svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Мирко Васић: ПИТАЊЕ СВИХ ИТАЊА

srbija 640x427Да ли је Русији потребан Балкан?

Након приступања Црне Горе у НАТО и председничких избора у Србији, многи руски посматрачи су истакли да Русија губи Балкан. Нећемо расправљати о томе да ли Русија губи или је већ изгубила Балкан. Ипак, покушаћемо да у овом чланку сазнамо да ли је Русији потребан Балкан.

Да не буде забуне и да овај текст руски сајтови на српском не почну деманте као што је било са мојим текстом о руском ХААРП систему који је чистио облаке изнад Русије и набацивао их на “братски Балкан”, морам да напоменем да је ова анализа објављена у руској Правди а аутор је Дмитрy Нерсесов. Дакле, да је Русији Србија девета рупа на свирали не тврдим ја него руски аналитичар и то у утицајној руској штампи.

Критичари политике Москве на Балкану указују на два аспекта. Прво, Кремљ је одбио да начини икакве озбиљне покушаје за постављање препрека на чланство Црне Горе у НАТО-у. Друго, Москва се није трудила да обезбеди победу проруског кандидата током председничких избора у Србији. На све то, критичари оптужују Русију за неактивност у Грчкој, Македонији и Бугарској.

Строго говорећи, Москва показује мало интересовања за Балкан. Протести о уласку Црне Горе у Североатлантски савез су били трапави и формални. Руски званичници су изразили свој слаб протест на ову тему након што се Црна Гора придужила НАТО-у, иако је Запад оптужио Русију да планира државни удар у тој бившој југословенској републици.

Ни у Србији, избор председника Вучића, који не скрива свој прозападни став, није постојао разлог за велику забринутост Кремља. Шеф српске владе данас је жена, која ужива репутацију америчког агента. Нови председник Србије је такође успоставио министарство за европске интеграције. Ипак, Русија није креирала никакву велику причу из тога.

Нови председник Бугарске је политичар који је прогласио курс ка Руској Федерацији. Међутим, његов долазак на власт није за Москву постао сигнал да крене у стратешку офанзиву.

Грчки премијер Ципрас је отишао до Путина у нади да ће Москва заштити Атину од финансијске агресије Немачке, али је остао без ичега.

Догађаји у Македонији, где су албанске странке одгурале словенске снаге, оријентисане ка Москви, далеко од власти, нису оставили неки велики утисак на Москву.

То су чињенице. Оне сведоче хипотези о стратешком повлачењу Русије из балканског региона.

Постоји ли алтернатива?

Алтернатива тренутној немарној политици Русије на Балкану би могла бити учешће у бескрајном, исцрпљујућем, необећавајућем сукобу са Западом у региону где је стање ствари одувек било изузетно збуњујуће, где су сви у супротности са свима, и где се интереси многих спољних играча укрштају. Наравно, сећања на операцију коју су руске мировне снаге спровеле у Приштини на лето 1999. године су још увек драга Русији, али било би глупо обавити још једну такву операцију, с обзиром на величину читавог региона.

Балкан се назива буретом барута Европе. Комплексна историја овог региона је створила политички израз – “балканизација,“ који означава колапс комплексног етно-религијског и етнополитичког мозаика у позадини мноштва међусобних сукоба. Балканци сами пролазе кроз процес балканизације, и суочавање са овим регионом је веома опасно и скупо.

Да ли Русија има средстава за то? Одговор је не. Русија већ има Украјину и Сирију, и уопштено комплексне односе са Западом. Дакле, идеја о укључивању у проблеме на Балкану би била непотребна и штетна.

Позиција екстерног посматрача се чини много разумнијом. Нека ЕУ, САД и исламски свет покушају да одлуче о судбини Балкана – сви они који желе да зграбе део утицаја у подруму барута Европе.

У оквиру ЕУ постоји неколико центара моћи које је историјски привлачио Балкан. Пре свега, то се односи на Аустрију и Немачку. Шта год да они кажу о европској солидарности и свемоћности Берлина, Беч на Балкан гледа као на своје двориште које је пре неких 100 година било део аустријске територије.

Може се препоставити да ће аустријски политичари вероватно бити привучени идејом да врате намоћ своје земље над овим делом региона. Словенија, на пример, би могла обезбедити Аустрији пролаз на море. Интересантно је да је Хашки суд недавно донео необичну одлуку о Пиранском заливу: делу мора који је одсечен од Хрватске (новог члана НАТО-а) како би се та област дала Словенији.

За Немачку је контрола над целим Балканом неопходан услов за ефикасну политику “дисциплиновања“ Европе. Довољно је поменути чињеницу да је Хитлер одложио напад на СССР да би постигао “мир“ у Југославији. Немачка треба да преузме тоталну контолу над регионом, у супротном игра немачког Четвртог рајха изгледа неуверљиво.

Још један историјски кандидат за доминацију на Балкану је Турска. Нема сумње да Ердоган намерава корак по корак да врати позиције Отоманског царства.

Укратко, балкански регион је осиње гнездо, за које се бори неколико похлепних бивших империја.

Англо-Саксонци ће покушати да искористе ситуацију на Балкану. Британија и САД ће искористити ту ситуацију да манипулишу борбом између Немаца, Аустријанаца и Турака за Балкан.

Они не желе мир у региону; Вашингтон и Лондон ће уложити све напоре да осигурају да се “балканизација“ Европе настави, јер је занемарена криза потребна.

Преузето са: http://www.intermagazin.rs

 

zaova.jpg
Број прегледа чланка : 3615558

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.