svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Имплантат који побољшава природно стање мозга

1114094531Откриће — протеза за мозак побољшава памћење

Сећања често вежемо уз наш идентитет, а губитком њих, осећамо као да губимо део себе.

Према новим истраживањима, људски мозак има отприлике 86 милијарди неурона и са толиком количином могућих веза међу њима, очекивали бисмо да ћемо са лакоћом запамтити свако наше животно искуство.

Међутим, у стварности знамо да памћење бледи, а код људи оболелих од Алцхајмера или деменције, то је још и израженије.

Како би им помогли, научници већ годинама истражују да ли је могуће у мозак уградити некакав имплантат којим би побољшали природно стање мозга.

Тим са Универзитета Јужне Калифорније, који води Донг Сонг, крајем прошле године представио је оно што су назвали „меморијском протезом“, а ради се о маленој сонди с електродама које могу детектовати и репродуковати сигнале у хипокампусу, делу мозга задуженом за памћење.

Они су усадили уређај у мозак 20 волонтера који су већ имали електроде у мозгу због лечења епилепсије.

Имплантат је пратио активност током теста у којем су им показивали различите облике, а касније су им током другог теста поновили исте те сигнале мождане активности, у нади да ће побољшати моћ памћења.

Тестови су тада показали побољшање памћења за 15 одсто и радног памћења за 25 одсто.

Међутим, ствари су након њихове студије отишле још даље, па су научници, користећи електричне импулсе, успели значајно да побољшају чување нових информација.

Дијета (илустрација)

© SPUTNIK / IRINA OVCHINNIKOVA

Дијете једу мозак

„Нови рад, објављен у часопису ’Биомедицинско инжењерство‘, први покушава да пронађе кôд којим раде неурони који су повезани с тачно одређеним сећањима“, рекао је Роберт Хампсон, професор болнице Вејк форест, који је радио на истраживању.

Како појашњава ИЕЕЕ Спектрум, научници покушавају да хакују систем за комуникацију мозга слањем генерисаних порука.

У новом раду то су успели на циљаном нивоу. Фокусирали су се на епизодно памћење, односно информације које су корисне одређено време — попут места где сте се паркирали, или оставили кључеве.

Волонтери су у новој студији радили задатке повезане са тим памћењем и истраживачи су пратили узорке електричне активности повезане с чувањем памћења.

Хампсон додаје да су могли да виде активност 10 до 60 неурона у исто време и наглашава да се и код људи са ослабљеним памћењем види активирање неурона за чување правих информација.

Користећи модел који су раније развили Теодор Бергер и Донг Сонг са својим тимом са УСЦ-а, они су могли да декодирају те узорке и да синтетизују кôд за чување правилних сећања, као и да направе прикладну верзију можданог кода.

Волонтерима су потом рекли да поновно обаве одређене задатке и за сваког су слали индивидуалну верзију тих електричних импулса у циљано подручје хипокампуса.

Једноставније речено, снимили су активност повезану с чувањем одређених информација, направили математички модел и декодирали ту активност и потом у мозак послали тај кôд, како би постојеће памћење радило боље.

Хампсон и његов тим наводе како се памћење побољшало за отприлике 35 одсто. Они који су имали већи губитак памћења, имали су и боље резултате, док код оних с добрим памћењем, није било значајне промене. 

Преузето са: https://rs.sputniknews.com/

Последње ажурирано четвртак, 24 мај 2018 11:07  

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 3348471

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

Зидни календари
са иконама у златотиску за 2019. годину
већи - Б3 и мањи - Б4

10914

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.