svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Из књиге „Карло Велики није постојао“

germanykarterot-620x330Како је настало име „Шваба“?

Многи научници изводе име Шваба по германским Суребима из регије Сурби, која је обухватала највећи део географске области regio Surbi, познатије као Германија, а која није била држава него географски појам. Суреби су били најбројније племе „Германа“ (Сарбата), којима је скинуто слово „р“ како би звучали мање србски, па су тако настали називи Суеви и Суеби.

Цезар, „проналазач Германа“ и Тацит, „експерт за Германе“, одређују „Швабе“ као Су(р)ебе и измишљене„Аламане“. Називи Свеби и Суеби долазе од имена Суреби (Срби), али, осим Шваба, Свеби су данас познати ипод исквареним именом „Шведи“, иако они сами себе зову Свени и Сверинги по богу Сварогу. Орбини их у својој књизи „Краљевство Словена“ из 1601. године такође убраја међу „Србословене“.

Није спорно да се реч „Шваба“ етнички односи на Су(р)ебе, али, семантичко објашњење М. Николића је потпуно другачије, обзиром да је ово име и данас шаљиво или увредљиво за становнике Баден-Виртенберга.Име Шваба је погрдна реч за Србе а она је семантички истоветна србском називу за „буба-швабу“, од коренашв(а)б’р, досадити, растурити, живети бедно. Именом “Шваба“ вређани су они Срби који нису лако пристајали на понемчавање: Тегобни Швабо! Тегобна „буба-швабо“! Због њихове непослушности или одбијања да се понемче, као и њихове привржености србству, добијали су не само ово увредљиво народноиме већ најружнија и понижавајућа презимена.

Као што је погрдно значење појма Швабенланд, за Србе у данашњем Баден-Виртембергу и делу Баварске који нису прихва­тали понемчавање, тако је исто понижавајуће и увредљиво име „Lausitz“ за Србе уВелесербији, данашњој Саксонији, Тирингији и Бранденбургу, јер, Lausitz долази од нем. laus, вашка, у значењу ваши, вашљивци, укључујући и њихова насеља. Понегде су непонемчене Србе звали и ratuh, што на немачком значи: пацов или скот.

germanykarterot-620x330

Немачки кнежеви нису додељивали само погрдна и понижавајућа имена Србима, већ су за оне који нису прихватали понемчавање доносили законе против употребе србског језика. Хоенцолери са Србима у данашњој Немачкој забранили употребу србског језика под претњом смртне казне, као и Јосип II који је то радио са Србима и Чесима у К-К Монархији, Насилно и под претњом смртне казне, људи су масовноприхватали понемчавање.

Ј. Ф. Фелмерајер поставља логично питање у свом делу „Историја Мореје“: Како је могуће да се србски језик у признатим сорабским земљама као Мекленбург, Померанија, у целом Бранденбургу, Шлезији, Баварској, Саксонији, данашњем Баден-Виртембергу, Аустрији, сасвим угаси и да се на његово место уведе немачки?Насилно, а не захваљујући већини како то неки кажу. То је потврдио и Норберт Ламерт председник немачкеСкупштине, када је за Дојче Веле изјавио: Не постоји немачки народ већ само немачки језик!

Упркос бруталном изопачавању историје, трагови србске културе су очувани у „Регио Сурби“ до данас. Жупа Брус (Breisgau) има за престоницу Слободан град (Freiburg), село Ба се данас зове Басел, србски град Брод­нице или Сребреница се данас зове Штрасбург. Србско море је после проналаска латинског језика добило име „Lacus Venetus“, данас се зове Боденц кроз које тече србска река Рајна, а лепи предео Шварцвалд се раније звао Црна Гора. У тој Црној Гори, на немачком Schwarzes Gebirge постоје два извора код Триглава, данас Триберга, који се још увек зову србским именима Брига и Брега, од којих настаје Дунав, искварено Донау… Поред тога, сва лична имена у Баден-Виртенбергу, Баварској и целој Немачкој са настав­ком на -ingen су изопачена србска имена.

 У некадашњој Велесрбији која се данас зове Тирингија, Саксонија и Бранденбург, Сорбе су звали lausуtzer, од нем. Lausуtz (Lausnic, Милер), баровита и подводна ливада, од срб­ског „лужица“. Топоним Лужице долази од србске речи „луг“, али непажљиви „проналазачи историје“ су се одали, јер се у Штајновом „Плану културе“град се спомиње као Lausitz 963. године, иако се по историјским документима звао Лужице све до 1005.године! Луг је обредна шума која стоји у вези „завета костију“, јер су се мртви некада спаљивали а могиле су обично биле крај реке, па су честа имена река и топоними изведена по овом називу.

Уосталом, Лужице се као име за предео често може срести у Европи. Само у Иберијској Србији (данашњој Шпанији) налазимо га шест пута! Већи део данашње Португалије се звао Лужице. А источно од Порту­гала, данашња Естрамадура се у старини звала Сербија, па Лужице, одакле – Lusitania. Цела јужна Шпанија се звала Лужице, касније је Лужице преименовано у „Андалузија“, али се зове још и Lusica (в. сл. 89, 90). Диодор пише да су од свих Срба најхрабрији србски Лужичани из Шпаније. Страбон описује њихове особине и обичаје, а Плиније каже да живе у данашњој Португалији и Шпанији, док Милојевић тумачи Андалузију као „Лужичку крајину“.

За регију која означава граничну област једне србске земље, у којој су живели прастановници Европе, А. Ф. Велтман каже: Велесербија се простирала од ушћа Рајне до Одре, наводећи поименице 170 србских кнезова.Уосталом, у Аналима 10, 11. и 12. века, о северним граничним зонама и њеним житељима читамо: „Средином 10. века у Тирингији је владао Такулф, војвода Србске крајине (dux Sorabici Limitis). Попо, наследник Такулфа имао је исту титулу: Poppo, cont et dux Sorabici Limitis“ (владајућа наука).

О присуству Срба у прошлости на тлу Немачке остали су бројни трагови и именослов. Данас ту живе понемчени потомци Срба из некадашње Велесрбије, и Лужичани који се нису понемчили. Понемчене Србе данас зову Саси, а имена србских градова су такође промењена: Дрезден је бивша Пећ и Косово, Десау је био Косово, Мајсен је био Косово и Србија, а данашњи Бауцен или србски Будишин звао се Пећ или Рас.

приредио С. Филиповић, из књиге „Карло Велики није постојао“, М. Николића

Преузето са: http://www.vaseljenska.com/

Последње ажурирано субота, 07 април 2018 12:21  

nimnik.jpg
Број прегледа чланка : 3491697

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

Зидни календари
са иконама у златотиску за 2019. годину
већи - Б3 и мањи - Б4

10914

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.