svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Валентина Булатовић: Нови светски поредак или трећи светски рат — одговор 2024.

Владимир Лепехин, коментатор МИА Росија севодњаИЛИ РАТ ИЛИ МИР

Процес преображаја модерног света из једнополарног у вишеполарни требало би да буде окончан до 2024. или 2025. године, док су на власти у Русији и Америци Владимир Путин и Доналд Трамп. Ако се до тада не стабилизује ситуација у кризним подручјима, треба се плашити глобалног сукоба, сматра коментатор МИА Русија севодња Владимир Лепехин.

Александар и Олга Зиновјев, 1969. године

© HTTP://ZINOVIEV.INFO
Човек који је сметао и КГБ и ЦИА

Циљ сукоба великих светских сила, чији је епицентар сада на Блиском истоку, односно у Сирији, јесте да се успоставе нове границе у том региону, а не да се сукобе Русија и Америка. То је, према Лепехиновом мишљењу, вештачки сукоб.

„Задатак Русије је, просто, да брани позиције у Сирији, као и у Ирану, Ираку и другим сувереним државама на Блиском истоку. За Америку је, међутим, веома важно да преуреди свет у складу са својим интересима, као и с интересима Велике Британије и Израела. Ако Русија успе некако да стабилизује ситуацију и да се договори с Америком до 2024. године, прећи ћемо на позитиван процес. Ако не успе, онда ћемо одлучивати о питању да ли ће бити или неће бити трећег светског рата“, сматра Лепехин.

Пре избора Доналда Трампа за председника САД свет се, напомиње руски аналитичар, кретао ка глобализацији на амерички начин, односно ка учвршћивању пирамиде глобалне власти на чијем су врху Сједињене Америчке Државе. То је, подсећа он, период од два мандата Џорџа Буша Млађег и два мандата Барака Обаме.

Нова међународна реалост - изазови и перспективе

© SPUTNIK/ РАДОЈЕ ПАНТОВИЋ
Ракете неће бити потребне — довољни су медији

„После 11. септембра 2001. године дошло је до учвршћивања супердржаве која је покушала да подјарми читав свет. Јасно је да иза тога стоје монопол Система федералних резерви, монопол долара и сличне интересне сфере“, наводи Лепехин, истичући да то нипошто није у складу с интересима финансијског система Кине, Европе, Русије.

Због тога је, сматра наш саговорник, неопходно стварање вишеполарног света у којем се „неколико цивилизованих групација из Америке, Европе, Кине, Индије, Русије договара о правилима игре“.

Према његовом мишљењу, процес преображаја монополарног света у вишеполарни требало би да буде окончан до 2024. или 2025. године.

„То су два Трампова мандата и крај четвртог председничког мандата Владимира Путина. Ова два лидера морају да окончају прелазак на вишеполарни свет. Задатак таквих као што су Макрон или будући немачки канцелар јесте да створе нову Европу која није марионета америчких демократа него иде својим сопственим путем“, наводи Лепехин.

Александар Дугин

© SPUTNIK/
Чека вас окупација, ако не уђете у Евроазијску унију

Према његовом мишљењу, Европа се сада прераспоређује у три велике групације, а то су старе европске државе, попут Немачке и Француске, од којих у великој мери зависи будућност НАТО-а и Европске уније, затим „такозвани радикали који ни за шта не одговарају и само су марионете ЕУ и САД“, међу које он сврстава Пољску и балтичке земље и, најзад, балканске државе које „проналазе себе и трагају за некаквом формулом независног постојања у великом интеграционом простору“.

 

Док год је Русија успешна, Балкан не треба да страхује

Наш саговорник, који води Институт евроазијског савеза у Москви, у Београду је боравио поводом међународне конференције „Београдски стратешки дијалог“ која је недавно одржана у српској престоници.

Србија, према његовом мишљењу, показује да је лидер на Балкану, поред осталог, тиме што инсистира на војној неутралности, а то је потврђено и на београдском скупу. 

Наш саговорник је уверен да, док год је Русија успешна у супротстављању политици наметања западних интереса, Балкан не треба да се плаши нових сукоба.

