су његове органе, нисам пристала, претили су ми …

Београд – Усвајање Закона о донаторству органа је у завршној фази, све се претворило у “тежак случај” уз низ контроверзних и насилничких изјава без јасних објашњења или можда чак и прикривања чињеница.
Једна од изјава којом се “прославио” Александар Мартиновић посланик СНС је и ова: Када је човек мртав не треба му ништа и није власник ничега а нарочито није власник својих органа”.

Све ово личи на намерно довођење јавности Србије у заблуду како би се спорни закон прогурао на силу јер се и у њему самом примењује сила а то је да после изгласавања ни један грађанин Србије неће бити власник свога тела па ни органа што је савршено исто са положајем грађана у чувеном Орвеловом роману “1984”.

По сведочењу српског портала “Еспресо” Мартиновић није хтео да одговори да ли зна да се мртвим људима не ваде органи јер су им онда и органи мртви, дакле неупотребљиви те да се то искључиво ради живим људима.

Научна чињеница је да се органи мртвих људи никад нису користили нити ће икад у будућности јер то није технички изводљиво, јер када човек постане леш и у њему су органи леша.

Дакле, органи за трансплатацију се искључиво користе од живих људи, било да су у коми или одржавани на апаратима.

Према судско-медицинској науци, несигурни знаци смрти су нпр.прекид дисања и крвотока а вероватни знаци су мртвачке мрлје и укоченост. Сигурни знаци смрти су псеудомеланоза и лешне промене и тада се са сигурношћу може прогласити смрт особе. Овај постепени процес умирања разлог је што се покојници не сахрањују одмах јер многи превазилазе ове симтоме и враћају се свести.

Главни критеријум за мождану смрт јесте „смрт целог мозга“ која се утврђује клиничким прегледом и допунском тестовима. Клинички преглед у нашој землји врше два лекара неуролог или неурохирург и анестезиолог. Изједначавање пред законом биолошке и „мождане“ смрти не односи се само на доброволјне доноре органа, већ на све нас и важи од 2012. године.

Клинички преглед који лекар обавлја је његова субјективна оцена и на нама је да се надамо да ће бити исправна и поштена. Мало је доказа којима би одредили минимални прихватлјиви период опсервације који би несумњиво утврдио да су неуролошке функције неповратно оштећене… не може се са сигурношћу утврдити да ли увек помоћни тестови тачно потврђују престанак функције целог мозга“.

Све укупно ово значи да практично не постоје коначни докази да је неко заиста мртав иако је проглашен клинички мртав и налази се прикључен на апарате.

То даље значи да ће бити манипулација и злоупотреба са узимањем органа ма какав закон био те је врло дискутабилна жеља ове владе да силом присвоји себи право да је власник органа свих грађана Србије.

Сав овај хорор и ужас можемо видети из једног примера који је објављен на српском порталу Б92.нет као коменатар једног читаоца а све је објављено на Фејсбуку од стране Божице Поповић. Исповест несрећне жене у српској болници следи:

Божица Поповић: Преносим коментар са Б92 мислим да је вредан пажње.

“Јако лоше решење. Опет хоће нешто да уведу на силу, као свашта још, а за такве ствари треба васпитање, образовање, време. Посебно још што је лош систем код нас.

Пре 3 године пријатељ у својој 40ој је доживео шлог. Здрав, прав и јак човек на послу доживљава напад одвозе га на хитну где лекари немају појма шта је сат два времена и онда транспорт за КЦС. Тамо га примају у ургентном па у интензивну и тако два дана касније његову супругу зову из болнице да дође да потпише папире да га скину са апарата и да искористе његове органе јер је он здрав а њему ето неће требати јер је он мождано мртав а имају пацијенте којима треба. Она одлази тами и ОДБИЈА до потпише а лекар је назива између осталог тврдоглавом и глупачом. И вршен је свакодневни притисак на њу мајку (4 деце) 14 дана да потпише папир. Није хтела, одбијала је, а они су јој стално претили да ће га искључити, да нема смисла да се он пати, да заузима нечије место… Једину наду јој је први дан дала нека докторица са КЦС која је неуро нешто струке речима да шансе да преживи и опорави се су до 5%. Долазили су студенти на праксу ту и једна студенткиња кад су њега показивали примети да му око ради и онда су схватили да се човек буди и опоравља полако. Данас 3 године касније он је ЖИВ. Има последице озбиљне али ради на свом опоравку. Страшно је што нам је испричао и написао да је он једно десетак дана био свестан и све чуо, а није могао да отвори очи нити да било шта каже. Испричао је и разговоре које је његова супруга имала са лекарима поред његовог кревета. Ужас. Страхота. Да је размишљао шта ће бити. Замислите то.

Да је супруга пристала и потписала, 4 деце би остало без оца. Али њена љубав према њему и вера у несто боље су га оставили живим.

Зато не треба терати људе на нешто што не желе. Завештање је племенит чин човека али само када он то жели и када сам тако сматра.
теска тема, 19. јул 2018 21:37

ПРИМЕДБА: Ова прича је била могућа по старом закону али када буде усвојен нови закон тешко да ће неко извући овакву поуку у будућности. Обзиром да ће се мождана смрт одређивати одокативно и без довољно научних доказа свашта је могуће.

Или што бисмо народски рекли, пазите како живите и немојте падати у кому, чак ни у несвест!

Мирко Васић/Вебтрибуне

Преузето са: https://www.vaseljenska.com/

 

trska_crkva.jpg
Број прегледа чланка : 3363638

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

Зидни календари
са иконама у златотиску за 2019. годину
већи - Б3 и мањи - Б4

10914

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.