svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Москва напунила 870. рођендан

104003 vest ujhgКако се „Трећи Рим” мењао кроз историју?

Некада забачено сеоце у Источноевропској низији, а данас велики град са 12 милиона становника обележава свој 870. рођендан. Представљамо вам најважније догађаје из историје руске престонице.

147. – Москва се први пут помиње у историјским летописима

59b4213285600a1ebd0b1063
Оснивач Москве Јуриј Долгоруки. Цртеж историчара В. Верешчагина /

У древном Ипатјевском летопису сачуване су речи суздаљског кнеза Јурија Долгоруког упућене кнезу Свјатославу: „Дођи код мене, брате, у Москву”. Када је Свјатослав дошао Јуриј је приредио велику гозбу. Чак је и средњовековна Москва била добро место за забаву.

59b4217d85600a68a42d56e7
Иван Грозни. / С. Ростворовски (1858-1888) / Музеј ликовних уметности у Јекатеринбургу

 

Друга половина 15. века – Кремљ се поново гради

59b4217685600a1e653b46e0
Московски Кремљ од белог кречњака. / Едвард Гертнер / Дворац Шарлотенбург

Временом је Москва јачала и мењала изглед. Уместо првобитног дрвеног утврђења кнез Дмитриј Донски (1359-1389) је изградио нови Кремљ од кречњака. Тако је Москва добила назив „белокамена”.

Међутим, кнез Иван III је сматрао да кречњак није довољно чврст материјал. Између 1485. и 1495. године италијанске архитекте су градиле нови Кремљ од црвене опеке. Тада је московски Кремљ добио свој данашњи изглед.



1547. – Иван Грозни крунисан за цара

59b4217d85600a68a42d56e7 1
Иван Грозни. / С. Ростворовски (1858-1888) / Музеј ликовних уметности у Јекатеринбургу

После политичких сукоба, ратова и интрига које су трајале деценијама Москва је постала водећа политичка сила у Русији, а Иван Грозни је крунисан за цара. Москва је у том периоду гвозденом царевом руком управљала целом државом. Тада је, као последња нада православних хришћана, добила назив „Трећи Рим”.



1561. – изграђен Храм Василија Блаженог

59b4217d85600a68a42d56e7 1
 

Храм Василија Блаженог (Храм Покрова Пресвете Богородице) није највећи храм у Москви, али је зато најпознатији и најбоље одражава дух Москве. Налази се на Црвеном тргу и састоји се од девет мањих цркава. Свака од њих је посвећена посебном светитељу. Храм је саграђен по наредби Ивана Грозног, поводом освајања Казања и ширења Русије ка истоку.



1610-1612 – Пољаци заузели Москву

59b4218185600a68a42d56f0
Кузма Мињин позива Русе да се уједине и ослободе Москву од Пољака. / Михаил Песков / Музеј уметности у Самари

За време Смутног доба почетком 17. века Пољаци су заузели Москву након што их је позвао један од табора који су се борили за власт. То је трајало све до 1612. године, када је народна војска под вођством Кузме Мињина и кнеза Дмитрија Пожарског ослободила град. Наредне године је започело ново доба – кнез Михаил Романов је крунисан за цара.



1712. – Москва више није престоница

59b4217d85600a68a42d56e6
Сенатски трг у Санкт Петербургу, новој руској престоници. / К. Лудвиг / Ермитаж

Петар I је 1712. године пренео престоницу у свој вољени Санкт Петербург. Али то не значи да се у Москви више ништа значајно није догађало – овде су и даље крунисани руски императори.



1755 – У Москви отворен први универзитет у Русији

59b4217e85600a68a42d56e9
Прва зграда Московског универзитета. / Дмитриј Смирнов

Први универзитет у Русији отворен је у Москви 1755. године захваљујући највећем руском научнику тога доба Михаилу Ломоносову. Московски државни универзитет (МГУ) је и данас најбоља високошколска установа у Русији.



