svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Драгомир Антонић: ШТА БИ ДАНАС УРАДИО СВЕТИ ПРОКОПИЈЕ

Сутра је 21. јули, дан који Српска православна црква посвећује светом Прокопију. А пре шездесет и четири године (1948) у Београду је одржан Пети конгрес Комунистичке партије Југославије. Посвећен одупирању Резолуцији ИБ. Већина се успешно одупрла Резолуцији. Затим је биран нови Централни комитет. Неки су постали његови чланови, а неки су отишли на Голи оток.

ПОТПИРИВАЧ ОГЊА

Православни Срби овај дан зову Прокопијев дан и држе га за један од важнијих празника. Прокопије је занимљива личност бурног овоземаљског живота. У његовом житију (раније би се рекло биографија, а данас CV) пише: рођен у другом веку, у Јерусалиму. Врло млад се определио за војнички позив. Служио је код римскогцара Диоклецијана где се истакао као вредан и способан војник. Брзо је напредовао и стекао царево поверење. Римски цареви су, таква је била политика, прогањали и свуда где су могли ликвидирали хришћане. После успешно обављених задатака на Блиском истоку, цар посла Прокопија у Александрију (град у данашњем Египту) да тамо затре хришћане. Он крену са својим легионарима, али му се на путу јави Господ, одврати га од наредбе цареве и приволи га да пређе у хришћанску веру. Цар Диоклецијан схвати прелазак у забрањену веру као најтежу издају, нареди другим војницима да га ухапсе и баце у тамницу. У тамници су га мучили све док се није опростио са овоземаљским животом, али Диоклецијан не успе у својој намери да уништи хришћане у Александрији. Господ уз помоћ анђела уздиже Прокопијана у небеса давши му вечну славу. У народном веровању Срби га сматрају за огњевитог свеца, у које још спадају свети Илија, Огњена Марија и свети Пантелија. Зато се ови дани строго поштују. О томе говоре и стихови народне песме: „Громом бије Громовник Илија Ватром пали Огњена Марија Јаром веје Прокопије Потпирује свети Пантелија." У Србији се каже да је Прокопијев дан тежак празник. Овог дана камен и дрво у води прокопни. Бунарџије, мајстори који копају и граде бунаре, славе Светог Прокопија као своју славу и тог дана не раде. Славе га и рудари као свог заштитника, па данас не копају руду, већ само осигуравају рударске јаме, а крстом и иконом Светог Прокопија терају подземне демоне.

О ЗАБРИНУТОМ БОГУ

Ништа ново под капом небеском - каже изрека. Зато сам и мало више простора посветио Прокопију и неким деловима из његовог живота. Отворите новине, укључите телевизор или компјутер и свуда су прве вести: Сирија, Египат, Тунис, Либија. По тим крајевима, односно некадашњим римским провинцијама, кретао се и Прокопије са својим легионарима пре две хиљаде година. Данас су све некадашње римске провинције, а сада самосталне државе или су то биле, доживеле „арапско пролеће" које се нешто одужило, па траје више од две године. Читајући житија светитеља видимо да су исти проблеми мучили и римске цареве, цезаре, императоре, конзуле и како се све називали. Таманили су хришћане где су стигли, заправо су пљачкали и у оно доба богате државе и градове, а плен односили у Рим у којем су подизали палате, организовали баханалије и градили арене за гладијаторске борбе. Наследници римских императора, амерички секретари, мали Наполеони, енглески барони и НАТО гувернанте са великом забринутошћу због не спровођења „слободних демократских избора" уништавају државе, милионе хришћана остављају на милост и немилост нових власти, убијају и обогаљују на стотине хиљада људи, жена и деце. При том нафту и даље извлаче, а не плаћају. На дугове према бившим државама су заборавили (нема ко да их подсети), а новац блаженопочившег пуковника Гадафија, преко стотину милијарди долара су блокирали у својим банкама и вратиће га на „куково лето". Још се љуте кад им се неко супротстави или каже да су обични разбојници. Тад почну и да прете да ће неко други бити одговоран за 14.000 страдалих особа у Сирији за последњих годину дана и шест месеци, од како су настављачи римске империје изазвали немире. Кад су избори у њиховом суседству, Мексику, честитајући ново-старом председнику на победи изјављују да се надају да ће он зауставити рат између трговаца дрогом у којем је до сада убијено 60.000 особа. Мексику не прете војном интервенцијом. Обе бројке су застрашујуће, али исказано лицемерје и у једном и у другом случају превазилази сваку меру. Биће тако све док се не појави нови Прокопије или са небеса сиђе стари. Можда ће се другачије звати, али је вероватноћа да ће врло брзо доћи. Не могу се злочини бескрајно чинити. Казна стигне кад се најмање надате. Милован Витезовић, српски писац и песник објавио је књигу песама „С милим Богом". У књизи су објављене мисли девојчица и дечака од седам до десет година, а које је Милован обликовао у стихове. Мисли су постале најлепше младалачке и духовне песме које разгаљују душу и терају читаоца да се добро замисли. Као песме Јована Јовановића - Змаја. Навешћу вам једну кратку, али језгровиту песмицу. Такве су увек дечје мисли и реченице. Кратке и јасне. Одговори старијих су дуги и компликовани. Зато будите увек на страни деце. Док не порасту. Песма се зове „О страху за будућност". Осмислио је Петар који има девет година.

„Да се уништи свет све је више могућности

И Господ стрепи због наше будућности

Откад је спознао шта све људи могу

Можемо говорити о забринутом Богу.

Паметној особи довољно."

Из штампаног издања листа „Печат“ 226/2012. пиредила редакција сајта „Светиње Браничева“

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

vitovnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5433820

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.