svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Стране беспилотне летелице – дронови – крајем марта ушле су у наш ваздушни простор

dron-324Дронови изнад Србије су знак да је 

Недавно су лансиране приче о мистичним догађајима на небу изнад Србије и непознатим летелицама које су препознате као дронови, а што је, наравно, забринуло наше грађане јер званичних саопштења готово да није било.

Причу су покренули неки листови који су се више трудили да ствари мистификују него да их разјасне. Суштина њихове анализе јесте да смо веома угрожени, да немамо адекватну заштиту од непознатих летелица са нејасним намерама и да небом изнад Србије вршља неометано ко како хоће, без икаквог ризика. На основу таквих текстова испада да смо као држава неспособни да пресретнемо непознате летелице, или да из неких разлога немамо петљу и не смемо то да учинимо, па макар оне шпартале и изнад самог Београда.

Извиђачке активности

Наравно да није тако и да реална процена и анализа указују на нешто друго.

Стране беспилотне летелице – дронови – крајем марта ушле су у наш ваздушни простор, што је делимично својом изјавом потврдио и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић. Ове извиђачке активности беспилотним летелицама директно су везане за велику напетост и познату безбедносну кризу изазвану хапшењем директора владине Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића.

Очекивало се да председник Александар Вучић и српско руководство неће наћи другог начина да реагује на иживљавања косовске полиције РОСУ над српским функционером и цивилима у Косовској Митровици, него да ће покренути војну операцију. Био је то добро смишљен безобразлук који је требало да испровоцира исхитрену, рефлексну и непромишљену реакцију српског руководства. Блага реакција међународних и европских институција је најбољи знак да су у планирање ове провокације били укључени САД и НАТО, који су очекивали покретање и интервенцију српске војске и због тога су извели извиђачко-обавештајну акцију са дроновима.

Дронови су били додатна провокација, али и јасна порука да у конкретном случају немамо посла са косовским Албанцима, него са САД и НАТО који као да чекају добар повод за војну интервенцију. Беспилотне летелице биле су у функцији извиђања евентуалног покрета и борбеног ешалонирања српске војске. Утисак је да је некоме одговарало да буду оборене. Тада би полазна основа за западну пропаганду била да је Србија прекршила резолуцију 1244 УН и војном интервенцијом упала на КиМ, и онако успут, оборила америчке летелице које су само хтеле да извиде шта се догађа на терену.

„Предатори“ из Тузле

Наравно да се одмах знало да се ради о америчким дроновима јер у нашем окружењу само Американци имају летелице типа „предатор“ које су препознате на српском небу, а које су иначе базиране на аеродрому Тузла у БиХ. Време је показало да је била тачна процена председника Александра Вучића и Владе Србије да је у питању смишљена провокација, и да је одлука да се не предузима војна интервенција била добра. Цео свет је могао само да осуди поступак косовског руководства и да похвали српску суздржаност и разборитост, док су САД и НАТО остали без јасног повода за војно решење косовског проблема.

Обарање летилица

Да ли је наша ПВО – ракетне јединице и ловачка авијација – могла да обори америчке беспилотне летелице? Наравно да јесте. Због мале брзине и висине лета, ништа лакше од тога. Али питање је – шта након тога? Одлука да се оборе вероватно би значила улазак Србије у рат и сваки покушај да се то избегне је разуман. Зато је одлука да се оне не обарају боља, ако је све било под контролом и ако нису угрожавале виталне системе српске одбране јер то што су тада чиниле је извиђање, и нама је било у интересу, да се зна да не покрећемо војну операцију. Уосталом, експресно пуштање Марка Ђурића јасно говори да је успостављен контакт са америчком страном и да је постигнут договор да спорне летелице одмах напусте наш ваздушни простор. То што су их наши авиони, како се спекулише, пропратили без интервенције док су напуштале наш ваздушни простор сугерише да се управо тако и догодило.

