svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Милорад Вучелић: ГМО СРБИЈА

Сваки ЕУ посланик, министар или чиновник кад крочи у Србију почиње да се понаша као да је газда и божји изасланик. Људи се напросто помаме када слете у Београд. Као какви злослутни „гаврани без кљуна", како би рекао песник Момир Војводић.

Погледајте само најсвежије примере Мирослава Лајчака, Јелка Кацина или Андреаса Шокенхофа, Морам ли, са највећим могућим гађењем, да вас подсетим на својевремене посете Карле дел Понте или Сержа Брамерца? И сви од реда крену да постављају неке услове и ултиматуме Србији, па додају да ти услови нису коначни, да их има још и да их наше власти већ знају, а можда и не знају, и да су на њих већ пристали, а ако нису - мораће ако имамо жељу да наставе да нам долазе и да нас безочно завитлавају и пљују у лице. Ови што су доскоро били на власти у томе су, по свему судећи, уживали, али ми сигурно нисмо, а и нећемо. Утолико ни председник Томислав Николић није баш у праву када великодушно и каваљерски каже како је претходна власт „под тешким притиском" пристала на све и свашта, а у корист сецесије Косова. Није њима за тај посао био потребан притисак, они су то радили из уверења и шепурећи се, а ако је и било притиска, онда га је било у подсећању да ураде оно што су обећали када су тражили помоћ да се докопају власти, а што се јасно види из „Викиликсових" београдских депеша.

Било како било, право је чудо како неко одговоран у Србији већ не каже да је доста било тог замлаћивања, понижавања и безобразлука са ЕУ кандидатурама, придруживањима, датумима за почетак, а све у циљу да не добијемо ама баш ништа, а изгубимо готово све или много тога. Више нико не помиње чак ни чувене „приступне фондове" који су нам се на главу попели. Хоће ли се већ догодити ситуација у којој на те бескрајне ЕУ наредбодавне лозинке неће бити познатих одзива и парола да смо потпуно одани путу без алтернативе и да безглаво настављамо са европским интеграцијама.

Неко би могао да се присети чувених литерарних јунака Бранка Ћопића, Николетине Бурсаћа и Јовице Јежа. Заробљене од окупаторске војске, њих двојицу воде на стрељање, и док Јовица покушава да смисли праве пароле које би они узвикивали пред стрељачким водом, Николетина му на то, отприлике, каже: Опсуј ти њих Јовице, нека ти твојих парола!

Има оних који ће рећи да тако шта не спада у политичке вештине и већ чувени реализам. Може бити, али поуздано знамо да нема тих вештака који ће руским новцем, кредитима и руском помоћу отворено и безглаво срљати у евроатлантизам. Имамо ли ми у борби да опстанемо и претекнемо неких пречих послова од залудног млаћења о европским интеграцијама, а у све приметнијем одсуству Европе? Не важе више вајкања да је ситуација сложена и да нам је маневарски простор сужен - шири је он него што је био. Није ексклузивно право данашњих генерација да се изговарају великим тешкоћама. Били су Срби у много тежим ситуацијама, па су успешно налазили излаз. Мука и невоља требало би да одлучне и одговорне пропамете, а не да их слуде. Мора се прво бити јунак, па онда можда и вешт, али вешта кукавица остаје само покварени кукавељ.

У давно снимљеном мађарском филму „Крунски сведок" један од најгорих и најмонструознијих јунака пред сваку неподопштину и злодело које чини изговара тада чувену алиби реченицу: „Међународна ситуација се усложњава“. Код нас се то усложњавање толико развило да се више не разазнаје шта је став Србије и има ли она свој Устав и може ли да се позове на међународно право и ослони на свој народ. Ако светом влада само аргумент силе, што се те велике силе толико муче са Србијом већ шест година, да не идем даље у прошлост, откад је испостављен Ахтисаријев план. Шта је тој сили стајало на путу да постигне све што хоће када јој се супротстављало само оно што Србија као држава има, а то сила није. Има данас, верујемо, оних који су способни да из тога извуку праву поуку, али нека је коначно извуку и јавно саопште. И делом докажу.

Србију нагрдише неки необавезујући и противуставни усмени договори и парафи, а све у циљу стварања Генетски модификоване Србије. Није више само реч о шљивама и соји. Постаћемо - ГМО Србија.

Све се то, посебно када је Косово у питању, нервозно убрзава да би највеће понижење доживели баш на 100. годишњицу ослобођења Србије у Балканском рату 1912. Није реч о никаквим случајним подударностима и коинциденцијама, чему нас учи и изручење на Видовдан и вешање на Бајрам. Све то утемељује онај сој Срба који тврди да су ослободилачки ратови из 1912. „гнусни".

Један од саговорникау овом броју „Печата", Живадин Јовановић указује на појаву „галопирајућег срозавања" у јавном и политичком животу. То је добар и коректан израз за владавину лажи која нас окива. Колико јуче ухватили смо јавно у продуженим лажима Ненада Чанка, Драгана Ђиласа и читав низ функционера дојучерашњег, а и данашњег покрајинског и престоничког режима. Што почне Комунална полиција у београдском „Бус Плусу", то доврши Чанак с телохранитељима у Новом Саду. То насиље и отворене и личне лажи уопште их нису обесхрабриле за даље учешће у политичком животу. Напротив. У том срозавању и обмањивању јавности потура нам се теза да је претходна власт довољно кажњена на изборима и да се ту завршава испостављање рачуна за тешке пљачке државног буџета и бројне друге злоупотребе власти.

Тако се сада пред изборе за владавину жутим картелом (о ДС-у као политичкој странци је само у назнакама реч) одвија занимљив процес у којем они лоши прозивају оне још горе, а све њих они најгори. Они који су ломили кичму правосуђу прозивају оне који су активно радили на територијалном разарању и комадању Србије, а ови оне који су се обогатили и енормно материјално окористили на функцијама и немилице празнили буџет; они који су на државну штету закупљивали сателите, прозивају оне који су злоупотребљавали барикаде на Косову; ситни корупционаши прозивају оне крупне који су темељно приватизовали политизована јавна предузећа и оне који су злоупотребљавали разне податке обавештајних служби, и сви заједно сматрају да ће се спасити ако уклоне оне друге и да ће забашурити своју одговорност и сакрити се у парламент као сигурну кућу, уз евентуалну промену газде у посланичким клубовима. Са обзиром или без обзира на исход изборне утакмице. Оне без идеологије идеолошки инструирају и подучавају они који уместо идеологије нуде само сурогате макијавелистичког оперативног рада.

Ово је заиста више него јединствена, како би се то некада рекло, диференцијација.

Када се у свему томе покуша да пронађе неки заједнички садржалац онда је то - ГМО Србија.

Из штампаног издања недељника „Печат“ од 28. септембра 2012. приредила редакција сајта „Светиње Браничева“

 

 

Колумна

Судбина

sudbina

 

Младост и старост

mladost i starost

 

Полу истине и полу знања

polu istine i polu znanja

 

Глупост и памет

glupost i pamet

 

Најбоље за најгоре

najbolje za najgore

 

Доброчинство

dobrocinstvo

 

Жеља

Жеља

 

Грешка

greska

 

Мало је дана

malo je dana

 

Заборав и опроштај

zaborav i oprostaj1

 

zaova.jpg
Број прегледа чланка : 4669900

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.