svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Зашто сајт о Браничеву

Предраг Мирковић, публициста; Драган Јацановић, археолог

СВЕТИЊЕ БРАНИЧЕВА, ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

Браничево је део североисточне Србије, ограничен Великом Моравом, Дунавом и планинским венцем који чине Бељаница, Хомољске планине и Северни Кучај. Налази се на највећој раскрсници копнених и водених путева југоисточне Европе. Ту се укрштају: дунавска магистрала, која спаја средњеевропски простор са црноморским обалама и Блиским истоком, и моравско-вардарска која повезује исти тај простор са егејским светом на југу. Те две комуникације старе су онолико колико је старо трајање човека на овим просторима.

На том релативно малом простору јасно се издвајају равничарски терени у долини Дунава и Велике Мораве, са Стигом као најплоднијом равицом у долини јужно од Саве и Дунава. Средњи ток Млаве и Пека одликују брдовите области, надоморске висине измђу 200 и 300 метара, погодне за воћарство и сточарство. Изворишни и средњи токови ове две реке чине планинске области Хомоља и Зижда, богате шумом, пашњацима, рудним и минералним благом.

 

Лепенски вир - колевка европске цивилизације

Уметност стара седамдесет векова

Као посебна географска област издваја се Ђердапска клисура, која се својим горњим делом, од Голупца до Доњег Милановца (Пореча) налази у Браничеву. Ђердап је највећа клисура у Европи и ту је Дунав најдубљи, најужи и најбржи. Измењена медитеранска клима на том простору, са читавим низом других фактора условила је настанак цивилизације Лепенског Вира – колевке европске цивилизације.

Током 7000 година дуге праисторије у Браничеву су се развијале и смењивале многобројне културе, о чему сведоче трагови на неколико стотина локалитета. Колико су ови предели били значајни у праисторији говоре и следећи подаци. Митска земља Хиперборејаца налазила се негде на овим просторима: Аргонаути су у потрази за златним руном прошли Дунавом кроз Ђердап, кренули потом уз Саву и сишли на Јадранско море. Александар Македонски је, пак, пре похода на Персију и Индију организовао 335 године напад на Трибале у Поморављу и Подунављу да би заштитио земљу од њиховог упада

Први хришћани у Браничеву већ крајем трећег века

Браничево је у састав Римског царства ушло око 14. године пре н.е. , за време Октавијана Августа, а знатно пре тога римске легије освојиле су Европу до Дунава и Рајне, британска острва, северну Африку, Грчку, Македонију и Блиски исток. На територији Браничева они подижу десет великих градова, чија су имена остала сачувана у историјским документима – Маргум на ушћу Велике Мораве, Виминацијум на ушћу Млаве, Ледерата код Рама, Пинкум на ушћу Пека, Купе у Голупцу, Нове у Ђердапу код Добре, Муниципијум код села Калиште, Јовис Паго код Петровца на Млави и Гудускум код Кучева.

Највеће и најзначајније римско насеље био је Виминацијум код Костолца. Он ће за време цара Гордијана 239. године добити статус колоније и постати војни, економски, политички и културни ценатар целе римске провинције Горња Мезија. То је град са војном посадом од око 6000 легионара и са неколико десетина хиљада становника из разних делова Царства, у који ће легионари, трговци и занатлије доносити различита религијска схватања, па и хришћанство док је још било забрањено и безобзирно прогоњено.

Крстолики цветови првих хришћана у Браничеву

Прве хришћанске заједнице потврђене су у Виминацијуму већ крајем 3. века наше ере. Откривен је читав низ крстообразних меморијалних грађевина, а међу најзначајније спадају фреско осликане гробнице. У једној од њих приказан је на зиду портрет у форми вешто сакаривеног крста, док су на подужем јужном и северном насликани паунови, као симбол ранохришћанске представе раја. Цела гробница обилује стилизованим крстовма, вешто укомпонованим у цветне мотиве, што говори да је реч о сликаарству из времена прогона хришћанства, пре Миланског едикта цара Константина 313. године.

