svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

175 ГОДИНА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У БОЖЕВЦУ

SkolaШКОЛА ДОСТОЈНА ДИВЉЕЊА И ПОШТОВАЊA

Једна од најстаријих школа у Браничеву, божевачка Основна школа, прославила је ових дана 175 година постојања. Отворена је 1852. и кроз њу је до данас прошла 171 генерација ђака – потоњих врсних пољопривредника, сточара, воћара, учитеља, професора, правника, инжењера, трговаца, мајстора.

 Skola

Слика школе из ранијих времена

А када је Божевац почетком двадесетих година прошлог века проглашен за варошицу, а зграда школе била већ оронула и тесна да прими све већи број ђака поставило се питање како подићи нову школу у селу опустошеном шестогодишњим ратовима, у којима је само из Божевца погинуло или умрло у логорима 339 људи, из сваке друге куће по један. Чули су се предлози да управо нова школска зграда буде знак распознавања и варошког живота у овом таније богатом стишком селу. Значи, школа са спратом и обиљем прозора, велика, светла, лепа. Речју - какве на овим просторима још није било. Само, за тако нешто - толико новца село није имало.

 Cika

Лазар Стојиловић, задужбинар великог срца

- И тада се појавио ОН – на далеко познати мајстор Лазар Стојиловић из Божевца и предложио да он сагради школу и дарује је селу и ђацима - казује директорка божевачке школе Сребранка Томић. – Вест је одушевила свако домаћинство, сваког живог у месту и у целој околини. Сви су знали да се угледни мајстор и домаћин Лазар не шали. Био је човек од речи, бистре памети, храбар и истрајан. И изнад свега – добар и поштен. Једино је такав човек могао да се одлучи на овако велико дело. Окупио је најбоље домаћине око себе и најбоље неимаре,довукао је најбољи материјал - и све је кренуло у беспрекорном реду и раду. Кадaје зграда била завршена и кадa су уклоњене све скеле и оплате, заблистала је прелепа грађевина, каква на овим росторима није виђена. Људи су као опчињени гледали у нову школу. То је било 1927. године, али и данас, као и пре 90 година, школа изгледа као да је јуче завршена, упркос деценијама које су остале иза ње. И када размишљам о томе долазим до закључка да само људи истински спремни да се жртвују, могу да начине подвиге за памћење и остану у сећању будућих покољења. Лазарево доброчинство нас обавезује и подстиче да прихватамо послове који понекад и превазилазе нашу снагу. Али, ако се нешто хоће, жели и воли, нема силе која ће га зауставити.

 kolektiv

Наставнички колектив

Само примера ради - кад смо издали први број Летопис школе, пре шеснаест година, многи нису схватили колико је то значајно. А данас, када је Летопис ушао у сваку ђачку кућу, стигао у Црљенац, Кулу, Аљудово, Забрегу, Кобиље, чије школе су у саставу божевачке, ушао и у друге школе и прочуо се у целој Србији , сада га сви радо прихватају. Он доносии текстове и фотографије о ближој и даљој прошлости нашег завичаја, о старим занатима и занатлијама, о старим ношњама, јелима и обичајима; о значајним људима и њиховим делима; о школским активностима. О свему што оставља неки траг.

Треба овде рећи да је прошле године школа добила Плакету коју општина Мало Црниће додељује за изузетне резултате најзаслужнијим појединцима и колективима. А резултата и манифестација је било на претек. „Летопис“ је био тек једна у низу вредних ствари којима се директорка и млади наставни кадар баве.

naslovna letopis
17. Летопис божевачке школе - још у штампарији

Некако истовремено школа је покренула манифестацију „Сјај у оку“ с циљем да крајем сваког маја окупља школске групе које ће се такмичити у модерном плесу . У пространом дворишту прави се бина и долазе групе из божевачке и из браничевских школа у којима тако нешто постоји.