Имамо непријатна искуства са обарањем непознатих летелица, где нам није много користило што смо у праву. Пилот ЈНА мајор Емир Шишић је, по наређењу оперативног центра РВ и ПВО, пресрео и оборио непознату летелицу (хеликоптер ЕУ) која је без дозволе из Мађарске ушла у ваздушни простор Југославије и није одговарала на упозорења. Иако је све урађено по стандардној процедури која је слична и у другим државама, та ситуација је искоришћена против нас а мајор Шишић је у Италији осуђен на 15 година затвора. То се догодило 1992. године, за време рата у Хрватској, а како би тек реаговали на нека обарања у миру? Није тешко закључити да би то произвело нове проблеме Србији, и добро је што је такав сценарио избегнут.

„Велика Албанија“ и Генералштаб

Дронови су против Србије и српског корпуса употребљени током сукоба у Хрватској, БиХ и у Србији – на Косову. То су били почеци коришћења овог опасног средства, када они још нису били наоружани, и у то време су коришћени само за извиђање, осматрање, корекцију артиљеријске ватре и ласерско означавање циљева ради напада вођеним пројектилима. Ову врсту обавештајне подршке пружали су Американци свим нашим противницима, посебно у злочиначким војним операцијама Хрватске војске „Бљесак“ и „Олуја“. Дронови се данас користе далеко више него раније, и сигурно би били употребљени у свакој врсти агресије на Србију. Давно је прошло време када смо их сматрали извиђачко-обавештајним средством јер су данас и смртоносно оружје.

Не тако давно на неким примерима смо видели како и цивилни, безазлени дронови у широкој употреби, ако се злоупотребе, могу изазвати општу узнемиреност и угрозити безбедност. Велику напетост је изазвао дрон на фудбалској утакмици у Београду између Србије и Албаније помоћу кога је на стадион спуштена застава „Велике Албаније“. Албанац Исмаил Морина који је то извео ухапшен је по потерници Србије у Хрватској, али из неких, само њима познатих разлога, није изручен Србији него Италији. Оваква заштита починиоца јасно говори да иза овако провокативних акција према Србији директно или посредно стоји Запад. Готово идентична ствар са дроном и заставом „Велике Албаније“ учињена је у Скопљу, на фудбалској утакмици Шкупи–Вардар.

Шпијунирање Генералштаба у Београду злоупотребом цивилног дрона изведено је од стране неколицине странаца, туриста, када је војна полиција ухапсила два Американца и две држављанке Украјине. Куриозитет је што се у тој згради налази седиште две од укупно три српске тајне службе (агенције) – ВБА и ВОА. Предности шпијунирања дроном у односу на сателит су велике, јер он са мале висине и под оштријим угловима снимања има далеко већи учинак и даје конкретније и јасније податке.

Управо су на простору Србије, током злочиначке НАТО агресије, генерали те алијансе и спознали мањкавости шпијунских сателита и авиона. Српској војсци је успела варка изванредно осмишљеним оперативним маскирањем. Тако је сачувала своје снаге и тешко наоружање од неупоредиво јачег противника који је имао апсолутну превласт у ваздуху. Непријатно изненађени малим губицима Војске Србије, схватили су да морају шпијунирати са мале висине или се потпуно спустити на земљу и користити класичне шпијуне.

Засигурно, то је један од разлога што су модерни војни дронови стационирани у америчкој војној бази у БиХ, на аеродрому Тузла. Овај аеродром је у непосредној близини Србије, а пошто смо окружени државама чланицама НАТО и територијама које они контролишу, упад беспилотних летилица на нашу територију можемо очекивати са свих страна. Дроновима који се користе према Србији може се управљати из велике даљине, чак из кабинета ЦИА у САД, па није никакав проблем да се њима управља са аеродрома Тузла или из базе Бондстил на КиМ.

