svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ПРОНАЂЕНА НОВА ВРСТА СИСАРА ЗА КОЈУ СЕ ДО САДА НИЈЕ ЗНАЛО

100746 vest rusija-vesti-vostokУ Сибиру пронађени загонетни глодари из доба диносауруса

Руски палеонтолози пронашли су остатке нове врсте сисара за коју се до сада није знало. Полумиш-полухрчак са отровним израслинама на задњим ногама хранио се травом и живео је међу диносаурусима у доба јуре.

Научници Санктпетербуршког и Томског универзитета пронашли су у Сибиру остатке првих сисара који су се хранили травом. Нова врста древних животиња добила је назив бајдабатир. Ова зверчица је личила на савремене глодаре. По изгледу је негде на средини између хрчка и скочимиша. Хранила се травом. Према саопштењу научника, откривени глодар је живео међу диносаурусима у доба јуре и креде.

Палеонтолози су претпоставили да су ови биљоједи дуго опстали близу грабљивих диносауруса, јер су, као и данашњи глодари, били активни ноћу и брзо су се размножавали. Поред тога на задњим ногама су имали отровне израслине које су им помагале да се бране од непријатеља.

Руски научници су дошли до ових открића на ископинама у подручју реке Велики Кемчуг у Краснојарском крају (Сибир, преко 3.200 километара од Москве). Научници су тражили остатке симетродонта (сисара из доба мезозоика, величине куне), докодонта (примитивни сисари са издуженом њушкицом) и трикодонта (древни рептили, први представници гуштера).

Поред костију кичме из раног периода креде, палеонтолози су пронашли и зуб дугачак 2 милиметра. Испоставило се да је припадао досада непознатој животињи из изумрле групе сисара из реда Multituberculata.

Новом сисару су научници дали назив бајдабатир. Прва реч „бајда“ потиче од руске речи „байдарка“, тј. лаки чамац (кајак, кану), јер се само таквим чамцем може стићи до места где су вршене ископине, а други део „батир“ је туранска реч која значи исто што и руска реч „богатырь“, тј. јунак, витез, горостас.

100746 vest rusija-vesti-vostok
По изгледу је бајдабатир сличан савременим глодарима, али он није директан предак хрчка, пацова или миша.

По изгледу је бајдабатир сличан савременим глодарима, али он није директан предак хрчка, пацова или миша, јер су сви представници реда Multituberculata изумрли још у палеогену, тј. пре 20-25 милиона година. „Власник“ пронађеног зуба је нестао са лица земље почетком периода креде.

„Сисари из реда Multituberculata су изумрли и сада нема група савремених сисара који потичу од њих“, рекао је дописнику „Руске речи“ Степан Иванцов, учесник експедиције и сарадник Лабораторије за континенталне екосистеме мезозоика и кенозоика Томског државног универзитета.

Раније су скелети изумрлих сисара Multituberculata пронађени у Северној Америци и Азији. Ово је први такав проналазак у Сибиру. „Овај проналазак је за нас велики догађај који потврђује да су ови сисари ипак живели и на територији југоистока Западног Сибира“, рекао је Иванцов.

Научници се надају да ће им проналазак помоћи да више сазнају о еволуцији у Западном Сибиру, где се врсте сисара и водоземаца практично нису мењале десетинама милиона година.

Сада се зуб бајдабатира чува у научној колекцији универзитета у Томску. Степан Иванцов је прецизирао да ће научници наставити са проучавањем ове групе животиња уколико пронађу и друге трагове сисара из реда Multituberculata у Сибиру.

Марина Москаљенко,
Руска реч

Последње ажурирано петак, 01 децембар 2017 14:16  

bradaca.jpg
Број прегледа чланка : 2513899

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2018.

 korice-za-prav-posta-2018

КУВАРИ ПОСНЕ ХРАНЕ

kuvari 2016 m 

 

ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА НА ВРАЊЕВЦУ

Vranjevac Toma Nikolic m

  

ГАЈЕЊЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА

135

 

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.