С обзиром на то да Божевац има једно од најбољих сеоских позоришта у Србији и редовно се појављује на ФЕДРАС-у, школа је одлучила да допринесе ширењу позоришне игре у браничевским школама. Не треба рећи да је и ова манифестација потекла из неисцрпног репертоара директорке Сребранке и Валентина Ољаче, изврсног глумца и професора енглеског језика. Ољача је радо виђен као глумац и у пожаревачком и петрвачком позоришту, а веома успешно наступа и на другим културним манифестацијама. Подухват је подржала и сјајна Весна Станковић, пореклом са ових простора, и прихватила да буде члан жирија ових сурета, који су ушли у трећу годину и одржавају се крајем априла.

slike bozevac 2
slike bozevac 1
slike bozevac 4
Песничко вече "Црљенчани и пријатељи" обећава дуго трајање

Наравно, ту није крај. Ко добро познаје ову школу и њен колектив, спреман да одговори на сваки изазов, рећи ће да причекате. Школа је, на предлог учитељица Сање Марјановић и Јасмине Игић у суседном Црљенцу, који је у саставу божевачке школе, управо започела вредну манифестацију – Песничко вече, "Црљенчани и пријатељи" које ће се одржавати сваке године у селу песика Србе Митића, Милисава Павловића, Драгана Јовића, Живојке Милић. Вече ће окупљати поете из Браничева, и већ на првом окупљању показало се колико је то било потребно, корисно и лепо. Да би се успоставила равнотежа између села и његових потреба и неопходности културних садржаја школа је одлучила да започне сарадњу са Пољопривредном школом и Пољопривредном стручном саветодавном службом у Пожаревцу. На недави дан школе, пред пуном салом Дома културе директори ових установа потписали су са директорком школе договор о сарадњи. Тако ће већ на пролеће бити засађене саднице кајсије, као дар Пољопривредне школе, а о садницама ће бринути ученици уз помоћ наставника и воћарских стручњака . Ова давно заборављена пракса наших школа поново је оживела, барем у селима, и биће значајна у васпитном и практичном погледу.

polganje venca

Директорка Сребранка са ученицима и наставницима полаже венац на Врањевцу

Кад смо упитали директорку Сребранку, која је иначе професор биологије, откуда у школи толико интересовање за историју одговорила је: „Ми смо историјски народ с дубоким коренима, где је свака узвишица, сваки поток, свако место, свака долина – историја. Па погледајте Врањевац. До пре двадесетак година пландиште на којем су напасана стада оваца, сада га краси најбољи споменик подигнут српским војницима који су ту, и на безброј другх места , гинули пре једног века бранећи отаџбину Србију од освајача. Моја школа је са великом пажњом пратила подизањи тог споменика и помагала колико је могла. Ми излазимо горе кад год нам се пружи приллика, јер апстрактне љубави према отаџбини нема.

Да би се одужила великом задужбинару Лазару Стојиловићу, који је у послератном периоду био потпуно запостављен, ваљда што се није свидео послератеној власти, јер је у Старој Југославији био председник божевачке општине, школа је одлучила да његову запуштену гробницу обнови, пошто потомке није имао. Живео је за срћу и радост туђе деце. Посао је делимично обављен, а сада ће почети завршни радови. У самој школи биће постављен мозаик у част великог задужбинара, а можда ће једнога дана неко од сликара, које школа окупља у сликарској колонији, урадити велики портрет Лазарев - да дочекује и испраћа ђаке и наставнике. И да остане селу за пример.

DSC 0493

Сликарска колонија у школи

 

 

Колумна

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

Време преиспитивња

vreme preispitivanja

 

На ивици

na ivici

 

Тешко је

 tesko je

 

Време твоје и време моје

tvoje i moje vreme

 

Не горди се

ne gordi se

 

До тебе је

do tebe je

 

Тешко је

tesko je 1

 

О доброти

o dobroti

 

ravanica.jpg
Број прегледа чланка : 5700508

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.