svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ДРУГА КЊИГА СРПСКОГ РАТНОГ ПОМЕНИКА 1912-1918.

У ГРАДИШТУ, ГОЛУПЦУ И КУЧЕВУ 6.776 СТРАДАЛИХ

(Аутори: Предраг Мирковић, Милан Симић и Живислав Антонијевић. Издавач: Манастир Рукумија).

Из штампе је управо изашао други том књиге "Српски ратни поменик, Браничево 1912-1918", који се бави ратним страдањем војника и цивила из општина Велико Градиште, Голубац и Кучево, у том раздобљу. Издавач је манастир Рукумија, главни и одговорни уредник игуман Симеон, а аутори Предраг Мирковић, Милан Симић и Живислав Антонијевић.

У истраживању, које је трајало четири године и обављано у најзначајнијим историјским архивима Србије, аутори су прикупили податке о 6.776 страдалих из наведене три општине, што према њиховим проценама чини више од 90 процената погинулих војника, или помрлих од рана и болести по војним и другим болницама, али и у безбројним непријатељским логорима или убијаних одмах по заробљавању, мимо свих правила ратовања. Наведене су и цивилне жртве, гоњене у логоре и тамо убијане глађу, хладноћом и бруталним физичким злостављањем, или просто стрељане без икаквог испитивања и утврђивања кривице.

Као и у првом тому „Српског ратног поменика", издатом 2008. године, такође у Рукумији, и сада свака од три обрађене општине има свој простор у књизи, на којем су смештена њихова насеља, а свако насеље представља посебну целину, са именима и презименима страдалих, називима њихових војних јединица, датумима и местима страдања, местима почивања. На крају књиге дате су 33 занимљиве ратне фотографије, од којих је један број из пожаревачког краја.

Сама чињеница да је, како аутори наводе, у одбрани отаџбине страдало 20.000 људи са браничевских простора, што се документује обимном архивском грађом, говори о димензијама сатирања српског народа, са једне, и значају и величини подухвата аутора овог дела, с друге стране. Попут претходне, и ова књига нас води кроз своје небројене стране као кроз алеје великог гробља. Срећемо се с нашим дедовима, погинулим у страшној бици са Аустроугарима на Мачковом камену, у неравноправној борби с Немцима код Рама на Дунаву, у злогласним бугарским логорима, у њивама и ливадама своје Отаџбине...

У рецензији ове књиге знаменити Србин, академик Драган Недељковић, написао је: „Овај пример требало би да надахне и многе друге свесне Србе да широм свих српских земаља обаве слична истраживања дижући поменике-споменике онима којима дугујемо „вечнују памјат"... Верујем да ове ауторе у претешком подухвату подржава сазнање да су на пропаст осуђени не мали народи, него и велики и мали уколико су заборавни".

А колико је упечатљиво упозорење академика Недељковића на опасност од заборавности видљиво је на сваком кораку. Узмимо само један од безброј тужних и жалосних примера. На брду Врањевац код манастрира Брадача, где се управо припрема подизање споменика посвећеног сенима Браничеваца страдалим у ратовима 1912-1918. јуначки је погинуо у ноћи између 19. и 20. октобра 1915. резервни потпоручник Боривоје М. Димитријевић, родом из Раброва. А нико у овом селу данас не зна да каже иједну реч о том јунаку. Веле да никада нису чули за њега.

Не свети ли нам се то наша запостављена историја? Српски ратни поменик" је у том случају добродошао и у прави час. Бар да наше дедове не заборавимо. Главни организатор издавања ове књиге је мати Атанасија (Рашић), монахиња Рукумије.

Извор: "Реч народа" од 3. јула 2012.

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

nimnik.jpg
Број прегледа чланка : 5368308

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.