svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ХРВАТСКА ФИНАНСИРАЛА РУШЕЊЕ ЊЕГОШЕВЕ КАПЕЛЕ НА ЛОВЋЕНУ!

4-Razrusena-Kapela-1972-g.Razrusena-Kapela-1972-g-cm.-e1495278364748-720x375-696x565Матија Бећковић: "Његош је ваљда једини владика Српске цркве који нема опело..."

  • У трећем наставку серијала „Битка за Ловћен“, хрватски новинар и публициста Дарко Худелист, између осталог, износи податке како су Влада Хрватске, Матица хрватска и друге хрватске организације финансирале рушење Његошеве капеле на Ловћену

У августу 1969. одржана је Прва, а у априлу 1970. године Друга сједница Одбора за подизање маузолеја на Ловћену (објема је предсједавао Вељко Милатовић). Крајњи закључак оба засиједања? Иде се дефинитивно на уклањање Његошеве капелице, односно на њено измјештање на неку другу, алтернативну локацију (спомињала су се Иванова корита).

Матија Бећковић ми је то овако прокоментарисао (у нашем разговору од 2. априла 2009): „Они су Његошеву капелу прво премјестили, скинули су то камење и спустили га на Иванова корита, у подножје планине. Па су рекли да ће је негдје реконструисати. Међутим, видјели су: гдје би је год реконструисали, да би она била важнија од онога што су горе конструисали. Тако су то камење разнијели и оно више не постоји.“

На моје питање: Тога заиста више нема? – Бећковић ми је одговорио: „Не. Ту су капелу срушили. А то је било најуспјешније умјетничко дјело које је икада подигнуто на некој планини. Јер, планина је сама по себи споменик, и она пождере сваки други монумент, а ово је био природан врх Ловћенa. И Ловћен више нико није могао да замисли без те капеле. Она је била и у грбу Црне Горе. Али они су се, ротисаљавајући се српства, Срба, Његоша, Србије, прво ратосиљали капеле на Ловћену!“

У прољеће 1970. цијела је ова „сапуница“ дошла и до суда. Митрополија је Уставном суду Југославије предала тужбу против Републике Црне Горе, тражећи да донесе привремену мјеру  одлуку о забрани рушења капеле. Парадокс ове ситуације је у томе што је на челу Уставног суда Југославије у то вријеме био некадашњи предсједник црногорске владе Блажо Јовановић, исти онај човјек који је од Ивана Мештровића наручио – онда, почетком 1950-их – маузолеј на Ловћену. Уставни суд се 8. јула 1970. године прогласио ненадлежним за то питање.

У мају 1970. склапа се специфично политичко-културно савезништво Црне Горе и Хрватске против Србије (у овој причи).

Почетком маја те године, предсједник хрватске владе Драгутин Харамија, један од најистакнутијих протагониста „Хрватског прољећа“, примио је, у свом уреду, представнике Одбора за изградњу Његошевог маузолеја на Ловћену – Вељка Милатовића, Вању Радауша, Гргу Гамулина и Душана Вукотића – који су, у име Одбора, замолили новчану помоћ Извршног вијећа Сабора СРХ.

А други чин (и логичан наставак) такве сарадње и савезништва на релацији Црна Гора – Хрватска, догодио се 14. маја 1971, када је делегација Града Цетиња посјетила централу Матице хрватске у Загребу, и овај пут, бар једним дијелом, са сврхом прикупљања средстава за финансирање пројекта на Ловћену.

Цетињане су љубазно угостили водећи званичници Матице хрватске: Људевит Јонке, Мирослав Брандт, Звонимир Комарица и Твртко Шерцар (иначе протагонисти приче око Декларације о називу и положају хрватског књижевног језика из 1967).

Посебан контакт са Цетињанима успоставио је Управни одбор Матице хрватске Дрниш (дакле, подружнице МХ из завичаја Ивана Мештровића), који је основао Одбор за прикупљање помоћи за подизање Његошевог маузолеја на Ловћену. Дрнишани су то овако образложили: „Наша дужност је да финансијски помогнемо изградњу овог споменика, који симболизира стогодишњу борбу црногорског народа за слободу, као и сарадњу између двају наших народа…“

Рушење Његошеве капеле био је највећи национални, политички интерес црногорски, сматра Матија Бећковић. Он ми је у разговору 2. априла 2009. године рекао: „За већину људи то је била само једна велика адорација једном великом пјеснику, да неко подиже сад њему неки највећи монумент… Значи, то је за ову публику, ширу, нешто што се само пожељети може, нешто за похвалу и честитке. Међутим, иза свега је стајао, с једне стране, обрачун са цијелом српском идејом, а потом увјерење да ће раскош, скупоћа, монументалност тог споменика, до те мјере ставити у страну све приговоре, и да ће засијенити све остало, да ће проврвјети људи са свих страна на ходочашће на врх те планине, па да ће онда та толика слава, публика и естрада нас све ушуткати и демантовати…“

Упитао сма Бећковића да ли ке икада дошао да посјети новоподигнути Маузолеј на Ловћену – па макар и на неколико минута. Примјера ради, мој (данас покојни) пријатељ монс. Владимир Станковић, директор организације за Хрвате у иностранству и десна рука кардинала Фрања Кухарића, био је тамо и одушевио се. Бећковић ми је, међутим, рекао:

„Дошао сам до близу врха, до кафане. Даље нисам ишао. Нисам имао снаге да га видим. Духовне снаге. Нисам ушао у здање, зато што је Његош тамо иза неких решетака… Суштина је у томе што су они с временом Његошеву капелу избацили из грба Црне Горе, не помињу више тај споменик, он не постоји у тој црногорској сада митологији и цијелој тој причи. Његош је ваљда једини владика Српске цркве који нема опело, на чијем гробу се не држе помени и који је горе у некој врсти заточења.“

ИЗВОР: Недељник

Преузето са: http://www.carsa.rs/

 

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 3615531

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.