1812. – Наполеонов поход и пожар у Москви

59b4217e85600a68a42d56ea
Наполеонова војска после пораза у Русији. / Жан Луј Ернест Месоније

1812. године у Русију је продрла војска Наполеона Бонапарте. Након вишемесечних битака француски император је успео да уђе у Москву, али је затекао празан и запаљен град.

Московљани су запалили свој град да би отерали непријатеља. То им је и успело – Наполеон је убрзо напустио Москву и био је приморан да се повуче.



1920-1930 – Совјетско доба и изградња Москве

59b4218085600a68a42d56ef
Тверска улица је у совјетско доба носила назив Улица Горког. / TASS / Фјодор Кислов

Бољшевици су 1918. године вратили престоницу у Москву. Као главни град нове социјалистичке државе Москва је морала да се промени. Комунисти су свим силама модернизовали град у складу са новом државном идеологијом.

Совјетска власт је срушила многе цркве, а међу њима и чувени Храм Христа Спаситеља. Урбанистички план града је промењен – срушене су старе улице и проширени главни магистрални путеви као што су Тверска улица и Нови Арбат. Уведен је и нови систем градског превоза. У периоду од 1920. до 1930. године у Москви су се појавили аутобуси, тролејбуси и метро.



1941-1942 – Црвена армија однела победу у Бици за Москву

59b4218085600a68a42d56ee
7. новембар 1941. Совјетска војска маршира ка линији фронта. / TASS / Самариј Гурариј

Битка за Москву трајала је од октобра 1941. до јануара 1942. године. То је била прва победа Руса у Другом светском рату (1941-1945). Немачке трупе су већ продрле дубоко у совјетску територију, али су у близини Москве наишле на јак отпор.

Била је то херојска страница у историји Москве – 7. новембра 1941. године у Москви је одржана свечаност поводом годишњице Октобарске револуције иако је немачка војска пришла граду на свега неколико километара. Војници су марширали од Црвеног трга до линије фронта, где су зауставили окрутног непријатеља и тако спасли совјетску престоницу.

1980 – Москва је домаћин Олимпијских игара

59b4217f85600a68a42d56ed
Олимпијска маскота Миша узлеће на небо на церемонији затварања Олимпијских игара у Москви. / TASS / Семјон Мајстерман, Николај Науменков

Највећи спортски догађај у историји Москве биле су летње Олимпијске игре одржане 1980. године упркос међународним геополитичким превирањима. Совјетски Савез је 1979. године ушао у Авганистан, па је Олимпијаду у Москви бојкотовало око 50 држава.

И поред тога, Олимпијада је успешно одржана а олимпијски Мишка је постао једна од најпознатијих спортских маскота. На церемонији затварања многи су плакали гледајући маскоту како узлеће на небо. Уочи ових Олимпијских игара изграђени су многи спортски објекти. Међу њима је и комплекс „Олимпијски” – највећа затворена арена у Москви.



1991. и 1993. – Москва је сведок жестоких политичких сукоба

59b4217d85600a68a42d56e8
Руски војници у тенку испред зграде руског парламента у Москви. 6. октобар 1993. / AP /

Почетком 90-их година политички немири су захватили и Москву. Комунисти „тврде линије” су 1991. године покушали да изазову државни преврат против совјетског лидера и реформатора Михаила Горбачова. Покушај је пропао када се војска придружила њиховим противницима.

1993. године Москва је била сведок жестоког насиља. Конфликт између председника Бориса Јељцина и парламента изазвао је сукобе у којима је убијено најмање 120 људи. Тачан број убијених још увек није познат. У овом сукобу војска је била на Јељциновој страни – пуцала је на Бели дом из тенкова први и, надајмо се, последњи пут у руској историји.

Олег Јегоров,

Преузето са: http://www.vostok.rs/

 

Последње ажурирано понедељак, 11 септембар 2017 10:07  

koporin-s.jpg
Број прегледа чланка : 2444640

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2018.

 korice-za-prav-posta-2018

КУВАРИ ПОСНЕ ХРАНЕ

kuvari 2016 m 

 

ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА НА ВРАЊЕВЦУ

Vranjevac Toma Nikolic m

  

ГАЈЕЊЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА

135

 

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.