svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Стефан Србски: Писмо Његовом величанству Господару МИЛАНУ ОБРЕНОВИЋУ, ЧЕТВРТОМ Господару

Његовом величанству Господару МИЛАНУ ОБРЕНОВИЋУ, ЧЕТВРТОМ ГосподаруМакедонци: ”Ми смо прави стари Срби…”

Ми смо прави стари Срби и као Срби желимо да будемо с нашом браћом србима. Комитет Бугарски хоће да нас силом побугари. Молимо Тебе Господару. Молимо и Руског цара Александра, гледајте да ми као прави Срби не останемо пред силом Бугари, но да будемо твоји па да се придружимо нашој браћи Србима, наша је стара граница српска граница, Бакрно Гувно, које ми зовемо Побијен Камик, не само ми но цели Санџак софијски је овејани Србин и сви су готови да ово исто кажу, а ако и који буду упитани само не смеду, јер чорбаџије и комитетлије, ако се дозна одмах батинају и хапсе. Ми сад патимо горе од њих него што смо патили од Турака. Код губернатора софијског, господина Алабина, не можемо да предамо тужбу никако, те овако њему да се пожалимо. Ту је комитет Бугарски. Ту су њихови жандари, па чим нас виде и сазнају шта хоћемо, одмах нас бију и терају у апс. Не дај да нас Господару овако муче Бугари и да нас силом Бугаре кад нисмо Бугари, МИ СМО СРБИ … и са србима хоћемо да живимо и да умремо.

​15. маја село Житен, Санџак Софијски, Покорни сеђани :
Михо Божилов, Кмет, Вато Најданов, Веселин Тодоров, Минко Цветин, Ташко Црнин, Донко Кочин, Влчко Младенова, Сокол Лазаров, Гроздан Ленков, Тодор Ђошин, Тоше Бонин, Петар Стончин, Захарин Веселинов, Вучо Златков, Тото Златков, Танцо Младенов, Стојко Младенов, Васиљ Младенов, Ћора Игнатов, Богдан Цветин, Андон Цветин, Миленко Колин, Кола Вучов, Венко Митов, Пижо Бонин.

Српска књижевна  задруга  “Србија ” 1878 документа : Београд 1978, страна 335, 336.

8562766 orig СПИРИДОН ГОПЧЕВИЋ И ЊЕГОВА "СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА" 8941583
Македонска традиционална ношња са србским оцилима. 4431416 5295066 orig
3299772 2282389 1441442

Бугари су преко ВМРО-а (финансираног од стране Енглеза) годинама вршили етничко чишћење и бугаризовање Срба у Македонији. Њихова тежња да преотму србску територију и народ није нестала ни данас. Да се разумемо, ни наша браћа Грци нису седели скрштених руку, али су процес претапања Срба у Грке ипак изводили мало суптилније.

Очигледно им је овај дуг и мукотрпан ”посао” био узалудан јер Албанци све то много брже одрађују. На руку им вероватно иде и чињеница да једном слуђен народ, који је изгубио своје порекло и који више није сигуран ни у фразу коју све тише понавља (Нисмо ми ни Бугари, ни Срби, ни Грци. Ми смо Македонци.) постаје лак плен за дрске и бахате комшије. Изгубљени у времену и одсечени од својих корена препустили су се таласима историје који их све више разбијају. Није онда чудно да по последњим анкетама своје поверење дају на првом месту Турцима 16%, па тек онда Србима 12,2%. За то време Србија, која као да се одавно помирила са чињеницом да непрестано губи свој народ и своју земљу, немо посматра сва та дешавања.  

ИЗВОР: Писмо Срба софијског санџака србскоме владару: Његовом величанству Господару МИЛАНУ ОБРЕНОВИЋУ  –  srpskaistorija.com, srbski.weebly.com 

Преузето са: http://www.carsa.rs/

Последње ажурирано понедељак, 19 март 2018 08:16  

Колумна

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

Карактер

karakter

 

Иди, и како си веровао нека ти буде

idi i kako si verovao

 

Зло

zlo

 

Ја

ja

 

Алас на Дунаву

alas

 

rukumija-s.jpg
Број прегледа чланка : 4927110

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.