svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Никола Јоксимовић: На Западу углавном влада мук

Владимир ПутинСамо су процедили кроз зубе... Зашто ово писмо данас није стигло на Путинову адресу

Док из пријатељских земаља Владимиру Путину стижу честитке поводом реизбора на функцију председника Русије, на Западу углавном влада мук. Огласили су се немачки и француски званичници. Јесу ли честитке еволуирале и од протоколарних докумената постале геополитичко оружје?

Владимир Путин је изабран по четврти пут за председника Русије, а на овим изборима добио је поверење убедљиво највећег броја гласача до сада. И док му највећи број светских лидера, међу којима су и српски председник Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић (међу првима), честитају на победи, са Запада махом не стижу честитке, већ коментари, као процеђени кроз зубе. Али има и изузетака.

Поред Србије, новом-старом председнику Русије честитке су до сада (дан после победе) упутили и лидери Кине, Ирана, Немачке, Француске, Хрватске, Кувајта, УАЕ, Египта, Јерменије, Молдавије, Јапана, Белорусије, Казахстана, Узбекистана, Венецуеле, Кубе, Јужне Осетије, Придњестровља и ДНР… нека нам не замере они које нисмо поменули.

Међутим, западни политичари углавном ћуте. Изузетак су Ангела Меркел, која је послала честитку, као и председник француске Емануел Макрон.

Како може да се протумачи већински мук са Запада? Чекају ли западни лидери провалу народног незадовољства изборном крађом у Русији? Тешко. Јер изборне крађе није било, упркос свим покушајима да се она на силу докаже. Грађани су Русије слободно изразили своју изборну вољу.

Чему такво одсуство реакција главних западних земаља на Путинов реизбор да му чак ни честитку не пошаљу? Очигледно смо сведоци таквих промена у свету да су и честитке, некада ствар протокола и опште пристојности, постале оружје у геополитичким размирицама великих сила.

Честитке поводом победе на изборима, државних празника, изјаве саучешћа и остало, биле су некада ствар протокола министарстава иностраних послова и кабинета шефова држава или влада. Радило се о типским документима на којима је мењано име државе и лидера, уз понеку реченицу везано за специфичност земље у коју се честитка шаље.

Наравно, постојале су и специфичне ситуације. Нико, чак ни Америка која га је подржавала, није честитао генералу Аугусту Пиночеу отимање власти од легитимне чилеанске владе у крвавом државном удару. Међутим, ако се ради о избору у складу са демократским начелима, а избори у Русији су то и били, није било никаквог разлога да се честитка не пошаље.

Према речима директора ПР агенције „Прагма“ Цвијетина Миливојевића, честитке су постале депласиране и постале су, како каже, неке друге поруке, изјаве лојалности. Путин је послао честитку америчком председнику Трампу после избора, а ако Трамп сада није узвратио, према Миливојевићевим речима, то је скандалозно. За друге западне земље, каже, није ни очекивао да пошаљу честитке.

„Један од начина да ЕУ оправда сврху свог постојања јесте тај високи фронт против Русије. То је једина ствар у којој се они на силу слажу готово од тренутка од када ЕУ чине све бивше земље Варшавског пакта. То је комплекс из кога не могу да изађу, без обзира што неке од њих нису имале никаквих несугласица ни са бившим СССР-ом, напротив, биле су на неки начин миљенице СССР-а, односно Варшавског пакта“, каже Миливојевић.

Сведоци смо, наставља Миливојевић, два различита поимања дипломатије, која није исто што је била у прошлости.

И некадашњи шеф Канцеларије Владе Србије за сарадњу са медијима Миливоје Михајловић слаже се да су честитке постале геополитички симболи.

„Оне су увек више израз државног, него личног става према исходу избора. Честитка је показатељ степена или стања у односима између двеју земаља. Постале су део геополитичких комуникација, односно начина за изношење геополитичких емоција“, објашњава он.

Честитка, поред тога што је порука ономе коме се честита јесте и порука грађанима земље из које се честита — какав је став према, у овом случају, Русији или према Владимиру Путину, додаје Михајловић.

„Потпуно је природно да се на победи честита“, наставља он, „у спорту честитку победнику упућује и противник, то је чин коректности. Разумљиво је да су честитке Путину, пре свега, стигле из пријатељских земаља, из држава које наглашавају своју тежњу за што бољим односима са Русијом“, каже Михајловић.

Према његовом тумачењу, на Западу се чека званична објава резултата председничких избора у Русији.

„Нисам баш сигуран да ће овај наговештај неког новог хладног рата, то интензивно развијање антируског расположења у неким западним земљама, утицати на то да нема честитки. Верујем да ће из већине тих земаља ипак стићи честитке Путину, јер честитка је цивилизацијски чин, али и акт дипломатске коректности“, сматра Михајловић.

Ипак, Миливојевић не дели Михајловићев оптимизам. За њега је мук на Западу, како каже, мање-више очекиван.

„Пазите шта су све чинили, узмимо само Велику Британију. Десет дана пред изборе у Русији да јој малтене објаве рат. Тровање двоструког шпијуна дигли су на пиједестал који би могао да буде узрок новог светског рата“, каже Миливојевић.

Како и очекивати честитку после тога?

У Србији је остала у сећању честитка коју су званичници ЕУ, наводно грешком, послали тадашњем победнику председничких избора Томиславу Николићу два сата пре објављивања резултата.

И то се у јавности тумачило као специфична политичка порука.

Преузето са: https://rs.sputniknews.com/

 

bradaca.jpg
Број прегледа чланка : 3610349

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.