svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Пењање на Врањевац и Бубањ

DSC 1144aИзлет који ће ђаци и планинари памтити док су живи

Споменик на Врањевцу, подигут  страдалим војницима и цивилима из Браничевског округа у ратовима почетком 20. века, организовано су посетили  ученици основних школа из оштине Мало црниће,  где се ово значајно обележје налази, и чланови пожаревачког планинарског друштва „Вукан“ из Пожревца. До моста у Кули довезли су се аутобусима, а онда кренули пешице стазом  - манастир Брадача, споменик на Врањевцу и брдо Бубањ са аеродромом  за полетање палаграјдера, високо више од 400 метара.

DSC 1144a

Овај веома користан и занимљив излет осмислила је и организовала предузимљива председница Туристичке организације малоцрнићке општине Јасна Јовић, кћи првог председника Одбора за изградњу врањевачког споменика, поч. потпуковника Радета Јовића, и тако, на одређени начин, упутила позив  и другим школама из  из округа, па и ван њега, да пођу овом стазом кроз прелепу природу и богату историју.

Већ на првом кораку ученици и планинари сусрели су се са страдалним српским живљењем под Турцима, које се већ дуже време полако заборавља, као што тону у заборав и потоња наша страдања и нестајања на свим српским просторима.

Манастир Брадача саграђен је, или дограђен, у време кнеза Лазара и трајао све до пред  Велику сеобу Срба  када га је посетио Арсеније Чарнојевић и затекао у свежим рушевинама. Манастир је остао тако порушен 300 година, да би дочекао обнову на крају 20. века. Од 50 манастира, колико их је имало Браничево у срењем веку, остало је само десет, али ниједан без трагова турског бестијања.  Осталих 40 су под земљом. Нестанак већине њих везује се за турско насиље (видети књигу Светиње Браничева Предрага Мирковћа).

DSC 1170

У току су разговори о обележавању места  порушених србских манастира, јер те светиње још увек живе у народу. Неке су постојале и стотинама година па би зато требало сачувати сећање на њех. Можда обележити места само крстом и натписмом : Овде је био манастир Ваведење... манастир Свети Никола...манастир Орешковица... Да се зна и да остасне за будућа покољења.

На Врањевцу су учесници овог марша имали прилику да виде споменик, јединствен у србском народу, подигнут сваком војнику и цивилу из Бранечева, пострадалом у  балканским ратовима и Првом светском рату. О њима су написане четири књиге под називом „Србски ратни поменик – Браничево 1912-1918“, са кратком биографијом готово свакога од њих. Књиге су  похрањене у унутрашњости споменика и ту ће остати док буде овог дванаест и по метара високог белега, дела познатог архитекте Живорада Животића. 

DSC 1163 

Свака од осам општина Браничевског округа има посебну мермерну плочу на споменику, са именима  села и бројем страдалих у сваком од њих - укупно – 23.560. Истраживање је трајало десет година, а споменик је грађен 4 године. Градили су га они који су волели Србију, што је и написано на једној од плоча. Петнаестак метара даље налазе се ровови топовске батерије српске бојске из 1915. године. Крајем прошле године саграђени су капела за паљење свећа и велики трем за одмор, разговоре, обедовање и дружење посетилаца споменика.

Овога пута госте је дочекао и поздравио  председник општине Малиша Антонијевић, а обратио им се познатри археолог  и писац Драган Јацановић, који је све време изградње споменика био живо присутан и упућен у догађања везаним за овај подухват. Његово кратко излагање, али кристално јасно, приближило је ђацима и планинарима догађаје на овим просторима од пре више од једног века. Говорећи о  немачком прелажењу Дунава код Рама  у октобру 1915. године и њиховом силовитом нападу топовима дотле невиђене разорне моћи, Јацановић је додао да је србска војска пружала херојски отпор. Њена артиљерија, рекао је,  налазила се на овим брдима, па је и споменик  подигнут крај ровова једне од наших топовских батерија. Овде се догодила и битка на Врањевцу, битка груди у груди, јер су се Немци и наши измешали. Србска војска се у једном тренутку повукла, реорганизовала и кренула у противнапад. Био је то прави пакао. А онда је дошло повлачење на нове положаје и започињане нове борбе.

DSC 1156

Јацановић је поздрављен бурним аплаузом. Ђаци и остали присутни били су одушевљени. Био је то неочекивани сусрет са историјом и величанственом лепотом природе.

Туристичке организације и школе, размислите о овом искуству. Било би то корисно за здравље ваших ђака. И много јевтиније од  путовања на морске плаже и досађивања деце на врућини.

Још једном – размислите.

 

 

 

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

rukumija-s.jpg
Број прегледа чланка : 5968300

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.