svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Пролог за 18. април (5.април) - Свети мученици Агатопод и Теодул - пост

Свети мученици Агатопод и Теодул

109

Први беше ђакон а други чтец цркве у Солуну; први украшен старачком седином а други младићском целомудреношћу. У време Диоклецијанове хајке на хришћане ова двојица буду позвати на суд. С радошћу они се одазваше, и држећи један другог за руку иђаху вичући: „ми смо хришћани!" Сви савети судије, да се одреку Христа и поклоне идолима осташе узалудни. После дужег тамновања и гладовања бише осуђени на смрт, и то потопљењем у море. Тада им везаше руке наопако и обесише им по један тежак камен о врат и поведоше да их потопе. Када прво хтедоше гурнути Агатопода у дубину, он узвикну: „ево другим крштењем перемо се од свих греха наших и одлазимо чисти Христу Исусу!" — Њихова потопљена тела море ускоро избаци на обалу, и хришћани их чесно сахране. Св. Теодул се јави својим познаницима, као ангел светао, у белом оделу, и нареди им, да све његово заостало имање разделе сиромасима. Ови дивни Христови војници чесно пострадаше у време цара Диоклецијана и солунског кнеза Фаустина, 303 године.

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.


109-1Преподобни Марко Трачески

Назива се још и Атинским јер му Атина беше родно место. Када сврши високе школе у Атини, умреше му родитељи. Он помисли у себи, да је смрт и за њега неизбежна, и да се треба припремати благовремено за чесан излазак из овога света. Раздавши све имање сиротињи, он седе на једну даску у мору с тврдом вером у Божју помоћ и с молитвом, да га Бог одведе где је Њему воља. И Бог Промислитељ сачува га и доведе у Ливију (или Етиопију), у планину звану Траческа. На тој планини подвизаваше се Марко 95 година, не видећи ни човека ни звера. Пуних 30 година вођаше страшну борбу са злим дусима и мучаше се и глађу и жеђу и мразом и жегом. Јео је земљу и пио морску воду. После 30 година најжешћег страдања побеђени демони побегну од њега, а ангел Божји почне му сваки дан доносити храну, у виду хлеба, рибе и воћа. Пред саму смрт посетио га св. Серапион који је после и објавио чудесно житије овога Марка. Упита Марко Серапиона, да ли сад у свету има хришћана, који кад би рекли гори овој: „дигни се одавде и баци се у море," — да се тако и збуде? У том часу покрете се планина, на којој беху, попут мора. А Марко махну руком и заустави је. Такву чудотворну силу имаше овај Божји човек. Пред смрт помоли се за спасење људи и предаде душу своју Богу. Св. Серапион виде ангеле где узеше душу Маркову и пружену руку с неба, која је прихвати. Поживе св. Марко 130 година и упокоји се око 400 год.


Молитва Светога Марка 

Ево час последњи на земљи ми куца, 
Одлазим где Господ сија место сунца, 
Из прашљиве ризе телесне излазим, 
И пред лице Твоје, о Христе полазим. 
Једну жељу јоште по земљи простирем 
Пред престолом Твојим с молитвом понирем; 
Спасења ја желим свему људском роду, 
Свима и свакоме од греха слободу. 
Желим да се спасу врли испосници, 
И на Твојој њиви вредни работници. 
Желим да се спасу узници због Тебе, 
Рад љубави Твоје што жртвују себе, 
И грешници љути што чине насиља 
И они што трпе због Тебе насиља, 
Спасење лаврама с монасима многим, 
Спасење вернима, плачним и убогим, 
Спасење црквама по целој вселени, 
Пастирима цркве, свима к'о и мени, 
Свим слугама Божјим и свим слушкињама, 
Које ил' свет знаде, ил' крије осама; 
Спасење крштеним и усиновљеним, 
Животворним Духом Божјим оживљеним: 
Спасење смернима и милостивима, 
Верним царевима, верним кнежевима; 
Сваком срцу људском, и здраву и бoну, 
Спасење и брату мом Серапиону. 
О Господе силни, то је жеља моја 
И молитва крајња. Буди воља Твоја! 


РАСУЂИВАЊЕ

„Живи тако као да те нема у овоме свету, и имаћеш мир". Тако је говорио св. Антоније своме ученику. Чудна поука, но истинита. Највише беде и немира навлачимо ми на себе тиме што желимо да се што више осетимо и припознамо у овоме животу. Што год се пак један човек више повлачи од света, што год чешће созерцава овај свет као постојећи и без њега, и што год се јаче удубљује у мисао о својој непотребности овоме свету, то ће он стајати ближе Богу и имаће дубљи мир душевни. Сваки дан умирем, куне се апостол Павле (I Кор. 15, 31), т. ј. сваки дан се осећам као да ме нема у овоме свету. Али за то се он осећао духом сваки дан као грађанин небески. Када мучитељ Фаустин упита св. Теодула: „зар није бољи живот од љуте смрти?" одговори Теодул: „Ваистину и ја тако појмих, да је бољи живот од смрти, због чега се и реших да презрем ово смртно и маловремено животарење на земљи, да би био учасник бесмртног живота." 


СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам васкрсење Господа Исуса, и то: 
1. како се земља потресе при Његовом повратку у тело као и при Његовом растанку са телом; 
2. како се ангели спустише на гроб да послуже Њему као што су Му служили увек кад је Он то одобравао. 


БЕСЕДА
о испуњењу пророчанства 

Не ћеш оставити душе моје у аду, нити 
ћеш дати да светац твој види трулења
 (Пс. 16, 10). 

То су речи надахнутог тајновидца, речи светле, пророчке. То Давид говори за Христа Господа, за душу Његову и за тело Његово, то јест за оно што је човечанско у Њему. Да се ове Давидове речи односе на Христа васкрслога то је посведочио апостол Петар у првом свом говору одмах после силаска Духа Светога. (Дела Ап. 2, 27). Јер вели: Давид умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана. Не могу се, дакле, оне речи односити на Давида, и ако он то говори као од себе и о себи, него на неког потомка Давидовог по телу. Давидово је тело иструлело, иструлела су и тела других његових потомака. Христос је пак његов потомак по телу, који нити оста у Аду нити Му тело виде трулења. 
Предвидјевши говори (Давид) за васкрсеније Христово. Заиста, сјајно пророчанство! Заиста, чудесна видовитост! Како су ове речи морале звучати и као неразумљиве и као неразумне за све јеврејске тумаче Псалама пре васкрсења Господа! Кад се печат скиде са гробне плоче, скиде се печат и са многих сасвим тамних и нејасних пророчанстава. Христос васкрсе, и тајне посташе јава. Гробна плоча диже се не само са Његовог светог тела него и са многобројних речи и визија пророчких. Христос васкрсе, и пророчке речи васкрсоше. Силаском у Ад Господ изведе душе праведних отаца и пророка у небесну светлост, а Својим васкрсењем изнесе речи и визије њихове у светлост разума и истине. 
Христос васкрсе, и све што је добро, праведно и истинито, пре и после Васкршњега јутра, васкрсе. 
О васкрсли Господе, уврсти и нас у васкрсле грађане царства Твога бесмртнога! Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

Колумна

Ја

ja

 

Алас на Дунаву

alas

 

Пауза

pauza

 

vlast

Власт

 

ono sto se vidi

Оно што се види, често није оно што се налази тамо

 

muk

Мук

 

vera nada ljubav mudrost

Вера, нада, љубав и мудрост

 

posle svega

После свега

 

vidim a ne cujem

Видим а не чујем

 

recnik secanjaРечник сећања

 

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 4910822

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.