svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ДРУГА КЊИГА СРПСКОГ РАТНОГ ПОМЕНИКА 1912-1918.

У ГРАДИШТУ, ГОЛУПЦУ И КУЧЕВУ 6.776 СТРАДАЛИХ

(Аутори: Предраг Мирковић, Милан Симић и Живислав Антонијевић. Издавач: Манастир Рукумија).

Из штампе је управо изашао други том књиге "Српски ратни поменик, Браничево 1912-1918", који се бави ратним страдањем војника и цивила из општина Велико Градиште, Голубац и Кучево, у том раздобљу. Издавач је манастир Рукумија, главни и одговорни уредник игуман Симеон, а аутори Предраг Мирковић, Милан Симић и Живислав Антонијевић.

У истраживању, које је трајало четири године и обављано у најзначајнијим историјским архивима Србије, аутори су прикупили податке о 6.776 страдалих из наведене три општине, што према њиховим проценама чини више од 90 процената погинулих војника, или помрлих од рана и болести по војним и другим болницама, али и у безбројним непријатељским логорима или убијаних одмах по заробљавању, мимо свих правила ратовања. Наведене су и цивилне жртве, гоњене у логоре и тамо убијане глађу, хладноћом и бруталним физичким злостављањем, или просто стрељане без икаквог испитивања и утврђивања кривице.

Као и у првом тому „Српског ратног поменика", издатом 2008. године, такође у Рукумији, и сада свака од три обрађене општине има свој простор у књизи, на којем су смештена њихова насеља, а свако насеље представља посебну целину, са именима и презименима страдалих, називима њихових војних јединица, датумима и местима страдања, местима почивања. На крају књиге дате су 33 занимљиве ратне фотографије, од којих је један број из пожаревачког краја.

Сама чињеница да је, како аутори наводе, у одбрани отаџбине страдало 20.000 људи са браничевских простора, што се документује обимном архивском грађом, говори о димензијама сатирања српског народа, са једне, и значају и величини подухвата аутора овог дела, с друге стране. Попут претходне, и ова књига нас води кроз своје небројене стране као кроз алеје великог гробља. Срећемо се с нашим дедовима, погинулим у страшној бици са Аустроугарима на Мачковом камену, у неравноправној борби с Немцима код Рама на Дунаву, у злогласним бугарским логорима, у њивама и ливадама своје Отаџбине...

У рецензији ове књиге знаменити Србин, академик Драган Недељковић, написао је: „Овај пример требало би да надахне и многе друге свесне Србе да широм свих српских земаља обаве слична истраживања дижући поменике-споменике онима којима дугујемо „вечнују памјат"... Верујем да ове ауторе у претешком подухвату подржава сазнање да су на пропаст осуђени не мали народи, него и велики и мали уколико су заборавни".

А колико је упечатљиво упозорење академика Недељковића на опасност од заборавности видљиво је на сваком кораку. Узмимо само један од безброј тужних и жалосних примера. На брду Врањевац код манастрира Брадача, где се управо припрема подизање споменика посвећеног сенима Браничеваца страдалим у ратовима 1912-1918. јуначки је погинуо у ноћи између 19. и 20. октобра 1915. резервни потпоручник Боривоје М. Димитријевић, родом из Раброва. А нико у овом селу данас не зна да каже иједну реч о том јунаку. Веле да никада нису чули за њега.

Не свети ли нам се то наша запостављена историја? Српски ратни поменик" је у том случају добродошао и у прави час. Бар да наше дедове не заборавимо. Главни организатор издавања ове књиге је мати Атанасија (Рашић), монахиња Рукумије.

Извор: "Реч народа" од 3. јула 2012.

 

Колумна

Али ..

ali

 

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

nimnik.jpg
Број прегледа чланка : 6190703

16600m

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.