Већ у 4. веку н.е. постојала је у Виминацијуму јака хришћанска заједница, о чему говоре многобројне представе хиршћанских симбола на накиту, натписи као и сам начин сахрањивања.

О присуству хришћана на овим просторима убедљиво говоре хришћанске базилике током касне антике. Виминацијум ће, на основу свега тога, добити статус епископије. Археолози су, како изгледа, на трагу те прве хрићанске саборне цркве у Браничеву о чему ћемо, као и о свему другом везаном за римски период Браничева обавештавати посетиоце сајта СВЕТИЊЕ БРАНИЧЕВА.).

Хунске хорде разарају цивилизовани Виминацијум

Као све претходне, али и касније империје, и велики Рим је почео да се руши и нестаје расточен вирусом богатства, силе и гордости с једне и насртањем варварских народа жељних успеха и пуних вере у своју снагу и победу. Рим ништа од тога више није имао. Један за другим почели су да падају његови градови. Тако је пао и сјајни Виминацијум. Разорили су га Хуни 441. године да никад више не оживи. Покушаће да га обнови цар Јустинијан у 6. веку, као и неке друге срушене градове и даће му име Виминакион, али неће дуго трајати.

На рушевинама Виминакиона настаће град Браничево и по њему ће цела област добити име.

У српској држави Браничево од 1291. године

У средњем веку у Браничеву је било неколико значајних градова: Морава на месту античког Маргума, поменути град Браничево на ушћу Млаве, град Рам, град Голубац, град и рудник Кучајна и град Ждрело. Током раног средњег века ова област ће бити стална мета сукоба између Угарске, Бугарске, Византије и Србије. У оквире српске средњевековне државе Браничево је ушло 1291. године, за време краља Милутина, а највећи успех постигло је у време кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревића.

Тршка црква - крај 13. века

Међу најстарије сакралне хришћанске споменике у Браничеву убраја се Тршка црква код Жагубице, засад једина грађевина рашке школе на овом простору. Њена архитектура, скулптура, многи старосрпски ћирилични записи и цртежи представљају скоро неотворену књигу духовности овог краја. Вероватно је подигнута крајем 13. века, за време краљева Драгутина и Милутина.

Педесет манастира Браничева у одбрану православља

Време кнеза Лазара обележавали су бурни историјски догађаји на Балкану. Српска држава трпела је све јаче војне нападе Турака с југа и све упорније надирање католичанства са севера. Кнез је на кидисање турске силе одговарао оружјем своје војске, а покатоличавању супротстављао се низовима православних манастира, верујући у неизмерну снагу православља. У његово доба у Браничеву је подигнуто неколико десетина манастира у које је кнез довео најортодоксније монахе – синајите или исихасте, одлучне бранитеље православља. Кнез је саградио манастир Горњак у горњачкој клисури и у њега довео Григорија Синајита да буде игуман, а нешто касније манастир Орешковицу недалеко од града Ждрело. За његовим примером пошле су војводе, трговци, имућни властелини, па су редом настајали манастири: Рукумија у који је дошао Мартирије Синајит, Нимник, чији је монах био Николај Синајит, Туман, у који је стигао још пре градње Зосим Синајит. Тако је створен јединствен бедем одбране православља на северним границама Србије, што ће одиграти значајну улогу у очувању вере у вишевековној турској окупацији.


Манастир Горњак - задужбина кнеза Лазара

Толики број манастира могао је да постоји само у економски јакој и духовно стабилној држави. Чак је и српска народна епика то опевала у више песама.

Куд се ђеде цар Немање благо?

Није бабо проћердао благо

На наџаке и на буздоване

И добријем коњма о вратове,

Већ је бабо поарчио благо

Све градећи српске манастире.

