svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Биљана Степановић: Зашто људи беже из Србије

1000729 talenti-talentovana-deca-srbija-odlazak lsКАД ВИШЕ НЕ ВИДЕ НИ ТРАЧАК СВЕТЛА ОВДЕ - ОДЛАЗЕ У СВЕТ

Нема више уопште смисла говорити од „одливу мозгова" са идејом да се прича о одласку „младих и образованих" из Србије, и то бар из два разлога. Први је принципијелни, нема само ова категорија тапију на „мозгове", па тиме заправо вређамо све остале људе. Други је фактички – не одлазе више само млади и факултетски образовани, већ сада иду сви који могу да оду. Без обзира на старост и занимање.

Како то конкретно изгледа: здравствене установе, по унутрашњости нарочито, већ одавно немају не само довољан број лекара специјалиста за одређене области, него сада почињу да кубуре и са медицинским особљем. И у Београду ситуација постаје све озбиљнија, без обзира на то  што ресорни министар Златибор Лончар прича да то није тачно. Логично, он само испуњава најважнији задатак ове власти, од председника, преко премијера па до министара, а то је ширење оптимизма и понављање приче како нико не памти да смо икад у историји овако добро живели.

Biljana Stepanovic

Биљана Степановић

Ова бајка, међутим, нема везе са стварним животом: осим што медицински радници опседају школе страних језика учећи на убрзаним курсевима претежно немачки, али и друге језике, да би што пре отишли, може се чути и да у приватним здравственим установама важи неписано правило да једни другима не смеју „отимати" дефицитарно медицинско особље. Поготову тамо где су власници тих здравствених установа људи са „јачим леђима" односно власничком структуром ближом власти. Њима нико не сме да узима медицинско особље, па су ови људи практично таоци који немају где друго да оду. Осим у иностранство.

Ни то није све: оно што можда нисмо очекивали, односно нисмо о томе ни размишљали, јесте чињеница да сви који имају у рукама неки занат, одлазе у колонама. Тако сада, сведочи дугогодишњи власник ауто-школе, наше камионе и аутобусе возе почетници и пензионери, јер искусни возачи масовно одлазе. Чим пређу границу, пресрећу их „скаути" страних компанија и нуде им посао за бар два-три пута већу плату. Људи, наравно, врате назад камион који су повезли, поздраве се са послодавцем и оду у иностранство.

Шта је узрок овом егзодусу? Плате које су међу најнижима у региону, свакако. Вештачким обарањем курса евра статистика натеже да просечна плата прескочи 400 евра, али то служи само у пропагандне сврхе. Са стварним животом људи који хране породице, школују децу, плаћају кредите и кирије, податак да ли је „просечна" плата 395 или 405 евра, нема никакве везе.

Али није плата једини фактор који човека опредељује да се негде запосли или не, односно да остане или оде. Важнији мотив, говоре истраживања, јесте перспектива. Конкретно: како човек сагледава перспективу своје породице, своје деце, своје државе. Не желе сви да оду, јер их везују и завичај и родитељи и пријатељи и кућа и цео живот. Ако човек види неко светло, неку перспективу, спреман је да се притрпи и сачека боље дане. Кад, међутим, погледа испред себе и не види ту светлу тачку, онда више нема шта ни да изгуби. Ко год мисли да је људима, поготову средњих година, лако да оставе све, напусте земљу и крену у неизвесност да почињу из почетка, грдно се вара. То се ради углавном из очајања.

Пред том простом чињеницом падају све приче о нашем невиђеном просперитету под напредњачком влашћу. Бесомучна пропаганда са свих могућих канала не служи више ничему. У судару телевизора и фрижидера, они који поверују фрижидеру гасе телевизоре и пакују торбе за пут. Они који после свега још увек више верују телевизору, опијени Вучићевим сад већ рециклираним старим причама, и не могу нигде да оду. Било због тога што нису у стању да разумеју суштину, било због тога што немају ни снаге ни способности да се окрену и оду. Србија се све убрзаније дели на ове две групе. Остају заглављени само они који све разумеју, а ипак не желе, не могу или им је касно да оду. Сада, практично, од њих зависи шта ће даље бити са Србијом.

Преузето са: http://novaekonomija.rs/

 

00zlatenac2qy7.jpg
Број прегледа чланка : 3603038

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2019.

2019-pravilo posta

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.