Сукоби и кризе у Србији и на Балкану увек су се, напомиње Лепехин, одвијали паралелно са сукобима на територији Русије и бившег Совјетског Савеза.

„Да није било перестројке у Совјетском Савезу, не би било ни распада Југославије. Да није било рата у Чеченији, не би било ни трагедије на Косову“, уверен је руски политиколог.

„Србија је 1999. године била пример мале државе која се супротставила Америци. Сада се Америци супротставља Русија. Ако буде успешна у томе, сукоба на Балкану неће бити“, уверен је Лепехин.

 

Ко ће окончати слатки живот европске бирократије

Дмитриј Рогозин - потпредседник Владе Руске Федерације

© SPUTNIK/ РАДОЈЕ ПАНТОВИЋ
Кад би Русија дала Србији дрвени С-300, Американци би умрли од страха (видео)

Када је реч о Европској унији и променама унутар овог савеза, наш саговорник сматра да се промене у руководствима европских земаља, попут доласка Емануела Макрона на председничку позицију у Француској, могу посматрати као део кампање која подразумева „постављање Европе на место“.

„Макрон је само марионета, његов тим ради у вези с Трамповим тимом. Он разуме само оно што се од њега тражи, а тражи се да омогући постепено преусмеравање Француске на вишеполарно уређени свет“, наводи наш саговорник.

На питање због чега Европска унија инсистира на причи о руској агресији у тренутку када се суочава с изузетно озбиљним проблемима, какви су тероризам и миграције, Лепехин одговара да је реч о потреби да европска бирократија задржи свој „сладак живот“ — да добија лепу своту новца за решавање једноставних задатака.

„За постојање НАТО-а, рецимо, неопходна је опасност. Та опасност мора да буде измишљена, јер, ако показујеш истинску опасност, онда с њом мораш и да се бориш. А како би се НАТО борио против тероризма? За то је потребно преуредити сопствене механизме, односно, треба укинути чиновника и постати војник“, истиче Лепехин.

Састанак Владимира Путина и Доналда Трампа

© REUTERS/ CARLOS BARRIA
Путин и Трамп: Четири договора и позитивна хемија (фото, видео)

За борбу против истинског непријатеља, у овом случају тероризма, неопходни су, објашњава наш саговорник, неки идеали, потребан је дијалог, нужно је тежити правди, залагати се за очување суверенитета држава.

„Такви задаци нису примерени, они су, заправо, такође потчињени транснационалном капиталу. Због тога је њихов главни интерес да измишљена опасност, на пример, Русија, омогући, с једне стране, да се земље држе у страху и да се кроз то управља њима, а с друге стране, да се осигура буџет“, наводи Лепехин.

Он подсећа да ни у руској, као ни у српској доктрини, или доктрини било ког другог православног народа, просто нема агресије, освајања.

„Они то одлично знају, али их то не спречава да узимају новац за борбу против те измишљене опасности, да се померају ка границама Русије и да на разне начине представљају ту претњу“, наводи Лепехин.

Владимир Путин

© AFP 2017/ SAUL LOEB
Трамп покушао да испровоцира Путина сугестивним питањима (видео)

Он је, међутим, уверен да ће долазак Доналда Трампа на чело Америке и његово инсистирање на томе да Европа улаже новац у НАТО приморати ЕУ да збиља промени своју досадашњу политику и да се заиста побрине за своју независну позицију.

Задатак нових, привремених европских лидера, попут Емануела Макрона или оног који ће, како каже, сменити Ангелу Меркел на месту немачког канцелара, јесте да се та стара страница затвори. Потом ће се, уверен је Лепехин, у европским земљама појавити лидери чији ће приоритет бити заштита сопственог националног идентитета.

Преузето са: https://rs.sputniknews.com/

 

 

ravanica.jpg
Број прегледа чланка : 2444633

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2018.

 korice-za-prav-posta-2018

КУВАРИ ПОСНЕ ХРАНЕ

kuvari 2016 m 

 

ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА НА ВРАЊЕВЦУ

Vranjevac Toma Nikolic m

  

ГАЈЕЊЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА

135

 

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.