svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Инокова порука на преписаном Четворојеванђељу

МЕМОАРСКО КАЗИВАЊЕ ИНОКА ИЗ ДАЛШЕ

Монументално рукописно четворојеванђеље настало је крајем треће деценије петнаестог века у манастиру Благовештење у Горњачкој клисури. Данас се чува у рукописној збирци Руске националне библиотеке у Санкт-Петерсбургу.У њему се налазе ауторски портрети јеванђелиста сликара Радослава и обиман запис преписивача који пружа драгоцене податке о настанку саме књиге и има велику књижевну и документарну вредност. То је најрепрезентативнији споменик старе српске писмености. Минијатуре са портретима јеванђелиста представљају најлепше примерке српског средњевековног минијатурног сликарства. Обиман запис писара- Инока из Далше, представља заметак аутобиографског жанра у српској књижевности. Поред портрета јеванђелиста Радослав је насликао и једну уводну прелепу заставу која претходи самом тексту и прекрасан иницијал слова В.


Једна од слика зографа Радослава у Четворојеванђељу

Иноков запис гласи:

... А у време то прво излажење би у прву српску земљу цара измаилског званог Амурата, и плен створивши, опет се скупи, мир цару нашев навештавајући (1426 год.). А после овог призвани бисмо од христољубивог и послани бисмо на тражење места за манастирско здање. И док, рече, не нађеш га, обитељ имај у крајевима Истроса, који се и Дунав зове, храм Ваведења пречисте, близу града Голупца. И у крајевима који су тамо, пустиње прошавши и горе многе обашавши, угледао сам украшену пећинама и источницима који увек теку. И подобна је скитовима отачким, што је оним који имају искуство знано. И нашао сам место подобно, а иначе људима проходно, пређе никим не насељено ни познато, у подкриљу горе зване Високе, што је и речју и стварно, на реци званој Далши, на извору. Посведневним трудом ово обнављајући и објављујући похвално свима који долазе, и свима дивно беше по изгледу, да за мало времена толико труда показао сам и све што је потребно за звање припремио да живе у општем пребивању они који изволе. Сабрало се нас око 35 душа које желе небесно путовање и живот преподобних. И тако смо живели и трудили се. Из околних крајева су долазили и од нас мољаху благословеније они који су имали потребе и молитве они који су желели. И из угарских и мусломанских крајева који су ходили у неподобним стварима, ови притицаху, с покајањем исповедаху се, праведан живот желећи и себе прекоревајући. Оно све што је потребно за здање припремио да живе у општем прерише, хусари звани (гусари, разбојници) и азапи (турска нередовна пешадија). И од зле природе променише се. Не ја, но свемогућа сила ово твораше и молитве пречисте, њој и место нарекосмо преславном њеном рођењу. Не беху у оним местима пређе они који инокују, јер је место пусто и устрањено (по страни). Но и од Св. Горе за нас чувши долажаху, знајући нас и с нама пребивања желећи. Тако смо пребивали. Ја непрестано од заповести отачке одметнути се не хотећи и жељу к тима доћи имајући, на пут сам се припремао.

И одједном ненадан и страшан глас испуни уши наше. О пречудне беде! О тајне необичне! Срп смртни поже благочастивог (умро 19 јула 1427), и гроб, необична тамница, разлучи тога од нас. Од ње не одбегну нико од оних који су на земљи! Но овај верујемо и знамо, да је привремено оставио царство и од садашњих у небесне преселио се обитељи. После овога се земља наша смутила, и цар нечастиви дошао и ка градовима приближили се војни састави. А они који живе у њима, страхом обузети несхватљивим, из оних бегаху, а други, и с њима те одбити не могући, у руке ових се предаваху, не помишљајући к тому на надежду спасења.

