svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ, доктор историјских наука, виши научни сарадник Института за славистику Руске академије наука

СРБИЈА НЕ МОЖЕ ДА СЕДИ НА ДВЕ СТОЛИЦЕ

Може ли се Србија изборити за благонаклоност и НАТО-а и Русије?

Нестанак руских трупа са Космета после Кумановског споразума оставио је трага у односима Србије и Русије. Може ли се Русија наново појавити као фактор у још неразјашњеном питању Косова?

Русија може да одигра активнију улогу у регулисању косовског проблема само ако она, не одустајући од принципијелне подршке званичној позицији Србије, о српском суверенитету над Косовом и Метохијом, разради и предложи на разматрање нове моделе развоја узајамних односа, како између Београда и Приштине, тако и на ширем регионалном нивоу. Ту може бити реч о новим формама балканских финансијско-економских и политичких интеграција, па чак и ак-тивирање система територијалних компензација, укључујући деобу Косова и Метохије и самоопредељење Републике Српске. Данас постојеће границе на Балкану не изгледају чврсте и непроменљиве и та околност отвара простор за нове моделе национално-државног устројства. Међутим, прелаз Русије на нову реалполитику, могућ је тек после учвршћења њене сопствене економске позиције у региону и узајамних односа са локалним политичким елитама. Реализација пројекта „Јужни ток" и изградња односа стратешког партнерства са новим руководством Србије, могу у вези са тим питањем да одиграју кључну улогу.

Какве потезе нове владе у Београду очекујете у вези са очувањем јужне покрајине, будући да је најављено да ће сви преговори вођени између Београда и Приштине бити и спроведени?

Наивно је од нове власти очекивати отказивање већ потписаних уговора са Приштином, под окриљем ЕУ - узимајући у обзир изјаву председника Николића, којом он ставља акценат на наставак евроинтеграција. Ипак, може се очекивати чвршћа позиција у наставку преговора у вези са обезбеђењем интереса косовско-метохијских Срба и очувањем њихових веза са сународницима у централној Србији. Осим тога, нове власти у Србији морају упорно да траже од међународне заједнице јасно испуњење већ договорених обавеза - у том смислу и представљања Косова и Метохије на међународним форумима. Најмање што се може, јесте инсистирати на томе да се прописани услови - посебно када се ради о поменутим решењима ОУН-а о статусу - морају стриктно извршавати, упркос притисцима САД-а и ЕУ У супротном, Србији би било боље и убудуће да бојкотује сличне форуме.

Приликом недавне посете Космету, генерални секретарУН Бан Ки Мун је рекао да УНМИК и даље игра важну улогу на Косову. Да ли ова мисија може бити реалан савезник и заштитник косовских Срба?

Албанске власти у Приштини заузеле су курс на минимализацији присуства Косова у мисији ОУН-а, одмах после проглашења независности покрајине. Приштина жели да сарађује искључиво са САД-ом и ЕУ. И овде није реч само о мисији, колико о Резолуцији Савета безбедности 1244, од 10. јуна 1999. године, на основу које мисија и делује. Са друге стране, сама ОУН се данас нашла по страни регулисања косовско-метохијског питања и није у стању да испуни чак ни та пуномоћја која су јој била одређена у поменутој резолуцији. Косово и Метохија су једина територија на свету (осим можда Западне Сахаре), у којој у вези са питањем статуса у ОУН као организацији, нема кохерентне позиције. Тако да у свом данашњем облику, мисија ОУН на Косову и Метохији није реалан савезник и заштитник косовских Срба и Београда.

Да ли се са питањем Косова отвара и питање Републике Српске како би се направила равнотежа у погледу српског фактора на Балкану?

Нисам сигуран у дугорочно постојање Босне и Херцеговине у њеном данашњем национално-државном облику. Највероватније ће она бити један од кључних елемената у будућој трансформацији балканског простора у случају деобе Косова и Метохије, распада Македоније и отцепљења од Србије општина из Прешевске долине. Очигледно је да данашњи напори САД-а и ЕУ у вези са реанимацијом „Бутмирског процеса" имају за свој крајњи циљ ликвидацију Републике Српске. Међутим, то је повезано са озбиљним ризицима, у том смислу и за саму ЕУ, што може натерати Брисел да, у крајњем случају, сматра опасним претерано Јачање муслиманске државе у Европи.То отвара пут за самоопредељење Бања Луке, а мож-да и за излазак из Босне и Херцеговине области које су насељене Хрватима.

Да ли ће Русија одлучније иступити у контакт групи када је реч о високом представнику за БиХ?

Позиција Русије је јасна - неопходно је минимализовати апарат високог представника, при том сачувати дејтонске основе устројства Босне и Херцеговине, самим тим и Републику Српску. Високи представник је потребан САД-у, ЕУ и Турској - као средство притиска на босанске Србе и као механизам укидања решења која су они донели.

Геополитичка слика овог дела Балкана још увек није јасна. Може ли се Србија изборити за благонаклоност и Русије и НАТО?

Србија не може да седи на две столице. Чак и чланство у ЕУ од ње захтева ревизију већ потписаних финансијско-економских уговора са Русијом у замену за програме помоћи од Европске уније, која, као што то показује пример Грчке и осталих „про блематичних" држава, служи само даљем економском и политичком поробљавању. Што се тиче интеграција Србије у НАТО, оне ће дефинитивно окончати обострано корисну сарадњу са Русијом. У плану развоја интеграционих веза, за Србију би било угодније присајединити се механизмима Шангајске организације за сарадњу, Евроазијске економске заједнице, Царинског савеза Русије, Белорусије и Казахстана, а такође и сада од Русије створене Евроазијске заједнице.

Председник Русије Владимир Путин могао би да посети Србију ове јесени, када је планиран почетак изградње гасовода. У којој мери је „Јужни ток" кључ геостратешке стабилности на овом делу Балкана?

Реализација пројекта „Јужни ток" дозволиће Србији и другим њеним учесницима да добију поуздан извор транзитних такси, да стекну енергетску независност и постану кључна карика у енергетском регионалном систему, а такође и да ојачају своје позиције у узајамним односима са евроатлантским структурама. Осим тога, реализација мултилатералних енергетских пројеката помаже јачању односа између политичких елита земаљаучесница. У случају „Јужног тока", то би омогућило формирање структура које би се могле знатно активније супротставити плановима стварања „Новог светског поретка", него што је то био случај до сада.

Из штампаног издања листа „Печат“ бр. 228 /2012. приредила редакција сајта „Светиње Браничева“

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

ravanica.jpg
Број прегледа чланка : 5368269

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.