svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Како је Илиџа од бошњачке постала - арапска

021506СРПСКА ИЛИЏА КАРИКА У АЛИЈИНОМ ПРОЈЕКТУ „ОД МАРОКА ДО ИНДОНЕЗИЈЕ“

Према последњем предратном попису, већину је чинило староседелачко српско становништво. Дејтонским споразумом, међутим, ова сарајевска општина припала је Федерацији, односно једном од бошњачких кантона.

UNPROFOR је позвао Србе да остану на својим огњиштима, али им није обезбедио обећану заштиту. Изетбеговић се преко Радио-Сарајева придружио позиву, али је запретио суђењем свим Србима који су током рата носили пушку, што се практично односило на све одрасле мушкарце. Тако је Србима једино преостало да се повуку пред стампедом осветнички разјарене бошњачке масе из центра града.

Двадесетак година касније доминацију преузимају Арапи. Још не бројем становника, него магичним утицајем петродолара којим су потомци бедуина извршили праву инвазију на Илиџу.

На стотинама хектара највреднијег земљишта, испресецаног изворима, што термалне бањске са Илиџе, што питке изворске воде са Врела Босне, саградили су насеља луксузних вила и апартмана са језерима, те населили бројне жене, децу и измећаре и запослили локалну муслиманску сиротињу као послугу.

Процес арабизације најквалитетнијег дела Кантона Сарајево није ништа ново. Ново је да квантитет прелази у квалитет и да Илиџа прераста у „Кувајт сити“ илити „Уједињене арапске емирате“, како се самоиронично спрдају старе Сарајлије.

Када је пре две године јавно примећен овај феномен, никоме није пало напамет да доведе у питање велику љубав и искрену добродошлицу „муслиманској браћи“ из Перзијског залива.

Медијска халабука није се дигла због тога што Илиџа није заштићена као природни ресурс и национални парк, него због сумњи да су се у трговину убацили домаћи и инострани шпекуланти, уз подршку одозго, од неколико породица из врха власти и бизниса ионако добро повезаних са исламским теократијама.

Пошто се неартикулисано негодовање стишало, процес је откочен, али сада одоздо. Начелник Сенаид Мемић из СДА потегао је аргументацију да општина Илиџа пропушта значајан приход од пореза и такси, који се још и великим делом прелива на кантонални ниво, и најавио сецесију општине трансформацијом Илиџе у град. Ако не одлуком одборника, онда референдумом.

Сенаид је кадар Бакирове СДА, а ова је одувек у спрези са ИВЗ. Отеловљење те симбиозе партије и џамије представља Хасан Ченгић. У Алеју се после рата први уселио управо он, хоџа из Устиколине уочи рата се винуо до шефа војне фракције СДА. Најмлађи члан моћне робијашке халке са Алијином пуномоћи подизао је са бечког рачуна позамашне изразе глобалне исламске солидарности.

Његова велелепна вила у Алеји, постала је резиденција свих потоњих америчких амбасадора у Сарајеву. За имамом, првим логистичарем Армије БиХ и данас председником ИВЗ-а, кренули су, шућур Алаху, и остали „златни љиљани“, функционери СДА и добри муслимани у мирнодопско освајање Илиџе, Алеје и извора реке Босне.

Тако су се амбасадори САД и арапски петро шејици нашли у првом комшилуку са бошњачком елитом политичке и економске моћи, на имањима страоседелачких српских породица Бањаца, Одавића, Јокановића, Монга, Јокића, Станишића, Штака, Босиљчића, Лучића, Богдановића Нинковића, Шкркара, Станишића, Куљанина.

Бања Илиџа са Врелом Босне, које повезује дуга Алеја са двоструким дрворедом горостасних платана, некад је представљала најатрактивније излетиште Сарајлија у љетном делу године. Из центра Сарајева до бањског комплекса, којим је доминирао хотел „Србија“ са велелепним цветњаком и водоскоком, десетак километара се најпре прелазило возом, па аутобусом и, напокон, трамвајем или личним превозом. А чувеном Алејом ишло се око три км шетњом кроз дубоку хладовину до Врела Босне, из кога су широко наоколо фрцале капљице бистре ледене воде и спуштале температуру и за 15 степени.

Враћало се фијакером, који је остао бајковита успомена десетак генерација сарајевске деце. У данашњим туристичким итинерерима пише да се бања помиње још у римским изворима, да је име изведено из турског, да је њеном развоју допринела Аусторугарска али, наравно, ни речи о томе да је за њу највише учинила „стара“ Југославија.

Као што су својевремно тврдили да су Срби ничим изазвани напустили Илиџу, сарајевски медији сада објашњавају да су опет Срби ти који продају земљу Арапима. Формално, то није нетачно.

Бошњаци су после рата српска имања отимали па враћали, затим куповали по багателним ценама или солидарно чекали да их власници спусте далеко испод реалне вредности. Купци из емирата напросто нуде тржишну цену, а Срби после 23 године неизвесности не пропуштају шансу уколико баш нису жељни да се врате у арапски комшилук.

Сарајево има све шансе да постане метропола исламске интернационале у Европи. Башчаршија са Беговом џамијом и раније је била регионални муслимански центар. Сада су, међутим, ту за стално стигли Турци, Саудијци, Емираћани, Иранци, а од недавно, бар у транзиту, и Ирачани и Сиријци. Додамо ли муџахедине из Алжира, Јемена и Авганистана, који су награђени босанским држављанством, комплетиран је Алијина пројекат „од Марока до Индонезије“.

Некадашња „Југославија у малом“ тако је у престоном кантону постала глобална Ума у минијатури. И ко још може да каже да бошњачки грађанисти нису у праву када тврде да је 99 одсто муслиманско Сарајево задржало космополитски дух!

Пише: Ненад Кецмановић, „Политика“

Преузето са: http://www.vesti-gazeta.com/

 

00zlatenac2qy7.jpg
Број прегледа чланка : 3198027

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2018.

korice-za-prav-posta-2018

КУВАРИ ПОСНЕ ХРАНЕ

kuvari 2016 m 

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.