svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

АЛЕКСЕЈ ТИМОФЕЈЧЕВ: Зашто и Русија има два календара и како је изгубила 13 дана историје

5a857af215e9f96b9c52e5e0Руском народу је пре сто година, 13. фебруара 1918. из живота неповратно избрисано пола месеца

(годину дана пре него се то догодило у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца). Ево како и зашто.

 

Као што је познато, за то је крив прелазак Русије са Јулијанског календара на Грегоријански. То се догодило три месеца после Бољшевичке револуције према одлуци „о увођењу западноевропског календара“. Тако да је након 31. јануара 1918. дошао 14. фебруар: две недеље у години су једноставно прескочили.

 

Како је писало у одлуци, документ је имао за циљ да Русија почне да рачуна време као и „све културне нације“.

 

Од почетка 18. века, од доба Петра Великог, земља је користила искључиво Јулијански календар, који је у Европу увео Јулије Цезар. Календар није био тако прецизан па је до 1900. године заостао 13 дана за модернијим (од краја 16. века), Грегоријанским.

 

„Рушење старих навика“

 

Бољшевици су разматрали и друге начине преласка на нови календар, попут уклањања једног дана сваке године. Ипак одлучили су да убрзају процес, и уместо да чекају 13 година, урадили су то преко ноћи.

 

5a857b1185600a78ec7a539f
Из слободних извора

 

Према речима директора Руског државног архива политичке историје Андреја Сорокина, бољшевичке вође су имале „јасне и утилитарне задатке“ [поводом мењања календара]. „За Лењина је Октобарска револуција била увод у светску револуцију. Срца пролетера свих земаља су морала да куцају заједно, у риту. Стога не треба се чудити да је ова одлука била једна од првих одлука бољшевика“, тврди Сорокин. Историчар додаје да се она уклапа у општу жељу „рушења старе државности, старих традиција и културе, старих навика“.

 

„Неблаговремено и неподесно“

 

Ипак, реформа календара није извршена само због бољшевичких идеолошких склоности. Предлози за прелазак на Грегоријански календар у Русији су се појавили још 1830. Руска академија наука је предложила увођење новог календара, али наишла на отпор министра образовања. „Неблаговремен и неподесан [предлог] који би могао да изазове нежељене и непотребне забуне“,  рекао је министар Карл Ливен. Цар Николај I се сложио с њим.

 

Следећи покушај се догодио крајем 19. века. Руско астрономско друштво је тада основало посебну комисију, а њен закључак објашњава зашто је увођење Грегоријанског календара наишло на тако оштро противљење у царској Русији.

 

Комисија је навела да „православне државе и сви православни верници Истока и Запада не желе да католици уведу Грегоријански календар у Русију“.

 

Једна земља а два календара

 

Комисија је дошла на иновативну идеју и предложила да се уведе прецизнији календар али не и његова западна верзија. 1905. године једна друга комисија је прелазак на Грегоријански календар сматрала „пожељним“ и понудила компромис: да се тај календар користи у световном животу, док би Јулијански календар остао за потребе цркве. Што се и догодило деценију касније.

Преузето са: https://rs.rbth.com/

 

Последње ажурирано уторак, 20 фебруар 2018 18:41  

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5942554

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.