svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

БРАНИЧЕВЦИ У КУМАНОВСКОЈ БИЦИ

Предраг Мирковић

ТУРСКУ ЦАРЕВИНУ ПОБЕДИЛА ЈЕ СНАГА СРПСКЕ ВОЉЕ

Нема села ни града  у Браничевском округу из кога није погино макар један војник у рату с Турцима започетом у октобру 1912. године, који су заједнички повеле Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска, са циљем да протерају османлије са словенских и православних простора.

Мобилизацију војске за овај рат огласила су сва црквена звона у Србији и нема војног обвезника који се оглушио о тај позив. Пошли су песмом да ослободе Косово и Метохију и све остале просторе Старе Србије и учинили су то као витезови, иако је Запад, стојећи на страни Турске ради својих тренутних интереса, на сва уста говорио да је српска војска нејака за османску царевину, неспремна и неспособна. И када је та војска однела бриљантну победу над турском силом Запад је, уместо да призна тај подвиг, за целу Европу значајан, слао своје истражитеље да трагају за српским злочинима  над Турцима и Арбанасима. Догађало се нешто много слично ономе што ће се десити скоро век касније, када ће та иста Западна памет подло подметнути српској војсци злочин над цивилима у косовском селу Рачак, да би одмах затим кренула у бестијално бомбардовање и разарање српских села и градова и убијање недужног становништва, што ће приредити и против  Срба у Босни и Херцеговини, после монтираног напада и погибије цивила на Маркалама у Сарајеву, чиме је започет велики пир над над српским просторима. Све то сатирање српскога народа и даље траје, само што се мењају методе и облици черечења.

Почетком оног века Срби нису поклекли. Доказали су свим мирољубивим народима  да спадају међу најбоље војнике света, захваљујући свом патриотизму, правдољубивости и високо моралним вредностима, о чему постоји безброј докумената и сведочења.  Истерали су турске и арнаутске угњетаче и силнике, што им њихови наследници данас узимају за велики злочин, а немачки умови у настојању да прекроје историју зарад својих интереса оптужују Србе чак за свеукупну трагедију света у Првом светском рату, коју су исти ти Немци, са својим сателитима, припремили и извели.  До које мере је то сатирање Срба ишло у Првом светском рату, да не говоримо о другом,  треба погледати број уморених српских војника и цивила у оних 300 логора широм Немачке, Аустроугарске, Бугарске и других земаља. Према архивским подацима у тим казаматима страдало је више од 150.000 наших људи.

И поред покушаја да се Први балкански рат избрише из историје, а да о њему остану само "истине" које одговарају данашњим прекрајачима народа и држава, што ће рећи да остану бесмислице које ће  уз помоћ медијске машинерије постати моћно оружје у ружењу Срба гдегод они били, догод "кројачи" не заметну своје крваве трегове.

Располажемо детаљним подацима о учешћу Браничеваца у Првом балканском рату, или рату с Турцима како је у народу запамћено, захваљујући опсежним истраживањима страдања војске и народа у Пожаревачком, данас Браничевском округу у ратовима 1912-1918. У рату који је почео у октобру 1912. а завршио се у мају 1913.


Кумановска битка, у коју су Браничевци кренули ношени јединственом жељом да ослободе своју браћу на Косову и Метохији и у осталим пределима Старе Србије, била је велики испит српске војне вештине и моралне чврстине и постала незаобилазна тема војних школа у свету, у којима се та битка и данас изучава. Њен официрски кадар углавном је стасао у српским школама.

Број Браничеваца погинулих у тој славној бици кретао се, идући од места до места, од једног до 27  војника. Другог дана тог крвавог боја међу првима је погинуо Милисав Адамовић из села Петка код Пожаревца.  Имао је 24 године и био редов у 1. чети 1. батаљона 8. пешад. пука. Гинули су затим један за другим његови сељаци: Чедомир Динић, из истог осмог пука, (имао је 22 године), Тома Живановић - 27, Страхиња Журковић - 24, Божидар Јанковић - 29, Миладин Јанковић - 22, Владимир Јовић (30), Спаса Јосимовић - 28, Живојин Костић - 25, Ђурица Матић - 27, Божидар Николић - 24, Живота Радојковић - 26, Владимир Станковић - 27, Најдан Стевић - 24 и миленко Стојимировић - 29...

У исто време, на истом простору гинули су један за другим младићи из села Дрмно: Костадин Алексић, редов првог позива - у предњем рову на положају Сртевица, Пуја Алексић, из исте 1. чете, 1. батаљона, 8. пешад. пука. Падали су том боју њихова браћа и другови: из истог села: Бранислав Дамњановић, Радивоје Ђурић, Станисав Животић, Драгутин Ивановић, Радисав Јовановић,, Панта Милорадовић, Вељко Милошевић, Драгољуб Милошевић, Милован Миљковић, Ивица Настасовић, Станислав Огњановић, Живан  Стојадиновић - у предњем рову на Сртевици, Станојло Стојадиновић, Благоје Стојановић - на Сртевици у предњем рову, Живан Стојиловић, Драгомир Стојадиновић - такође у предњем рову и из исте војне јединице и Живојин Стојимировић...