Меки трбух Србије

Рекло би се да су обавештајне игре дроновима Србији добро познате и да ту нема ништа ново. Међутим, веома важна новина је у томе што се ови ваздушни роботи невероватном брзином модернизују и што су превазишли обавештајну функцију. Сада, поред тога, постају веома ефикасно и убојито оружје способно да лоцира и уништи мале тачкасте циљеве и мете у покрету, како у урбаним срединама, тако и у забитима које пружају илузију потпуне безбедности.

Какве закључке треба да извуче Србија?

Ексцеси са дроновима над Србијом, ма како непријатни били за нашу ПВО, команданте и политичаре који морају донети одлуку – оборити или не, истовремено намећу квалитетне закључке које не треба игнорисати него их паметно користити. Амерички дронови су стационирани на нашој граници пре свега због истраживања свих слабости и „меког трбуха“ Србије. Ту су да прате све активности и припреме војске за одбрану и увежбавања разних супозиција. Дронови типа „предатор“ сутра ће, ако дође до оружаних сукоба, без проблема дејствовати по некима од садашњих потенцијалних циљева које данас само шпијунирају.

Кроз појачане активности америчких беспилотних летилица у кризној ситуацији назире се нека нова, засад тајна америчка војна стратегија за Србију у случају оружаних сукоба, где су наоружани дронови веома битна новина. Било би наивно очекивати да западни стратези и обавештајци направе исту грешку и поново наседну на подвалу оперативним маскирањем. Исто тако, било би погубно ако се код прављења ратних планова за одбрану Србије не узму у обзир нове могућности дронова као ефикасног борбеног средства којим се хируршки прецизно може дејствовати у дубини наше одбране.

У евентуалном новом сукобу, ако га не можемо избећи, за заштиту наших јединица и војног потенцијала уопште неће бити довољно само оперативно маскирање уз слабу ПВО. Потребно је ојачати ПВО јединице новим и модернијим ракетним системима. Ако је могуће системима (попут С-300) који ће смањити могућности употребе авијације противника, као и хибридним топовско-ракетним системима типа „Панцир“ који ће ефикасно уништавати непријатељске дронове и крстареће ракете. У овом тренутку се чини да је српско политичко руководство на добром путу да преко Русије и Белорусије ефикасно реши ову озбиљну претњу нашој безбедности. Наравно да то смета „власницима“ дронова који понекада „залутају“ у српски ваздушни простор. Зато покушавају да претњама и уценама спрече јачање и модернизацију наше ПВО, како им не би пропала и ова нова замишљена стратегија која се у великој мери ослања на дронове. Јер дронови треба да побољшају прецизност и ефикасност других борбених система, као што су артиљерија, крстареће ракете и авијација, као и да допринесу бољем командовању јединицама и њиховом садејству.

Код прављења планова заштите од дејстава из ваздуха било би опасно занемарити могућности модерних дронова за ликвидацију конкретних личности, где класично обезбеђење потпуно пада у воду. Број ликвидација важних личности из терористичког миљеа, који су сигурно и те како водили рачуна о својој безбедности и обезбеђењу, упозорава да се дронови морају схватити веома озбиљно и да планови за њихово уништење морају постојати већ данас.

По истој методологији како су ликвидирали терористе по Азији, Африци и на Блиском истоку, западни стратези могу планирати ликвидације дроном и других личности које стоје на путу њиховим интересима. Из искуства знамо да су им критеријуми веома сумњиви, и да у случају веће напетости и кризе, поготово војних сучељавања, ко зна кога све у Србији могу прогласити терористом, злочинцем или диктатором којег треба физички уклонити. Наравно да су садашња шпартања војним дроновима и „обавештајне игре“ са цивилним дроновима, поред осталог, у функцији и таквих припрема.

