svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

СОРОШЕВИ ПРСТИ У РАТУ ЗА ОТИМАЊE КОСОВСКОГ РУДНОГ БЛАГА

"Avrupa minerals", америчка глобална корпорација за истраживање рудног богатства, недавно је "са задовољством објавила" да почиње бушење у Косовској Каменици, у близини Гњилана.

Почетком фебруара 2010. почела су истраживања и на четири налазишта сребра, олова и цинка, око Косовске Митровице, пошто је то "европски најпродуктивнији регион за олово и цинк". Бакар истражују у Режњу.

 

У јулу ове године Wall Street Journal је објавио вест да је изасланик светског финансијског магната Џорџ Сорош (George Soros) прошле године био пет пута на Косову. И то у друштву албанског милијардера Сахита Мује, с којим Сорош хоће искоришћавати косовски лигнит, процењен на вредност већу од 300 милијарди долара.

Извршни директор корпорације "Албански минерали" Сахит Муја као ни Сорош немају у виду само угаљ, већ и олово, хром, цинк, злато, сребро, бакар, никл и друга богатства, закључио је Wall Street Journal.

Министарство енергетике Републике Србије проценило је 2009. да је вредност имовине државе Србије у сектору електропривреде, противправно "отете" на Косову, око 1,5 милијарди долара. У Министарству је Танјугу тада речено да би "вредност тог богатства износила до 100 милијарди евра, када се узме у обзир перспектива и износ који би се добио експлоатацијом и претварањем тог енергетског богатства у електричну енергију".


Ко је боље обавештен о рудном богатству Косова: домаће министарство или Сорош?

Корпоративни стручњаци за руде и минерале саопштили су крајем 2008. процену да резерве олова у "Трепчи" износе 425.000 тона олова, 415.000 тона цинка и 800 тона сребра; да су резерве никла 185.000 тона и кобалта 6500 тона; да су у руднику "Гребник", јужно од Глине, доказане резерве 1,700.000 тона боксита. Четири тоне боксита садрже две тоне глинице, из којих се добија тона алуминијума. "Гребник" би, дакле, могао да произведе 425.000 тона алуминијума. До сада утврђене резерве фероникла на Косову су 15,000.000 тона, али се процењује да су и много веће.

Када је у априлу 2007. објављен текст под насловом "Косовски куп злата", позвало се на тврдње недавно преминулог др Михаила Станишића о рудним богатствима Косова. Спомињао је и злато, нафту и изворе воде, тврдио да су та богатства одувек скривени узрок надметања за косовски простор.

Зато се радо цитирао запис византијског историчара Кристовула из прве половине 15. Века: "Ипак, није било само то (потчињавање Срба), него су га (султана) покренула (против Србије) и изванредна својства земље, која су запањујућа и која пружају обиље свакојаких добара. Земља има велико плодно тло, које рађа све могуће плодове и даје сво богатство... Али најважније је оно у чему она далеко надмашује све остале земље - злато и сребро избија такорећи из извора, и свуда где се оно копа пружа златни и сребрни прах у великим количинама и најбољег квалитета, боље је од онога у Индији. Тиме је српска држава од почетка била повлашћена".


Према речима др Станишића, који је имао поуздане обавештења са разних страна света, само резерве косовског лигнита вреде око 500 милијарди долара. Том податку, постепено се приближава вредност коју је проценио Wall Street Journal.

Олово-цинк руде су у "Старом тргу", "Ајвалија", "Кишница", руда никла је пронађена на Голешу, у "Главици" и "Старом Чикатову". У подручју Ђаковице и Ораховца су лежишта хрома. Бакар и манган се распростиру у околини Проклетија. Лежишта магнезита су на Голешу, Стрезовце, у Дечанима и Дубоц, тврдио је др Станишић. Према његовим речима, привилеговани кругови моћи процењују вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Косову и до 1.000 милијарди америчких долара.

У овом тренутку, рударски базен "Трепче" "изрешетан" је истраживачким тачкама моћних корпорација.

Lydian International (до 2006. „Rio tinto“) отворио је 4. новембра 2010. у Приштини свој пословни клуб који ради пуном паром. Како и не би, још почетком 2008. су известили о томе да су у Ораховцу нашли налазиште у коме је 1,87 грама злата на тону узорка (у најбољем случају чак 7,97 грама по тони).

"Ово је узбудљиво, ново откриће злата у подручју која је претходно била позната само по својим никл-кобалт-бакар потенцијалима", изјавио је Tim Koulin, председник корпорације.

Крајем 2007. Nick Clark је у New Statesmanu констатовао да за Сорошов фонд "Отворено друштво" није важно поштовање људских права и основних грађанских слобода - неко друштво је "отворено" уколико он и његови сарадници могу зарадити велики новац. Clark је то илустровао Сорошевим улагањем на Косову да би "преузео контролу над рудником 'Трепча'", где су "огромне резерве злата, олова и других минерала".

Flora Saunders је још 30. јула 1998. објавила текст под насловом "Косово: Рат је око рудника" и указала на чињеницу да стручне металуршке и сличне публикације обавештавају уске кругове из света финансија и бизниса о тамошњим великим природним богатствима. Закључила је да ће "Трепчу" контролисати онај ко оружано победи на Косову, а НАТО доминација на терену би "ставила америчке корпорације у најбољи положај".

Nick Clark је отимачину рудних блага илустровао баш на примеру "Трепче". Само неколико месеци после инсталирања НАТО-а на Косову, Међународна кризна група (МКГ), коју финансира Сорош, објавила је документ под насловом "Трепча: излаз из лавиринта".

Главни савет Мисије Уједињених нација на Косову (Унмик) био је да се "преузме рудник 'Трепча' од Срба што је брже могуће и објасни како би то требало урадити". Снаге НАТО-а, око 3.000 војника, упале су у Топионицу олова у Звечану 14. августа 2000. око пола пет ујутро, затворили је и хиљаде запослених отерали на улице.

Читаоце подсећамо да је Bernard Kouchner, шеф Унмика, овако правдао ту акцију отимања "Трепче": "Као лекар и главни администратор на Косову не могу дозволити да се опасност по здравље деце и трудница настави за само један дан".

Зато су војници НАТО носили и хируршке маске, да се наводно не отрују "прекомерно загађеним ваздухом".
Показало се како су те маске скривале далекосежно постављене циљеве отимачине туђих богатстава.

Пре него што је почела агресија НАТО-а на СР Југославију, Новак Бијелић, директор Комбината "Трепча", дао је ову изјаву: "Рат на Косову је око рудника, ништа друго. Ово је Србија, ово је српски Кувајт, Косово је срце Србије. Поред овога, Косово има 17 милијарди тона резерви угља".

Извор: „Нови свjетски поредак“

Приредила редакција сајта "Светиње Браничева"

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

tuman-s.jpg
Број прегледа чланка : 5368217

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.