Кумановска битка

Из самога Кучева, према архивским подацима, страдали су: Љубомир Атанацковић, редов 2. чете, 3. батаљона, 9. пешад. пука, који је погинуо на положају код Куманова 24. октобра по новом календару, затим Милош Јанковић, погинуо истога дана на положају Младо Нагоричане, па Војислав Јовић, Ђорђе Милосављевић, Милан Мратић, Станисав Обрадовић, Војислав Рајчић, Миленко Стокић и Славко Терзић (сахрањен на војничком гробљу код цркве у Старом Нагоричану). Из Дубоке је погинуло најмање шест војника. Њихова имена су: Адам  Белановић, Милош Крачун, Никола Мијуцић, Максим Пауновић, Владимир Симеоновић и Милан Топаловић. Из Нереснице су страдали: Ђорђе Јанићијевић, редов 4. чете, 2. батаљона, 8. пешад. пука, затим Богдан Јанковић, Паун Ковачевић, Ђорђе Крајић, Илија Маринковић, Дамњан Пауљесковић, Павле Славујевић, Ђорђе Србуловић (сахрањен на војничком гробљу у Старом Нагоричану), Трајко Стевановић, Лазар Тисмонаровић, Илија Трајиловић...


Вест о Кумановској бици и великој српској победи стигла је до сваког села овог округа,  заједно са вестима о погинулим војницима.  Мештани Калишта  сазнали су да су на бојном пољу пали: Јован Добрић, 24. октобра, другог дана Кумановске битке,  (касније је пренесен у костурницу на Зебрњаку), и Станојло Живковић. У Сибници су сазнали за погибију својих јунака: Ђорђа Ђурића, редова 8. пешад. пука, Ранисава Јанковића,  Драгољуба Јовића, младића од 20 година, потинулог у великом окршају на Сртевици другог дана битке, па онда  Светозара Радовановића, Станоја Рајића, Стамете Станојевића и Угрина Станојевића,  осталог на Сртевици.  Брзо после битке у село Александровац стигла је вест о јуначкој погибији њихових мештана: Димитрија Вулића (првог дана битке) на положају Сртевица, Данила Ђорђевић (23 године) погинулог на Српском Нагоричану а касније пренесеног у костурницу на Зебрњаку, који су бугарски окупатори тешко оштетили у Другом светском рату, Велимира Јовића, Живка Јоцића, Станимира Кукића, Данила Лазића, Милојка Мартиновића, Милована Милорадовића, Павла Михајловића, Владимира Перића, Милојка Радосављевића, Божидара Рајичића, Милуна Рашковића, Милоша Савића, Владимира Синђелића, Љубомиара Срејића Атанасија Стевановића Најмање 17 младих јунака, које би бар то село морало да памти.


Пушке поражене турске војске у Кумановској бици

Кад се сви Браничевци погинули у Кумановској бици поређају у замишљеном великом строју српских јунака, којима је једина мисао при поласку у тај крвави бој  било ослобађање свих крајева Старе Србије, са Косовом и Метохијом као светињом над српским светињама, онда се схвата да та величанствена победа није могла да буде доведена у питање.   Српски војници онога времена били су у највећем броју сељаци, одрастали на песмама о Косову, о Марку Краљевићу, Милошу Обилићу, кнезу Лазару, Старини Новаку,  Карађорђу (можемо замислити како се на помињање ових имена згражавају српки обожаваоци антисрпске историје, тако присутне у нашим школама и другде). На личностима велике храбрости, изузетног поштења, високог морала и снажне вере. Пошли су да ослободе своју браћу од од вековног окупатора и уљеза, да им донесу слободу снагом свог оружја и своје храбрости. И ту свету дужност обављали су тако да  ће њихови потомци, ако абуде памети, имати шта да уче на њиховим примерима родољубља и храбрости у све мутнијим временима. Оно што су досад потомци показали, нажалост, не улива велику наду. Пре свега зато што огромна маса потомака појма нема о делима својих дедова. Ко се сада уопште сећа јунака са Зебрњака, Сртевице, Младог Нагоричана и свих других попришта и јунака ове величанствене победе.  Да су ти јунаци бар помињани у школама својих села, да су њихова имена читана на парастосима и поменима у црквама, да су њихови синови казивали о својим погинулим очевима својој деци  и унуцима, да се у нашим школама озбиљно предавала српска историја, а не онако скраћено, унакажено и често веома погрешно - не би толики заборав прекрио наше дичне претке. До пре неких тридесетак година стари српски ратници нису ни помињани. Нису били подобни. И, сада смо ту где смо. Покушавамо да се вратимо тамо где смо ко зна кад стали. Остаје само да се питамо  шта су деценијама радили толики министри просвете и културе Србије? Шта су радили њихови заменици и помоћници, шта школски надзорници, шта директори школа? Ово стање у којем смо се нашли пре свега је резултат њиховог минулог рада.

Било би најгоре да прихватимо поруку оног амбасадора, Амера,  да заборавимо своју историју, ако хоћемо у Европску унију.  Има ммногих српских несрећника који  би то прихватили. Пуни су ТВ програми њихових беседа. Али, шта после? Куда ћемо без Косовске битке, без Првог српског устанка, без Кумановске битке, без битака на Церу и Колубари. Ко смо ми и шта смо без тога и свих других наших вредности. Слушајући и извршавајући  небулозна наређења - стигли смо ту где смо. Станимо и добро се замислимо. Ово је време превара, обмана, лажи и зла свакојаког. Заборавити Кумановску битку, значи прихватити пораз без отпора. А онда ће стизати нови захтеви и долазиће нови порази.

 

 

Колумна

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

Карактер

karakter

 

Иди, и како си веровао нека ти буде

idi i kako si verovao

 

Зло

zlo

 

Ја

ja

 

Алас на Дунаву

alas

 

bradaca.jpg
Број прегледа чланка : 4927131

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.