svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Ранко Гојковић: СРБСКО-РУСКЕ АКАДЕМИЈЕ И КОНФЕРЕНЦИЈЕ

2018-01-27

У периоду од 14 до 24 маја, у посети Србији и Републици Српској налазиће се једна братска делегација из Русије коју чине протођакон Др Владимир Василик, историчар Анатолиј Степанов и књижевник Павел Тихомиров. Заједно са њиховим домаћином, председником „Руског сабрања у Србији“ и генералним секретаром „Свесрпског словенског покрета“ Ранком Гојковићем, руски гости ће учествовати у низу значајних манифестација.

 

Укратко о програму. За 15 мај у Сомбору је планирана промоција књиге Павела Тихомирова „О крсту владике Николаја“. У периоду 17-20 мај предвиђене су четири „Академије о Цару Николају“ уз представљање књиге „Свети Цар“ у издаваштву издавачке куће „Бернар“. Може се са сигурношћу рећи да се ради о капиталном делу када је у питању расветљавање живота и дела последњег Руског Цара. У години када се обележава 100 година од сатанског чина синова пакла који су наредили и починили гнусни злочин убиства Светих Царских мученика, ово представља и једну врсту одавања српске захвалности великом Руском Цару, спасиоцу Србије. О Цару ће говорити изузетно компетентни стручњаци, учесници и организатори неколико изузетно значајних конференција о Цару Николају. Да поменемо да је прошле године, на стогодишњицу присилног одречења Цара Николаја II од власти, Анатолиј Степанов и његова „Руска Народна Линија“ био организатор конференције у којој је узело учешће и пет руских епископа. Путем Скајпа на тој конференцији се својим радом „О поштовању Цара Николаја међу Србима“ учесницима обратио и игуман манастира Рукумија отац Симеон.

Дакле, прва Академија ће се одржати 17. маја у Парохијском дому Светог Саве у 19. часова. Друга Академија о Цару Николају уз промоцију књиге одржаће се у Петровцу на Млави, у ресторану „Царев конак“ у близини манастира Ждрело, такође од 18. часова. У манастиру Рукумија, после свете Литургије 19. маја, на дан рођења светог Цара Николаја, одржаће се трећа таква Академија, а четврта је планирана за недељу 20. мај у манастиру Сланци, такође после свете Литургије.

Руска браћа са својим српским домаћином 21 маја путују за Бања Луку где ће се 22 и 23. маја одржати Седма међународна конференција о Јасеновцу под покровитељством Председника Републике Српске Милорада Додика. Да на крају кажемо да се руска делегација враћа у Москву 24 маја појачана својим српским домаћином. На чувеном Московском универзитету Ломоносов ће се 25 и 26 маја, у оквиру „Словенских дана писмености и културе“ у ректорској сали МПГУ и „Библиотеци историје руске филозофије и културе - Дом А.Ф. Лосева“, одржати Међународни научни семинар под називом «Сербско-русское содружество: 20-ые — 40-ы годы ХХ века и современность», на коме ће узети учешће и Ранко Гојковић и Павел Тихомиров.

Ниже приводимо биографије четворице учесника ових 15-дневних активности у Србији, Републици Српској и Русији…

 

14554Протођакон Владимир Владимирович Василик

 

Ђакон Владимир Василик, Кандидат филолошких наука, доктор историјских наука, доцент историјског факултета Санкт-Петербургског универзитета.

Рођен 31. јула 1970. године. Дипломирао је на филолошком факултету (катедру класичне филологије) Санкт-Петербуршког Државног Универзитета (СПДУ) током 1992. године. Током 2001. године заштитио је кандидатску дисертацију на тему «Однопеснец и двупеснец как исходные формы канона» („однопеснец и двопеснец - непотпуни канони који се не састоје од 9 или 8 песама него од једне или две – девете или осме и девете). Предавао је на РГПУ (филолошки факултет), Институту богословије и филозофије, Вишој религиозно-филозофској школи, РГПУ (факултет социјалних наука), Санкт-Петербургској Духовној Академији. Од 2003. године – предавач на катедри историје словенских и балканских земаља историјског факултете СПДУ, од 2004. године – на дужности доцента, 2007. године присвојено му је научно звање доцента а 2017. године је докторирао на СПДУ на историјском факултету.

Аутор је учебно-методичког приручника "Историја Бугарске (до 1918 г.)" (СПб., 2006). Аутор монографије "Порекло канона: Историја, богословље поетика" (СПб., 2006). Сфера научних интересовања: историја Византије, историја византијске химнографије, историја Цркве, историјска психологија: концепти власти и културе у менталности источнохришћанских народа, средњевековна историја Србије и Бугарске. Директор Центра историјске психологије при катедри историје словенских и балканских земаља Историјског факултета СПДУ.