Добро је што су нас појачане обавештајне активности на време упозориле на велике и све веће могућности дронова, што због све бољих и разноликих камера, што због прецизних ракета. Сада имамо довољно времена да предузмемо све што можемо како бисмо спречили непријатна изненађења, која смо могли доживети ватреним дејствима ових роботизованих машина. Нема ту неке велике мудрости јер се све своди на квалитетне радаре, одговарајућа ПВО средства, и њихов повољан распоред за пресретање и уништење. Није велики проблем што су дронови већ шпартали Србијом и извршили одређена снимања, зато што ти подаци брзо застаревају. За евентуалну офанзиву на Србију потребни су нови, тренутни подаци због интензивних промена које ће се сигурно догодити развојем оперативних јединица за одбрану. Тада ће бити важно да сваки дрон који се појави буде што пре оборен. Надамо се да до тога никада неће доћи али морамо се припремити и знати да је јачање наших ПВО могућности јак фактор одвраћања од агресије, којим смањујемо ризик од таквог сценарија.

Убојите беспилотне летелице

Идеја о беспилотним летелицама није нова а почетак њихове званичне војне употребе везује се за деведесете године прошлога века, искључиво за извиђање и шпијунирање. Њихову употребу усавршили су Американци којима, као богатој земљи, уништење авиона није било велики проблем али погибија или заробљавање пилота и те како јесте. Водили су ратове чије циљеве је било тешко оправдати пред сопственом нацијом, па тако и сврху тешке судбине пилота.

Мало је војних средстава која су доживела такву револуцију у развоју и која су за свега десетак година усавршавања постала тако ефикасно и значајно оружје. Већ 1999. године Американци су приказали дрон МQ-1 који је могао носити ракете ваздух–земља. Данас се слободно може рећи да су дронови постали атрактивно средство савременог ратовања на копну, мору и у ваздуху, као и веома ефикасно средство у борби против тероризма. Могу да ураде оно што је раније било скоро немогуће, да лоцирају и ликвидирају вође и мозгове терористичког деловања. То им омогућавају усавршени системи за навигацију и гађање.

Амерички дронови типа „предатор“ који данас, како приказују неки медији, крстаре Србијом, ушли су у ширу употребу 2002. године у Авганистану. Брзо је уочена њихова ефикасност, а учинак мерен кроз елиминацију терористичких вођа просто је невероватан. Према проценама америчког Уреда за истраживачко новинарство, само за време два мандата Барака Обаме извршена су 563 удара од којих је већина била са смртоносним последицама, где је према проценама убијено између 384 и 807 лица у Авганистану, Ираку, Јемену, Либији, Сирији, Сомалији и Пакистану. Наравно, има ту и много „колатералне штете“, али кога то на Западу интересује. И актуелном америчком председнику употреба наоружаних дронова се свидела јер је, на пример, за само 45 дана одобрио 36 удара. По неким другим проценама, само у Пакистану је од 2006. до данас ликвидирано око 2.000 људи које су Американци означили као терористе. Или, други податак којим се барата, да је дроновима до сада убијено око две трећине команданата Ал Каиде.

На основу тако високе ефикасности 2011. године је објављена америчка противтерористичка стратегија која се заснива на прецизним ударима на терористичке лидере. Американци из неких разлога љубоморно чувају и не желе да продају најмодерније дронове другим државама. Да ли њихове велике могућности желе да сачувају само за себе или се плаше да их се не дочепају терористи па буду употребљени против њих, само они знају. Углавном, такву ситуацију искористили су Кинези. Они немају такве главобоље, успешно су копирали америчке дронове и усавршили производњу, тако да их данас продају заинтересованим државама по упола мањој цени. На основу модерног америчког дрона МQ-9 направили су кинески модел ЦХ-5 (док амерички кошта 18,9 милиона долара, за кинески треба издвојити свега осам милиона).

(Печат) 

 

Преузето са: http://svetinjebraniceva.rs/

 

vitovnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 3196880

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2018.

korice-za-prav-posta-2018

КУВАРИ ПОСНЕ ХРАНЕ

kuvari 2016 m 

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.