svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ТАЈНА ЗАПЕЧАЋЕНОГ ВОЗА

Фото: Wикипедиа/Едwард Будд Цомпанy, Пхиладелпхиа/Исаак БродскyКо је Лењина допремио у Русију и ко је платио Октобарску револуцију? (ФОТО)

У тренутку избијања Фебруарске револуције, Лењин је био у егзилу у Цириху. Између њега и Русије у коју је желео да што пре стигне лежале су хиљаде километара територије држава које су са тим Петроградом биле у рововском рату. Како их прећи, и како се домоћи циља?

Од како је извршена Руска револуција, како Фебруарска тако и Октобарска, колају и приче и гласине о томе ко ју је платио, са којим циљем, ко ју је организовао и ко спровео у дело.

Један од догађаја који сви воле да користе како би доказали да су баш они у праву онај је којим ћемо се ми данас бавити, али не са циљем да докажемо ову или ону теорију завере већ да хладне главе изнесемо догађања која су поставила темеље Црвеном октобру и омогућила бољшевицима да се домогну власти.

Почетком 1917. године царистички режим почео је да се руши као кула од карата. Нагомилани војни, политички, друштвени и економски проблеми више нису могли да се реше у постојећој парадигми и, да скратимо причу, руски император Николај II - једини владар ове земље који се показао као пријатељ нашег народа - абдицирао је након великих демонстрација које су потресле Петроград. Формирана је привремена влада са једне стране, а са друге мноштво совјета, односно револуционарних већа директно изабраних од стране радника, војника и сељака. Најпознатији међу њима био је Петроградски совјет.

V.-I.-Lenjin-u-Smoljnom-1917.-godine-slika-Isaka-Brodskog-670x441
В. И. Лењин у Смољном 1917. године, слика Исака Бродског.
Фото: Wikipedia Commons/InverseHypercube

У том историјском тренутку у коме је режим више од хиљаду година стар доживео свој колапс, Владимир Иљич Уљанов, познатији по литерарном псеудониму Лењин, налазио се у егзилу у Цириху. Припремао се након ручка тог 15. марта по новом календару да крене ка библиотеци смештеној у старом граду када му је у собу улетео партијски саборац, Пољак, Мјечислав Бронски, и повикао: "Зар ниси чуо вести?! Почела је револуција у Русији!"

Наредног дана Лењин је писао славној револуционарки Александри Колонтај, древног украјинско-козачког порекла по очевој и финског по мајчиној страни, која се налазила у Стокхолму и тражио од ње увећано стварање револуционарног пропагандног материјала, агитације и борбе са циљем међународне пролетерске револуције и освајања власти од стране совјета радничких депутата.

"Ширите се! Отварајте нове секције! Пробудите свеже иницијативе, формирајте нове организације на сваком стратуму и докажите им да до мира може доћи само помоћу наоружаног совјета радничких депутата на власти!", писао јој је дан касније.

Lenjin-ispred-Smoljnog-slika-Isaka-Brodskog-670x861
Лењин испред Смољног, слика Исака Бродског.
Фото: Wikipedia Commons/Dmitry Rozhkov

Био је одлучан да се што пре врати у Русију. Међутим, то ни изблиза није било толико једноставно колико се чини јер се налазио у Швајцарској и између њега и Петрограда лежало је земљиште Немачке и Аустроугарске које су биле у рату са том Русијом, са дугачким фронтом који је било немогуће прећи. Мора је контролисала Британија, руска савезница. Авион је предложен, али нијетада постојао аероплан који би могао да прелети ту дистанцу без заустављања.

Лењин је мислио да би можда могао да пређе Немачку помоћу шведског пасоша али нико од њих није знао шведски и ризик је био превелики. Почели су преговори са привременом владом у Петрограду да им се обезбеди повратак кући путем размене заробљеника али су се преговори отегли.

Коначно, швајцарски је комуниста Фриц Платен 31. марта обезбедио дозволу лично од немачког министра спољних послова путем амбасадара, да руски политички емигранти могу да пропутују Немачку и оду у Русију у запечаћеном возу састављеном од само једног вагона. Лењин је захтевао и одобрено је, да вагон буде заштићен од недаћа екстратериторијалним статусом.

Boljsevik-slika-Borisa-Kustodijeva-670x490
Бољшевик, слика Бориса Кустодијева.
Фото: Wikipedia Commons/Kalki

Многи тврде да постоји велики број посредних и непосредних доказа да су Немци финансирали Лењинову политичку мисију, са циљем дезинтеграције руског отпора на источном фронту ширењем револуционарних немира. Ово је, наводно, било толико јасно да је привремена влада забранила бољшевике као политичку партију и издала налог за хапшење Лењина. Или то, или су хтели да се клеветом ослободе озбиљног такмаца у борби за власт.