 

 

 

6058Анатолиј Дмитриевич Степанов

 

Рођен 13. марта 1961. године у Брјанској области. После основне школе са породицом се пресељава на Далеки исток, у Приморски крај, где је завршио средњу школу а потом и Историјски факултет Далекоисточног државног универзитета, специјалност - историчар. Од 1983 до 1990. године радио је као предавач филозофије и историје у високошколским установама Владивостока, служио је и као официр у Оружаним снагама СССР.

Од 1990 до 1993. године аспирант катедре отаџбинске историје Санкт-Петербургског државног универзитета, тема дисертације «Идеологија руског конзерватизма, 19 - почетак 20 века». Дисертацију није завршио у вези са финансијским и породичним проблемима који су настали услед распада земље. У том периоду је био сарадник у прес-служби Митрополита Санкт-Петербургског и Ладошког Јована (Сничева), био је међу оснивачима низа православно-патриотских организација.

У периоду 1994 до 1996. године радио је као старији предавач, заменик декана факултета политологије Далекосточног државног универзитета и Далекоисточног техничког државног универзитета у Владивостоку. Од 1996. године живи у Санкт-Петербургу. Радио је као научни уредник издаваштва «Царское Дело», публиковао у разним патриотским издањима. ОД 2000. године уредник је одељења политике православне информационе интернет-агенције «Руска линија», од 2004. године главни уредник «Руске линије». СОд2010. године је оснивач и главни уредник информационо-аналитичке службе «Руска народна лини» (www.ruskline.ru), једне од из водећих црковно-политичких ресурса Рунета (руског интернет пространства).

Циљни аудиториј портала су - политички активни православни људи. Програм издања изражен је вечно новом паролом «Православље. Самодржавље. Народност», коју је познати руски филозоф, професор А.В. Гулига назвао «формулом руске културе». Идеје духовне самобитности, повратка ка изворима, уважавања вере прадедова, ширења благотворног утицаја Православља на друштво; идеје великодржавља, јачања државних институција, сарадња Цркве и Државе; идеје заштите руске културе и руског језика, отаџбинских, породичних и народних традиција - што и изражава парола «Православље. Самодржавље. Народност» - представљају темеље редакцијске политике сајта.

Председник је најстарије монархистичке организације у Русији «Русское Собрание» чији је циљ обједињавање добронамерног дела руске интелигенције на локалу (писци и други културни делатници, посланици локалних скупштина, активни свештенослужитељи, друштвени делатници) у циљу разматрања будуће национално-државне идеологије. Основни принципи изложени су у брошури «Зашто Русија а не Европа: 10 принципа нове државне идеологије Русије» (М., 2015). Одељења «Руског Сабрања» регистрована су у Москви, Санкт-Петербургу, Перму, Тверу, Казању, Нижњем Новгороду и Београду.

Аутор и приређивач неколико књига посвећених патриотском, монархистичком покрету у Русији с почетка ХХ века, учи револуције. Заједно са Др. О.А. Платоновим приредио је том «Руски патриотизам» у «Великој енциклопедији Руског народа» (2003); аутор, редактор и састављач књига (заједно са Др. А.А. Ивановим) књиге «Војинство светог Георгија. Животне биографије руских монархиста с почетка ХХ века» (СПб., 2006); састављач (заједно са Др. А.А. Ивановим) речника «Черная сотня. Историческая энциклопедия» (М., 2008), састављач књиге «Свети черносотинци» (М., 2012); аутор и састављач (заједно са Др. А.А. Ивановим) књиге «Правая Россия: Жизнеописания русских монархистов начала ХХ века» (СПб., 2015); руководилац пројекта и један од аутора фотоалбума «Гражданская война в России» (М., 2016).

Награђен је орденом Руске Православне Цркве преподобног Серафима Саровског 3-ег степена (2009), орденом Руске Православне Цркве Заграничне светог Страстотерпца Цара Николаја (2012), медаљом Курганске и Шадринске епархије преподобног Далмата Исетског 2-ог степена (2013), сребрне медаље Апостола Петра Санкт-Петербургске и Ладошке Митрополије (2016).


tihomirov-kabinet 200 autoПавел Вячеславович Тихомиров

 

Историчар, публициста, аутор две књиге запажене и у Србији: «Зона прећуткивања» (која је у Србији доживела два издања 2008 и 2009. године) и такође веома запажене књиге „О крсту светог владике Николаја“. Павел Тихомиров је аутор и многобројних текстова по српској проблематици.

