svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

СУД СПАШАВА „ПРАВО“ ВОЋЕ И ПОВРЋЕ

Европски суд је спасао пољопривреднике Европе: они смеју да користе и семе старих сорти воћа и поврћа. Суду се потужио индустријски произвођач семенки који жели да сви користе само његово семе.

 

Француски индустријски произвођач семена, Graines Baumax се судио са спонтано насталом мрежом пољопривредника Kokopelli која међу својим члановима размењује семенке разних врста плодова. У међувремену располаже семеном од више од 460 врсти биљака - али које нису нигде уписане као службено признате и дозвољене врсте. Концерн је тако ту задругу тужио због недозвољене тржишне утакмице на 50 хиљада евра - и тражио забрану пословања за ту мрежу пољопривредника.

Смернице Европске уније начелно забрањују сељацима да сами производе семенке из старих врста биљака и да их продају другима, ако те врсте нису званично признате и уписане у каталог врста, тврди индустријски произвођач. Али многе од тих врста воћа и поврћа су сељаци већ генерацијама узгајали на својим земљиштима и продавали плодове на пијацама, макар се нико никад није потрудио да покрене скуп и захтеван поступак службеног признавања и уписа у каталог.

Европски суд је коначно одлучио како ова спорна смерница Европске уније заправо не спречава сељаке да ипак гаје - што хоће.

Похлепа концерна

Ова пресуда је тежак ударац за светске концерне попут Bayer Cropa, Monsanta, Duponta или Syngenta који систематски теже да контролишу баш све што се сеје, гаји и што ми коначно једемо. Ти светски концерни већ надзиру 67% светског тржишта семенки и чине све што могу да и над "обичним" плодовима стекну право интелектуалне својине. Heike Schiebeck из удружења малих пољопривредника Via Campesina упозорава како је тим концернима већ успело "заштитити" и плодове које чак и нису генетски манипулисани, попут брокуле која спречава ширење карцинома или диње која је нарочито слатка.

План таквих биотехнолошких концерна је једноставан: приграбити што је више могуће разних сорти житарица, воћа и поврћа како би пољопривредници били зависни о њиховим производима. Њихов је аргумент како у данашње доба, са све више становништва на планети, није могуће нахранити сва уста без пољопривредних култура које су промењене људском руком (и пре свега - у њиховом власништву).

Али њихов првобитни циљ је много једноставнији: присилити сељаке да, кад купе семе купе и њихово ђубриво, пестициде и хербициде. Heike Schiebeck објашњава како баш ту лежи зарада концерна (само амерички Монсанто је прошле године остварио промет од готово 12 милијарди долара), јер колико год да је коштало семе, сељак онда мора да плати још равно пет пута више за осталу "хемију" за своје усеве.

"Ја сам газда!

Становници градова још увек имају романтичну представу о сељачком животу и узгоју воћа и поврћа. Заправо, оно је и на националним и нарочито на нивоу Европске уније толико регулисано и бирократизоване да се у шуми прописа већ једва сналазе и правници, а камоли сељак који жели да обради своје поље. Он у принципу нема другог избора него да иде "линијом мањег отпора": купити семе неког светског концерна, али чији је плод евидентиран, регулисан и који на крају може и продати велетрговцима и у ланце самопослуга.

Исто тако, трошак за ђубриво и хемију је већи, али је и род богатији и дуготрајнији. Али и потрошачима је већ досадило куповати такве плодове који - јер брже расту, немају ни исти укус као "праве" јагоде, парадајз и остало воће и поврће какво су узгајали још наши дедови. Иако ће и даље бити "индустријских" засада воћа и поврћа, све је више и потрошача који желе да купе "старе" плодове - чак и не питајући за цену.

Но опет је ту "каталог" ЕУ и земаља чланица у којима се не могу наћи те сорте чиме се отежава дистрибуција таквих плодова. Европски суд је утврдио да многе од таквих сорти већ спадају у врсте које су "угрожене од изумирања" и које имају типична, локална обележја. А за такве врсте воћа и поврћа и смерница Европске уније пољопривредницима дозвољава узгој - и продају чак и без сертификата надлежних служби. И када је реч о евидентирању сорти, суд сматра како је довољно да нека врста буде призната у било којој земљи Европске уније па да се њоме може трговати у свим земљама Уније. У сваком случају, то је велика победа и за пољопривреднике и за чуваре околине који упозоравају на изумирање врста.

И наравно за сладокусце који се могу (опет) надати јагодама којих ће можда бити само на пролеће и које неће изгледати као са слике, али које ће имати укус јагода.

Извор: „Дојче веле“

Приредила редакција сајта „Светиње Браничева“

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5432124

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.