svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Проф др Ратко Марковић: ОГОЉЕНА ЦЕНА ЕУ – ВОЉНИ ГУБИТАК КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

...Србији је познато да у вези са косовским питањем Америка и званичници ЕУ кажу једно, а мисле друго. Да је то тачно, потврдио је недавно један Немац. Ту истину, да договори постигнути у „разговорима Београда и Приштине" воде прво ка прећутном признању независности Косова, знао је свако ко је „нормалан".

Али, да „нормализација односа Београда и Приштине" значи још и узајамно признавање Косова изричито је речено тек недавно, и то у лице премијеру Србије. Рекао је то Мартин Шулц, председник Европског парламента, јасно, кратко и конкретно, како приличи једном Немцу („Разговори с Косовом морају се завршити узајамним признањем. Узајамно признање је предуслов за учлањење у ЕУ и то је веома јасно"). Истина је, најзад, огољена. То је, дакле, та коначна цена чланства Србије у ЕУ - вољни губитак Косова и Метохије.

Догодила се за Србију капитална ствар — саопштена јој је цена уласка у ЕУ. А чланство у ЕУ је ударна тачка њене свеопште политике. У осведоченим демократијама би, с обзиром на то да се на недавним изборима ова цена није знала, било неопходно питати грађане да ли су за то да Србија по ту цену хоће да уђе у ЕУ или не. Техничко је питање хоће ли се грађани о томе изјаснити на референдуму или на новим парламентарним изборима, на којима би се политичке странке груписале у два страначка блока у зависности од става који имају у вези са тим питањем. У том случају, влада би требало да предложи председнику Републике распуштање Народне скупштине, с образложењем да је добила мандат да Србију води у ЕУ под једним условима, а да су по добијеном мандату ти услови промењени. Сада, када су они познати, грађани би се морали изјаснити о томе да ли су и даље за исту политику или нису. Овим се нипошто не доводи у питање европеизација Србије. Доводи се у питање само теза да европеизације нема без чланства у ЕУ, и да то чланство нема цену.

Последице послушничке политике претходне владе полако пристижу. После бесмисленог питања Србије постављеног Међународном суду правде, одустајања од најављеног текста резолуције Генералне скупштине УН септембра 2010. године и пристајања на капитулантску Резолуцију Генералне скупштине УН, у којој се Србија обавезује на дијалог с Приштином уз посредовање ЕУ, уследили су договори произашли из ових дијалога којима је Србија увучена у процес признавања Косова. Од ње се сада тражи да те дијалоге настави („нормализација"), да би сада Мартин Шулц рекао који се крајњи исход од тих дијалога очекује.

Интересантна је реакција на Шулцову изјаву. И представници ЕУ и премијер Србије су настојали да нас убеде да Шулц није рекао оно што смо сви чули да је рекао. Нај више се укопао Штефан Филе, који је у жељи да оповргне Шулца изјавио да је „у овом тренутку битна нормализација односа". А шта после? Премијер је, као непосредно присутан, уверавао грађане Србије да је Шулц изразио став земље из које долази, а не ЕУ. Шулц је одбио сва ова кривотворења своје изјаве, рекавши да остаје при њој - „да је узајамно признање услов за улазак две земље у ЕУ". Тиме је Шулц моралним квалитетима надвисио своје браниоце и побрао симпатије људи који држе да морал постоји и у политици.

Прошло је од Шулцове изјаве једва недељу дана, а онда је шеф немачке парламентарне делегације, усред Београда, изјавио да Србија и Косово морају пре отпочињања преговора о пријему Србије у ЕУ закључити правнообавезујући уговор у писаном облику о успостављању добросуседских односа, који би се морао реализовати до окончања преговора. Шта-више, дотични тражи да сада Београд предузме менгелеовски подухват – да утиче на Србе са севера Косова, који је Косово, а не Србија, у том смислу да „допринесе промени њихове свести". Да одговоримо истом дозом цинизма - да они више не буду Срби, него да постану Албанци! Рећи ће он још да нису дозвољене „никакве нове интерпретације историјских збивања - на пример геноцида у Сребреници", што значи стављање ембарга историјској науци на даље проучавање збивања на тлу Југославије крајем XX века. Дотични је још рекао да је „све то било предочено не само претходној влади и Парламенту, већ и представницима свих политичких странака и политичких група у претходном сазиву". Значи, наши политичари су све то знали. Као што су то чинили јуче, они би и данас да превеслају сопствени народ - рекавши да дотични није изложио ставове ЕУ него само своје странке. Обратите пажњу на то да се дотични господин презива Шок-енхоф.

Одломак из текста „Косово и Метохија: Нормализовање ненормалног“ проф др Ратка Марковића објављеног у листу „Печат“ бр. 235/2012.

Приредила редакција сајта „Светиње Браничева“

 

 

Колумна

Ја

ja

 

Алас на Дунаву

alas

 

Пауза

pauza

 

vlast

Власт

 

ono sto se vidi

Оно што се види, често није оно што се налази тамо

 

muk

Мук

 

vera nada ljubav mudrost

Вера, нада, љубав и мудрост

 

posle svega

После свега

 

vidim a ne cujem

Видим а не чујем

 

recnik secanjaРечник сећања

 

ravanica.jpg
Број прегледа чланка : 4935065

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.