svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

БЕЗ ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ ХРАНЕ

До сада је важило правило да натпис „без генетске технологије“ на намирницама значи да у њима нема ни трага генетски модификованих организама. Убудуће би, према жељи Европске уније, граница за садржај таквих организама требало да буде 0,1 одсто.

Немачка министарка Илзе Ајгнер не дозвољава никакву генетску технологију у храни и тврди да све друго ствара несигурност код потрошача. Илзе Ајгнер каже да је Немачка увек тражила да буду посебно означене намирнице које су прошле кроз процес генетске технологије на било који начин, а то се односи и на сточну храну; то Европска комисија до сада није хтела да учини, а у владином коалиционом уговору пише нешто друго и зато мора још да се разговара.

Министаркино одбијање је изазвало повољне реакције јавности, али је у суштини промашено. Најмодернија техничка средства којима данас располажемо омогућавају да се у храни утврди само она количина генетски модификованих организама која износи 0,1 или више одсто.

Када је реч о сточној храни, тај принцип је и у Немачкој већ признат. Јер, ни произвођачи ни увозници не могу стопроцентно да искључе могућност „контаминације“.Немачка Алијанса за пољопривредне културе „Грејн клаб“ преноси да ни увозници ни произвођачи сточне хране више не могу да измере њену стопроцентну чистоту јер за то нема техничких средстава – мерења испод 0,1 одсто су једноставно непоуздана.

Опозиција поздравља одлуку Илзе Ајгнер. Шеф посланичког клуба Зелених у Бундестагу Јирген Тритин каже: „То значи да генске технике неће бити тамо где је потрошачи неће. Мислим да не треба чинити оно што потрошачи неће.“

Европска комисија сада намерава да разговара са сваком земљом Европске уније посебно како би рашчистила ствари. Према наводима међународне агенције за биотехнику ИСААА, 2011. је 29 земаља гајило генетски модификоване биљке и то на укупно 160 милиона хектара земљишта. То су пре свега соја, кукуруз, уљана репица и памук.

Највеће површине се обрађују у Сједињеним Америчким Државама – 69 милиона хектара, Бразилу – 30,3 милиона и Аргентини – 23,7 милиона. У Европи се те биљке гаје на само 115.000 хектара.

У Србији су генетски модификовани организми забрањени, али је Завод за заштиту биља у Бачкој и Банату прошле године открио генетски модификовану соју.

Извор: Дојче веле

 

Колумна

Али ..

ali

 

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 6181603

16600m

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.