Најсветији патријарх је од престола отишао ка крајевима дунавским и богоносни мужеви иноци који су се к њему сабрали. Тамо је био и сам благочастиви и господства земље српске сапријемник, нови деспот Георгије (Ђурађ), са сабором христоименитих људи. А у крајевима нашим још се језичници (пагани) нису приближили и мир смо имали. И град који је близу нас (Голубац) одвргавши се, од ових је овладан. Но како овога (војводу голубачког Јеремију) да назовем, новог отпадника и најбезаконијег мучитеља, заједничара бесовског, и ученика сатанина, сина гејене (пакла) и тами потчињеног, који је по правди  клетву наследио и који је отступио од савета христијанског, и без нужде, сваке тескобе цару најнеправеднијем град је предао. А њега после слушасмо, вука који се у овчу кожу обукао. Немогуће је огњу у конопљу скривену утајити се, ни од тих који мудрују своје а више бесовско непоругану и неподсмијану бити. Но уосталом крај слову да имамо, да од многословија уклонивши се прекору избегнемо. Кад су дошли и у крајеве наше језичници, наше су од нас отели, и нас саме шта више хтели су узети. И тако од труда нашег одвојисмо се и у туђини неко време странствовали. А опет кад је од цара језичког к нашем цару мир одређен, покушасмо опет к труду своме повратити се. У овоме је садејствовао и спомагао христољубиви деспот наш. И кад смо се опет сабрали, од западних множаство римско сврстало се (у пролеће 1428) и град онај војним сакупљањем опколило са самим начелником и краљем силног народа тога (Сигисмундом), да од руку измаиљских отме тога (град). И у своме умишљању погрешивши, у околини града тога плен створише и све сем животиња огњу предадоше. И до нас дошавши, с јарошћу на нас наоружају се, мислећи да смо ми помагачи и помоћници оним. И једне од нас су злостављали, а друге веома измучивши и изранивши наге отпустише. У дубине гора смо се разбегли, и како смо једни попуштали а други похитали, к тому друг друга не угледасмо. Петодневно време смо у горама провели, наги бивши и лишени свега сасвим. У граду Вишесаву смо се сабрали, питајући се да ли је жив онај или овај. И код познатих мало одморисмо се. Кад су они отишли, опет смо се на своје повратили, судивши да где се трудисмо тамо и смрт да претрпимо. Но сагласија таме к светлости ниједно, ни заједнице верног с неверним. Дошавши од града много (људи), однесоше све за здање што је припремљено и оно што је у ћелијама манастира. Оно што је од огња ових прождерано обнављамо, обузети бивши бесконачном жалошћу.

Ово остависмо, и опет од места одвојисмо се. Од мужа просвећена у духовном, који напредује у врлинама и који проводи добропримеран живот с оним што се томе повињују, који је наставниик и руководитељ к небесном оним који слушају и томе следују, који има обитељ у општежитељству братњег састојања, и богато разламајући гладнима духовни хлеб и речју хранећи душе верних, који у манастиру живи Благовештења, близу града Ждрела, духовника кир Висариона, од тога самог и од браће која је са њим, с усрдним мољењем и требањем худости наше руке, да напишем свету књигу ову понуђен сам био. А ја груби, худи шта више и смерни, обузет усто немоћју телесном и духовном, савладан жалостима безбројним и недостацима различним, који су се повећавали мени ради грехова мојих, невољом стешњен због одвајања од браће и губљења и отимања свег нашег, закасневши од Св. Горе и овдашњи труд изгубивши и обојег чудно и тужно лишив се, да буде по понуди и мољењу не повиновах се, као немоћан будући,  плачеван, сетован и беспомоћан, по свему лишен утехе сваке, сам, једино с једним оставши. Али бојећи се прародитељског онога пада због непокоравања, и имајући љубовно од тих и ка тим, повиновах се овима, помоћ пречисте и молитве тих призивајући. И обретавши место љубазно (у замену за) невољу, и тамо ћелију створивши, написах књигу ову у похвалу и службу Благовештења пречисте. Стога и с умиљењем молим се оним који хоће хоће прочитати ову свету књигу, да будете милостиви грубости моје руке и ума паћеничког, и сами људи будући и они којима је милост потребна јесте, овога ради и мене паченика благословенија вашега удостојавајте, јер вама мали труд, а мени велије богатство у једној речи која се  изнесе из светог срца вашег. Јер знам да ће услишити вас  онај који је рекао: Призови ме и услишићу те. (Псалм 49, 15). И ако што неисправљено и недовољно обретете, ово, као они који искуство имају и  умом здравствују, сами собом исправљајте, јер уму смућену избећи заборав није могуће, и премудрост таквоме двер своју не отвара. А и ово молим и говорим: Сачувајте књигу ову од прљања и од свеће покапања и горења и проливања зејтина од кандила, а налазе се ове две ствари (свећа и кандило) за служење по обичају у светом олтару. И опет говорим: Чувајте, јер веома потрудих се немоћан будући. А за ово  говорим, као онај који је од саме радње те искуство примио и сам посматрач бивши. И од оних који су ово творили много пута умољен сам био да те преписујем. А помињајте и нас здравствујући у господу, њега ради и њим и у њему све би, томе слава у векове, амин.

 

Колумна

Ја

ja

 

Алас на Дунаву

alas

 

Пауза

pauza

 

vlast

Власт

 

ono sto se vidi

Оно што се види, често није оно што се налази тамо

 

muk

Мук

 

vera nada ljubav mudrost

Вера, нада, љубав и мудрост

 

posle svega

После свега

 

vidim a ne cujem

Видим а не чујем

 

recnik secanjaРечник сећања

 

zaova.jpg
Број прегледа чланка : 4912067

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.