svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ТРАГИЧНО ИСКУСТВО РУМУНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ У ЕУ – ПОУКЕ ЗА СРБИЈУ

Српска влада и домаћи стручњаци би требало што пре да преиспитају одлуке бивше владе у вези домаће пољопривреде и да успоставе нову стратегију за њен развој

фото: Румунија има 9,7 мил ха обрадивог пољопривредног земљишта, а само 1/3 је потпуно обрађена

У периоду пре II светског рата, Румунија је била други по величини произвођач хране у Европи.(1) Данас Румунија увози око 70 процената хране за своје потребе.(2)

Од укупно 14,7 милиона хектара пољопривредног земљиста у Румунији, само око 10 милиона хектара је обрадиво земљиште. Процена извршена током 2008. године утврдила је да 6,8 милиона хектара плодног земљиста није обрађено.(3)

Учешће пољопривреде у румунском бруто домаћем производу (БДП) је опало са 12,6% у 2004. години на само 6% током 2007. У односу на укупну величину земљишта, приноси житарица у Румунији су знатно опали па је земља у 2006. години, на пример, произвела свега 5,3 милиона тона пшенице и 8,6 милиона тона кукуруза.
Подаци указују да је доскоро око три милиона Румуна, или скоро 30% радно способног становништва, било запослено у пољопривреди.

Међу главним проблемима румунске пољопривреде званично се помињу недостатак фондова, фрагментација поседа и ерозија земљишта, застарела пољопривредна технологија и нерегулисан правни статус земљишта.
Увид на терену доноси нешто прецизнију слику стања:

- Око два милиона румунских сељака има поседе од просечно 2,7 хектара земљишта;(2)

- У појединим регионима Румуније скоро 35% земљишта је по веома ниским ценама продато странцима - који ту земљу не обрађују;(4)

Демонстрације румунских сељака у Букурешту против владине пољопривредне политике (2010.)

Откриће британске штампе

Недавно објављен чланак у британском Гуардиан-у додатно разоткрива неке од кључних разлога изузетно тешког стања у румунској пољопривреди:(5)

- Од укупно 6 милијарди евра пољопривредних субвенција које долазе у Румунију, скоро 51% суме добија само 0,9% фарми, док укупно 70% румунских фарми - не добија никакве пољопривредне субвенције!!!

- Храна увезена по бесцаринском режиму из неких ЕУ земаља - које својим фармерима дају вишеструко веће пољопривредне субвенције од оних које добијају румунски фармери – је знатно јефтинија од оне произведене у земљи, што доводи до пропадања румунских сељака; треба рећи да је овде у питању класичан дампинг, односно продаја стране хране на домаћем тржишту по ценама које су ниже од стварних трошкова производње (због високих субвенција).

- Тржиште семена за пољопривредну производњу у Румунији су, углавном, монополизовале велике међународне компаније (Monsanto, DuPont, Pioneer) које стално подижу његову цену; сељаци не могу да користе усеве од овог семена као семе за следећу сетву већ сваке године морају поново да га купују од истих компанија; из оваквог описа у чланку изгледа да се ради о генетски модификованом семену (ГМ семену) чијим коришћењем су румунски сељаци доведени у потпуну зависност од страних компанија.

Српски сељаци и лажна тржишна утакмица

Ово искуство румунских сељака може да послужи као поука за српску пољопривреду. Потписивањем ССП - Споразума о сарадњи и партнерству са ЕУ, који је потписала бивша влада Србије, биће дозвољена продаја пољопривредног земљишта странцима од 2014. године. Царине на увоз стране, високо-субвенционисане хране у Србији већ сада су знатно редуковане, што тешко погађа домаће пољопривреднике.