Рођен 9. фебруара 1970. године у Николајеву, данашња Украјина. После војног рока завршио је Николајевски бродоградилишни институт. Радио је у невладином, у почетку проруском Центру Социјално-Економског Развоја Украјинског Прицрноморја, али су због финансирања са Запада брзо преовладавали либерални а потом и русофобни тонови па почетком агресије неонацистичког НАТО пакта против Југославије напушта институт и долази у Црну Гору. По благослову Митрополита Амфилохија помагао је сестринству манастира Пећке Патријаршије на Косову општећи са представницима КФОР-а, УНМИК-а и.т.д.

Вративши се 2000. године у Украјину, укључује се у друштвено-политичку делатност са отворено проруским усмерењем. Током 2001-03. године узео је активно учешће у раду Руског Покрета Украјине. Био је главни уредник журнала «Јужноруски вестник». Разочаравши се у политику РФ по питању сународника и саму методологију покушаја да се утиче на ситуацију, отишао је у Русију.

Године 2010 на српском језику (превод Ранко Гојковић) изашла је нова књига «О крсту светог владике Николаја» чији су фрагменти на руском публиковани на РНЛ.

Године 2017 у Брјанску залагањем посланика Брјанске Думе М.М. Иванова изашао је Зборник текстова "Хуманитарни проблеми Евроазијских интеграција" (у коауторству са Зораном Милошевићем).

У периоду 2003 до 2010. године радио је у православном издаваштву «Сатисъ». Са супругом Светланом васпитава десетеро деце: Христину, Уљану, Саватија, Јегора, Вјачеслава, Михаила, Серафиму, Василису, Софију и Жану.


19644Ранко Гојковић

Православни публициста, преводилац и издавач Ранко (Радован) Гојковић рођен је у сељачкој породици 1. фебруара 1967. године у Херцеговини, у градићу Гацко (данас Република Српска). Превео је са руског језика више од тридесет књига и преко хиљаду текстова, углавном православне или геополитичке тематике са православним погледом на свет. Стални је сарадник православно-патриотског портала „Руска Народна Линија“ из Петрограда и стални сарадник геополитичко-аналитичког сајта „Фонд Стратешке Културе“ из Москве – до његовог гашења у децембру 2017. године. Између осталих, превео је и издао књиге: Т.В. Грачове „Света Русија против Хазарије“ и „Када власт није од Бога“, затим књигу П.В. Тихомирова „О крсту светог владике Николаја“, књигу О.Н.Четверикове „Завера папизма против хришћанства“ , приредио је, превео и издао Зборник реферата са Међународне конференције у Петрограду «Православно-католички дијалог после Јасеновца»...

Изабрани публицистички текстови са руских портала „Руска Народна Линија“ из Петрограда и „Фонд Стратешке Културе“ из Москве, 2013. године изашли су у виду зборника под насловом „Небеска Србија и Света Русија“. Током 2015. године у издању манастира Рукумија излази диптих, две књиге о српско-руским вековним братским везама – “Знаменити Срби у руској историји” и “Знаменити Руси у србској историји”. На сајму књига 2017. године излази веома запажена књига «Православни витез Н.В. Гогољ» коју је Гојковић приредио, написао предговор и превео текстове. А средином маја 2018. године излази из штампе капитална књига-зборник о последњем руском цару Николају II «Свети Цар», коју је Гојковић такође приредио, написао предговор и превео све текстове.

Његови текстови и преводи публиковани су у многим часописима и сајтовима у Србији и Русији („Печат“, „Русский Вестник“, „Русская Народная Линия“, „Гусле“, „Збиља“, „Слободна Херцеговина“, „Аналитички форум“, „Саборник србско-руски“...) Учесник је многобројних конференција, округлих столова и научних скупова, у Русији, Украјини, Србији и Републици Српској, учествовао је и на два Свесловенска конгреса (2010 Кијев, 2017 Москва-Петроград). Ранко Гојковић је и активан друштвени делатник, председник је „Руског сабрања у Србији“, генерални секретар „Свесрпског словнског покрета“, главни и одговорни уредник портала „Саборник србско-руски“ (www.sabornik.rs )

Ожењен је, отац троје деце, живи и ради у Београду.

Преузето са: sabornik.rs

 

ravanica-s.jpg
Број прегледа чланка : 3120443

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2018.

korice-za-prav-posta-2018

КУВАРИ ПОСНЕ ХРАНЕ

kuvari 2016 m 

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.