svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Милорад Вучелић: СРБИЈА 1912. И СРБИЈА 2012.

Какви смо као народ и држава били 1912. године када је ослобођено Косово? Или какви смо данас 2012. године када покушавају да нам отму Косово? Шта је одликовало Србију када је донета одлука да Српска војска ступи на Косово, а шта је данас руководеће начело Србије? Која је мисао обузимала срца српског народа тада, а шта лежи данас на души народа? Оваква питања и поређења стања духа и стања државе, јављају се сами по себи о Стогодишњици ослобођења Косова.

Када се загледамо у 1912. годину, видимо да она оличава у најчистијем и најсјајнијем облику српску државотворну идеју. А данас, шта то видимо када ове 2012. погледамо Србију? Видимо како дух самопорицања у најбешњем облику покушава да сатре све што је српско у Србији. Ако је 1912. била сјајан узлет српске државотворне идеје, онда је у првој половини 2012. свој зенит достигла самонегирајућа политика Србије да ЕУ нема алтернативу. Иако је напуштање политике да ЕУ нема алтернативу започето са мајским изборима, зло семе ове политике и даље је присутно. Можда и баш зато што се назире крај и осећа крах политике која уместо српских државних и националних интереса на прво место ставља интересе Брисела, са посебним жаром и острашћеношћу, заговорници и љубитељи западног туторства над Србијом успињу се да омаловаже Србију. Тако се, стицајем околности или са крајње хладним умишљајем, баш на Стогодишњицу ослобођења Косова, на ТВ Б92, на националној фреквенцији дакле, емитују специјалне емисије против Срба на Косову. На овим емисијама, њиховим творцима би позавидели и најискуснији страни пропагатори који су се истакли деловањем против Србије.

Шта је суштина државотворног духа Србије 1912. године? То је идеја да се сва политика и сви ресурси морају потчинити искључиво српским државним и националним интересима. Западне силе су и 1912. имале супротстављене интересе са Србијом и биле против ослобађања Косова. И нормално је да западне силе воде рачуна о својим интересима. Али то није спречило Србију да руковођена својим националним интересима, противно вољи западних сила, прошири своје границе. То је било могуће само зато што је постојао државотворни дух који јасно распознаје да је једини циљ Србије да брине о властитим националним интересима. Србија је 1912. године могла сасвим извесно да добије много веће повластице од Аустро-Угарске него што то данас добија од ЕУ, да је пристала да жртвује своје државне интересе зарад државних интереса Аустро-Угарске. Али када је државотворни дух јак и у успону, онда нема колебања и нема трговине са државним интересима.

Шта је суштина државне политике Србије 2012. године? Пре свега, то је и даље идеја да би Србија требало да постане чланица Европске уније. Другим речима, сам државни циљ је изван нас, циљ је да будемо нешто друго, а не да будемо само Србија. Како се изоштрава и постаје све грубља и непријатнија политика Брисела да Србији отме Косово, у огољеној форми се испоставља да су интереси ЕУ и интереси Србије директно супротстављени. Они би да нам отму Косово, а ми би по природи ствари да га сачувамо. При том Брисел добро зна да политика отимања Косова може бити успешна само ако се у Србији потре дух државотворне политике. Ако се уместо њега трајно успостави политика која за свој циљ има задовољење међународних интереса који замењују вођење рачуна искључиво о интересима српског народа. Као и што обрнуто, јачање државотворне политике омогућава да се на дуже стазе заштите и одбране национални интереси.

Замислимо да је Србија на својој државној застави 1912. године исписала неку паролу сличну савременој бесмислици да ЕУ нема алтернативу. Не само да не би било ослобођено или како је српска војска говорила – „Освећено Косово“, него је право питање да ли би тадашња Србија уопште опстала. Здрав инстинкт народа и државе да препозна једноставну истину да непријатељ српских интереса, ма како слаткоречив био, не може постати пријатељ Србије, непогрешиво је руководио Србијом 1912. године. Зато је данас најважније и пресудно питање: како се вратити себи и нашим националнм интересима и отргнути се илузија и заблуда о Европској унији, односно ставу да је циљ државне политике изван саме Србије…

Ако су западне силе, из њима својственог хира, наумиле да на Стогодишњицу ослобођења Косова приволе и натерају Србију да од Косова направи „доброг суседа“, то заиста захтева достојан одговор. А достојан одговор је могућ ако се добро загледамо у карактер наших предака и ако разумемо 1912. годину. Ако разумемо да Србију може да сачува и унапреди само дух државотворне политике, политике која све подређује Србији, и једном заувек кажемо „ћао“ или „збогом“ заводљивој и исто толико погубној политици да Брисел буде тутор (над) интересима српског народа.

Извор: „Печат“

 

 

Колумна

Али ..

ali

 

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

ravanica-s.jpg
Број прегледа чланка : 6350818

16600m

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.