svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Одломак из књиге „Најстарија историја Андалузије“

Манастир свете Катарине на СинајуО именослову Синаја

Немачки египтолог Р. Лепсиус је пишући 1812. године о северноафричкој обали, навео србска географска имена на полуострву Синај: Серб, Сарбал, Сарбус, Сабагура, Магара, Бедуин, Босра, Мореа, Сафра, Рада, Соба, Саба, Сенар, Сориба, Рага, Така, Магеда, Клима, Себуна… Иако је само име Србија поменуто 14 пута, именослов је приписан Египту који је млад проналазак.

Србска имена на полуострву Синај налазе се такође код Берингтона у „Атласу грчког и римског света“: Габал (Брдо), Габал Банат, Габал Сербал, Габал Муса… или реке Загра, Вирас и Мир, а наведена имена се налазе у близини старог србског манастира свете Катарине.

Сва наведена географска имена и топоними на Синају су србски. Чак и Лепсиус три пута налази име „Рас“ (Расиа, Рашка), које се на север­ноафричкој обали налази 100 пута! Уосталом, ништа није спорно, јер се у старини на Синајском полуострву налазила србска краљевина Сина па отуда и србска имена!

Појам Сербал, Лепсиус правилно пише „Сер-Бал“, наводећи да су тако звали староседеоци Синаја, али га погрешно тумачи као „Балов палмин луг“!? (Р. Лепсиус, „Писма“, 443)! Јер, он није разумео тамошње житеље. Они знају да је Серб Бал име бога Сербона Бала, а не „Балов палмин луг“. Он је бог народа Синаја, историјски Сербон II освајач тадашњег света који је за собом оставио бројне трагове.

Управо се по Сербону зове Божије или Сербоново брдо! Ту је овеко­вечено још једно божанство Срба, Магара жена Сербона II коју је он оставио у Низи (Ниш). Једна долина, и једно брдо се још и данас по њој зову Магара, са високим зидинама од пешчара, од чудних египат­ских стеновитих плоча, које спадају у најстарије споменике које познајемо (Р. Лепсиус, „Писма“, 336).

Владајућа наука назива један вис на Синају измишљеним именом „брдо Закона“. Познат је само први законодавац Нино Белов Неброд, алијас Нимрод кога зову и Хамураби, Ману или Мино! У старој србској краљевини Сина, чији се краљ звао Меша (Неша), сва насеља су имала србска имена, укључујући име Средоземног мора или велико Сербоново језеро у њеној регији. Могуће, да се и земља звала Србија, што је био чест случај у античком свету. Лепсијус је сматрао да је Синај брдо Сина, а (брдо) Хореб у значењу назива: „Брдо Закона“ (Р. Лепсиус, „Писма“, 352). Оно се исправно зове именом Серб Бал, у значењу Бог Сербон, јер, то је Сербонов а не Мусин брег како би владајуће учење желело да буде! Лепсиус наводи имена Сина и Синај као главно брдо пустиње „Син“, и одлучно тврди да се овде ради о Серб-Балу.

Дакле, Лепсиус је схватао да је брдо Сина, Хореб или „Брдо законодавца“, а да је Габал Муса исто брдо које се зове Сербал јер је главно брдо пустиње „Син.“ Али ко је Муса? Наводно је он Мојсије, али се под овим именом крије митолошки Сербон II, који је још познат као Херакле (Херкул) или Дионис, само што Сербон II није био законодавац већ његов претходник Нино Белов! Дакле, главно брдо полуострва Сина је Сербоново или Брдо (бога) Сербона, испод којег је касније сазидан манастир свете Катарине.

Још два важна града на данашњем Синају имају србска имена: Свез и Саид! Од имена Свез је погрешно настао Суец, заменом слова „В“ са „У“! Тако је Свез искварен у Суез, али се и даље чита Свез, само што нико не разуме шта та реч значи! Свез на србском значи „веза“ (Вербиндунг) јер једноставно представља водену везу између Средоземног и Црвеног мора! Исто важи етимолошки и за Саид, где почиње канал из Средоземног мора. Ово име би могло да буде у вези са Свезом, пошто има исто порекло у коментару Д. Жунковића 1929-е године. Јер, на србском се Саид пише Заид и долази од глагола „заћи“, у значењу „залажења“ или „скретања“.

За Синајске записе код Магаре, на стеновитим зидинама у околини брда Сина на путу који води од Суеза, Ц. М. Фран и Тух (Tuch) сматрају да припадају паганским Арапима који су приликом верских светко­вина одлазили у Серб Бал. Али, Синајско писмо је „србица“ писмо старих Срба, а домаћи нису били Арапи већ Срби, јер Мешина стела из осмог века је на арамејском писму, које је савремено и упоредно оном са стеле Закона ликијских Срба из града Срба на реци Србици!

Али, Франове и Тухове констатације о појму брда „Серб Бал“ су тачне! Они пишу „Серб Бал“ одвојено и име Серб са „Б“, а не као Лепсиус: „Сер“ без слова „Б“! А сад следи оно најважније! Састављачи ових записа су ти, који су за време верских свечаности од Свеза (Swes) србског града одлазили у „Серб Бал“. Они су ишли у ходочашће на Свето брдо и светилиште њиховог бога Сербона. Он је био њихов бог као и светиња, под којом су синајски Срби изградили цркву од које се касније развио манастир. Дакле, Лепсиус тумачи Сер Бал (Сербал) као свети „Луг палми“, а Фран и Тух исправно као „Свето брдо“! Постоје само света брда а никако „свети Палмини лугови“! Иако, владајућа наука свето брдо Серб-Бал зове Мусино брдо, при чему погрешно мисли на Мојсија!

Свакако је неприхвативо и неразумно, да научници који се служе немачким језиком још увек безглаво и неоправдано покушавају да стране појмове објашњавају помоћу немачког и грчког језика који су веома млади! Поготово, што је први немачки речник тек из друге половине 17. века, временски нешто млађи од „грчког“ који по Кр. Пфистеру једва има 350 година, а званично је настао тек почетком 19-ог века кад и прва грчка држава!

Територија која се према Страбону пружала од Нила до Црног мора, позната је као србски предео „Мисир“ опеван у старим србским песмама. Да би нас обавестио о старим „Египћанима“ који никада нису постојали под тим именом све до ренесансе, Лепсијус се стално позива на Страбона, Артемидора, Птоломеја, Диодора, Јосифа… не слутећи да су сви они измишљени, неки пре а неки после 1600-те године.

Ако знамо, да је Лепсијусово дело „Писма из Египта, Етиопије и са полуострва Синај“ написано 1842–45. године на заповест његовог величанства пруског краља Фердинанда IV, онда је јасно да су нашу историју писали припадници империјалне „елите“ уз помоћ несавесних шарлатана.

приредио С. Филиповић из књиге „Најстарија историја Андалузије“ М. Николића

Преузето са: http://www.vaseljenska.com/

 

nimnik.jpg
Број прегледа чланка : 3092771

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2018.

korice-za-prav-posta-2018

КУВАРИ ПОСНЕ ХРАНЕ

kuvari 2016 m 

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.