svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Александар Ђаја: БУДИ ПОНОСНА, АМЕРИКО

Нови амбасадор у Приштини госпођа Ен Џекобсон и САД имају чиме да се поносе када је њихово пријатељство са шиптарским вођама на Косову у питању...

Амерички и британски адвокати водили су пре извесног времена жучну расправу у Филаделфији о томе да ли је америчка Декларација о независности заснована на закону или није.

Наиме, 4. јула 1776. године, представници америчких колонија усвојили су документ који је потписао Томас Џеферсон, потоњи председник САД-а, у којем је стајало да су оне слободне и независне државе, и да преки дају све поли-тичке везе са Великом Британијом. Британски адвокати који су учествовали у расправи навели су да је Декларација билаударац слободи, позив на рат, основа за стварање нове империје, да је противзаконита, као и да је документ који је представљао издају. Британски адвокати су навели да нити је тада постојао, нити данас постоји легални принцип који омогућава групи грађана даусвоје сопствене законе, само зато што то желе, да би се, најзад, хипотетички запитали: шта би се догодило ако би данас Тексас одлучио да се отцепи од САД? Наравно, Косово им у тој „салонској дискусији" није пало на памет...

Али, нама јесте! Јер, као што су после поменуте Декларације од 4. јула 1776. године бели досељеници на северноамеричком континенту побили готово све староседеоце, Индијанце, приграбили им земљу, вишевековна огњишта и света места - тако су и Шиптари на Косову и Метохији, после НАТО бомбардовања 1999. године, побили више хиљада Срба, а протерали преко двеста хиљада, попалили српске светиње и манастире, порушили српске куће, узурпирали српске оранице, индустријска и енергетска постројења, као и огромно рудно богатство.

„ГЕНОЦИДНЕ ТВОРЕВИНЕ"

Према овако изведеној компарацији, правно гледано, без много страсти и емоција, САД и фантомска држава Косово су „геноцидне творевине", настале на насилној сецесији од својих матичних држава! И, вероватно да је то, ако не једини, а онда веома битан разлог, на први поглед ирационалне и готово необјашњиве „страсне љубави" између водеће империјалне силе данашњег света и „нарко картел квази државице", без економије, индустрије, пољопривреде и било каквог смисла самосталног постојања.

У такав бесмисао се природним путем уклапају и изјаве појединих „косовских функционера", као и постојећих, а поготово нових представника Стејт департмента, који своја прва појављивања пред камерама на Косову одмах искористе да „отпљуну" према Београду неку нову уцену или ултиматум, или да понове старе, понижавајуће претње. У таквој познатој работи и овога пута су се непогрешиво пронашли самозвани премијер Косова Хашим Тачи и нови амбасадор С А Д-а у самозваној „републици Косово" Трејси Ен Џекобсон.

Да би се показао пред новом амбасадорком, човек над којим се води истрага о трговини људским органима, Хашим Тачи, наступио је агресивно: „Међународна заједница ће извршити јак притисак да Београд уклони нелегитимне структуре, али и Влада Косова ће деловати својом уставном и законском снагом како би се нелегитимне структуре суочиле или са правдом, или биле протеране" (...) Нормализација односа Косова и Србије значи добросуседске односе, реципрочно признавање, компензацију Србије Косову за последице рата, као и „извињење Србије за геноцид на Косову"... Како је само „кваран"? Под „компензацијом" сигурно не мисли на новац, јер зна да га немамо, него би да се Србија одрекне Трепче, непроцењивог рудног богатства и свега онога што су јој Шиптари и Американци већ украли! А што се „геноцида" тиче, ту постоји озбиљна биолошка нелогичност. Јер, ако децу не доносе роде, како то да данас Шиптара на Косову има много више - него пре извршеног „геноцида"?

ЕМОТИВНО И ТАКО „АМЕРИЧКИ"

Међутим, не улазећи у те „научне финесе", госпођа амбасадор Трејси Ен Џекобсон је приликом уручивања акредитивних писама косовској псеудопредседници Атифети Јахјаги, наступила супротно, дакле „емотивно": „Сједињене Америчке Државе се поносе што Косово имају за пријатеља" и, према очекивању, „опалила" према Београду уобичајену америчку „топовску куглу", да би „Србија требало да прихвати реалност независног и сувереног Косова."

Заиста, госпођа Ен Џекобсон и САД имају чиме да се поносе када је њихово пријатељство са шиптарским вођама на Косову у питању... Јер, несумњиво је веома демократично и „амерички" да од 1999. године, када је НАТО окупирао Косово и Метохију, ниједан починилац злочина над српским живљем није ухапшен, нити осуђен! Не само да нису ухапшене убице двојице српских дечака који су се купали на реци Бистрици код Пећи пре девет година, а више њихових вршњака тешко рањено, када је „непознат број људи" на њих отворио ватру - него је обустављена и сама истрага!... Или је за понос Америци што су непронађене и некажњене остале и убице Срба у Старом Грацку, код Обилића, где је на њиви из заседе убијено четрнаест српских жетелаца, а у Обилићу цела српска породица Столић? Или је нова америчка амбасадорка поносна на чињеницу што још увек нису пронађени и нису кажњени шиптарски терористи који су код Подујева подметнутим експлозивом дигли у ваздух аутобус „Ниш експреса", када је погинуло дванаест Срба? А, то је само почетак списка српских жртава од стране шиптарских терориста, којем се крај не назире... Буди поносна, Америко!

Из штампаног издања листа „Печат“ бр. 232/2012. приредила редакција сајта „Светиње Браничева“

 

 

Колумна

Али ..

ali

 

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

vitovnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 6190515

16600m

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.