Ми ћемо се држати тога, да су Немци ипак платили Лењина и финансирали бољшевике на њиховом путу ка слави, и то зато што је мање битно шта су Немци хтели, а много је битније шта је хтео сам Лењин и шта су хтели комунисти. О томе касније.

Било како било, 9. априла Лењин, његова супруга Надежда Крупскаја и други емигранти срели су се у Берну и група која је на крају бројала тридесетак људи укрцала се у воз и кренула ка специјалном који их је чекао у Готмадингену. У пратњи два официра немачке армије који су седели на позадини запечаћеног вагона, воз је путовао преко Франкфурта и Берлина до Сасница, одакле их је трајект превезао у Трелеборг. Затим су се регуларним возом превезли до Стокхолма те коначно до Русије.

19170704 Riot on Nevsky prosp Petrograd-670x446
Нереди током Јулских дана на Невском проспекту у Петрограду, неколико месеци пре Октобарске револуције. Фото: Wikipedia/Viktor Bulla

Лењин и дружина стигли су 16. априла по новом календару, 3. априла по старом, у Финску станицу у Петрограду. Дочекан је уз звуке "Марсељезе"од стране радника, морнара и сељака, а свуда су се вијориле црвене заставе: ово је заправо сада већ био ритуал у револуционарној Русији, начин да се дочекају политички емигранти који се враћају кући.

Званично га је на станици примио мењшевички председник Петроградског совјета, али се он окренуо и почео окупљеном народу да држи говор о међународној важности руске револуције.

Рекао је тада: "Пиратски империјалистички рат је почетак грађанског рата широм Европе... Светска социјалистичка револуција је већ на обзору... Немачка кључа... Сваког би дана европски капитализам могао да се сруши... Морнари, другови, морамо се борити за социјалистичку револуцију, борити се док пролетеријат не оствари пуну победу. Живела светска социјалистичка револуција!"

Ово је било потпуно у складу са Априлским тезама које написао док се клацкао у возовима преко Немачке и Шведске. Није желео да се бољшевици уљуљкају, као остали руски социјалисти, са буржоаском Фебруарском револуцијом. Уместо тога, бољшевици треба да погурају социјалистичку револуцију радника и најсиромашнијих сељака. Желео је да совјети преузму власт од привремене владе, одбацио је парламентарну републику и тражио републику совјета радника и сељака читаве државе, одоздо на горе.

Априлске тезе су биле радикалније од свега што су бољшевици до тог тренутка причали и тражили, пошто су као и мењшевици веровали да је Русија спремна само за буржоаску револуцију; Стаљин и Каменев су преко штампе на пример подржавали привремену владу.

Шта више, Априлске тезе су биле толико радикалне да су их сви одбацили испрва, осим Колонтајеве; Борис Богданов их је назвао "бунцањем лудака". Лењин се њима приближио ставовима Лава Троцког који је већ био заговарао своју теорију перманентне револуције. Временом је почео да привлачи своје саборце на своју страну и на крају их је све убедио у моћ и спроводљивост тих идеја.

Drug-Lenjin-cisti-zemlju-od-sljama-sovjetski-propagandni-poster-670x962Друг Лењин чисти земљу од шљама, совјетски пропагандни постер.
Фото: Wikipedia Commons/InverseHypercube

Данас је јасно да, без обзира шта је Немачка желела од њега, он није желео револуцију у Русији због Русије већ због Европе и света. Лењин је желео да руска револуција покрене талас који ће прогутати и ту Немачку која је платила његову; драге је воље прихватио преко потребне "денге", и искористио себичну жељу појединих берлинских кругова против Русије како би касније и са њима радни народ могао да се обрачуна.

Да све буде компликованије, ово се и десило, па су ускоро и Немачку почеле да потресају црвене револуције, а посебно је чувена била она у Баварској. Али, Немачку није прогутао револуционарни талас. Понајвише захваљујући изузетно моћној тамошњој средњој класи која је одржала стари систем.

(Ј. Г.)

Преузето са: http://www.telegraf.rs/

 

Последње ажурирано понедељак, 18 децембар 2017 08:19  

koporin-s.jpg
Број прегледа чланка : 3006324

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2018.

korice-za-prav-posta-2018

КУВАРИ ПОСНЕ ХРАНЕ

kuvari 2016 m 

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.