Највише манастира порушено је крајем 17. и почетком 18. века у аустријско-турским ратовима после чега је аустријска држава уз помоћ свог апарата и католичке цркве, када јој је припао северни део Србије (1718-1739), одмах кренула у покатоличавање тог становништва, а кад су Турци поново завладали наступио је период највећих зулума, стрховладе и терора.

Кнез Милош је почетком 19. века обновио неке од манастира у Браничеву: Рукумију, Заову, Нимник, Горњак, Витовницу и Туман. Касније ће бити обновљена Тршка црква и на крају 20. века манастир Свете Тројице код села Ждрело

На сајту СВЕТИЊЕ БРАНИЧЕВА биће посвећена пажња сваком од 50 бараничевских манастира, од којих је десет стигло до наших дана, после поправки или зидања од темеља, а 40 их остало под земљом после рушења, паљења. или прогона монаха. Сваки податак о њима биће вам доступан.


Остаци манастира Благовештење, задужбине деспота Стефана

Неки од десетине порушених манастира трајали су по неколико стотина година и били чувари српства и православне вере, као Орешковица, горњачко Благовештење, Свети Никола у Каони, Доње Пречисте код Табановца, Митрополија у Горњаку. Сви ти, па и други пострадали манастири у Браничеву требало би да остану у ризници сећања српског народа као светиње. На места где су били можемо урадити толико да поставимо по један крст и запис са основним подацима о сваком разореном манастиру. То би требало да буде и наша света дужност.

Више од две стотине извора а сваки светиња

Уз сваки манастир био је извор свете и лековите воде и тамо где манастира више није било народ је наставио да се окупља око извора, што и данас чини. То су: Дашчара код Бискупља, Панарија код Петровца на Млави, Сестрољин у Пољани, извор код четерешке цркве недавно претворене у манастир, неколико извора у Горњачкој клисури, Минине воде повише Пожаревца, Света вода у Печаници, Пањевац у Клењу на Пеку и други. У Браничеву је, заправо, више од две стотине извора веома квалитетне воде, који су и данас у поштовању људи овога краја и имају своје место у колективној свести народа. На сајту СВЕТИЊЕ БРАНИЧЕВА говорићемо и писати о свим тим изворима.


Минине воде изнад Пожаревца - међу најстаријим светим изворима

Ако је други буду писали историја ће нам бити црња од гаврана

Људи у Браничеву који су оставили трагове посвећености земљи и народу, као и догађаји на овим просторима значајни за целокупну историју српског народа, биће редовне теме овога сајта. Јер, ако заборавимо прошлост, остаћемо без будућности. Нашу историју ће писати и преправљати други и она ће на крају испасти тако црна да ћемо се и сами себе стидети и одрицати, па нећемо бити далеко од могућности да острашћено кренемо у обрачун са царем Душаном, кнезом Лазаром, Карађорђем, кнезом Милошем, војводама: Путником, Мишићем, Степом, Бојовићем. Храбро супротстављање српске војске немачкој армади на просторима Браничева 1915. године, где су заправо Браничевци гинули за сваки метар своје отаџбине, ако се настави наше олако заборављање прошлости свешће се на безначајну авантуру, а грозни злочини над српским народом – претвориће се у српску кривицу. Обриси такве могућности опасно се назиру кроз маглу догађаја.

 

Ровови српске војске на Врањевцу; овде се бранила Србија 1915.

Отуда тако опомињујуће звуче речи песника Раше Перића: Грачанице сестро, уз олтар ти стојим, докле ти постојиш, дотле ја постојим.

Све што овде написасмо оправдава нашу решеност да уз Божију помоћ отворимо сајт Светиње Браничева, људи и догађаји..

Последње ажурирано недеља, 10 април 2011 17:47  

rukumija-s.jpg
Број прегледа чланка : 2442098

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2018.

 korice-za-prav-posta-2018

КУВАРИ ПОСНЕ ХРАНЕ

kuvari 2016 m 

 

ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА НА ВРАЊЕВЦУ

Vranjevac Toma Nikolic m

  

ГАЈЕЊЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА

135

 

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.