Српски сељаци, једноставно, нису припремљени за ову лажну тржишну утакмицу:

- домаће пољопривредне субвенције су вишеструко ниже од субвенција фармерима у већим европским земљама које извозе храну – што доводи до нефер утакмице на штету српских сељака;

- домаће пољопривредне субвенције у Србији не прима скоро 90% пољопривредних газдинстава: од 770.000 пољопривредних газдинстава у Србији само 60-80.000 газдинстава прима субвенције.(6)

Српски сељак: познато је да пуно ради а мало се буни

Заблуде о пољопривреди

Требало би коначно уклонити у српској јавности постојеће заблуде о пољопривреди, које свесно или из незнања шире неки домаћи стручњаци и агро-новинари - односно рећи оно што је данас добро познато светским стручњацима:

- мали поседи су једнако или чак боље продуктивни од великих поседа; у неким земљама са развијеном пољопривредом просечна површина пољопривредних газдинстава је мала па тако Италија, например, има око 69% газдинстава која су мања од 5 хектара;(7)

- ниске цене хране из развијених земаља нису резултат већег знања и вештине њихових фармера већ долазе од знатно виших пољопривредних субвенција њиховим фармерима - чиме се вештачки снижавају цене пољопривредних производа на светском тржишту (последице дампинг цена);

- инсистирање на што већим приносима и интензивном коришћењу вештачких ђубрива и агрохемикалија доводи до деградације и ерозије пољопривредног земљишта; у свету је деградацијом земљишта обухваћено око 40% пољопривредног земљишта, а на 25% површина је тај процес посебно изражен; деградација земљишта је највише изражена у индустријски развијеним земљама па зато ЕУ захтева да њени фармери оставе 7% пољопривредног земљишта необрађено, да би се земљиште опоравило; због тога је ЕУ земљама потребно додатних 7 милиона хектара у суседству, само да одрже постојећу производњу;(7)

- Европска заједница увози више хране него што извози: она извози храну за чију производњу користи око 14 милиона хектара а увози храну за чију производњу се користи 49 милиона хектара – што значи да ЕУ за своје потребе користи 35 милиона хектара ван граница ЕУ;(7)

- успостављањем ниских цена хране на ширем тржишту Европска унија профитира двоструко: по изузетно ниским ценама увози знатно више хране него што извози; дампинг ценама хране на тржиштима сиромашних земаља она доводи до пропадања њихових малих фармера који онда продају своје земљиште странцима по изузетно ниским ценама;

- пољопривредно земљиште је практично необновљив природни ресурс (јер се изузетно споро обнавља) па је зато неопходно успостављање дугорочне стратегије његовог очувања; светско становништво се убрзано увећава што захтева све веће количине хране и ставља пољопривреду у ред најзнацајних стратешких сектора; климатске промене, стални пораст цена енергената и компонената за производњу као и деградација пољопривредног земљишта озбиљно угрожавају светску производњу хране што захтева укључивање много већег броја и профила стручњака за успостављање стратегије одрживе пољопривреде – на глобалном и на локалном нивоу; неопходно је знатно веће улагање у пољопривреду да би се она припремила за све теже услове који је чекају у скорој будућности.

Српске малине познате као најбоље на свету али сваке године откуп се обави тек после демонстрација малинара

Српска влада и домаћи стручњаци би требало што пре да преиспитају одлуке бивше владе у вези домаће пољопривреде и да успоставе нову стратегију за њен развој. У противном, тешке последице досадашње пољопривредне политике довешће до катастрофалних последице по домаћу производњу хране. Заиста је чудно да све већи број људи у Србији увиђа данас које су економске последице отцепљења Косова а да није свесно да ускоро може да изгуби још значајнији домаћи ресурс – српске оранице.

Референце:

1. – http://en.wikipedia.org/wiki/Economy_of_Rumania

2. – Dragocena rumunska iskustvahttp://poljoprivreda.info/?oid=17&id=849

3. – http://en.wikipedia.org/wiki/Agriculture_in_Rumania

4. – Stari rumunsko selo http://poljoprivreda.info/?oid=17&id=847

5. – Romania must not sell out traditional farmers to the biotech giants –www.guardian.co.uk/commentisfree/2012/jul/10/romania-smallholder-farmers

6. – Bez zurbe u integracije –http://poljoprivreda.info/?oid=17&id=856

7. – Ratko Karolic: Politika hrane ili zamracenje nad srpskim oranicama

www.standard.rs/ratko-karolic-politika-hrane-ili-zamracenje-nad-srpskim-oranicama.html

Извор: "Балкан магазин"


 

Колумна

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

rukumija-s.jpg
Број прегледа чланка : 6068605

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.