svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Милорад Вучелић: ТОМИНИ ГАФОВИ

Економски стручњаци нам свакодневно, поткрепљено подацима и доказима, саопштавају да је Србија у катастрофалној економској ситуацији. Сви ти пусти стручњаци, на челу са Фискалним саветом,  као заливени су ћутали неколико месеци, у нади да ће жутима помоћи да буду реизабрани. Нико од њих данашњу рецесију не доводи ни у какву везу са Европском унијом, нити са нашим дојучерашњим режимом и путем без алтернативе којим „ми крочимо смело“. Напротив, за политичаре и експерте који су државу довели до саме ивице банкрота, то је само препорука да се поново докопају власти и нас тако дотуку.

Посебно је занимљиво што се ниједна од предложених мера и решења не доводе ни у какву везу са ЕУ и оним што се од ње у овом суноврату очекује. Већ месецима нико да помене шта се и колико из ЕУ нуди! И зашто, рецимо,  нико ни да помене оне већ фамозне приступне фондове који су нам се својевремено на главу попели? Нико ни да зуцне о свим користима које смо имали због потписивања ССП-еа или обарања Коштуничине владе. Ни речи о толиким предностима које би морао имати неко са часним именом Кандидата – као круном успеха наше владе. Замислите само слику у којој се виде социјалне, националне, економске и државне развалине једне земље, а на свему томе блиста круна кандидата за ЕУ!

Неко би извео закључак да бриселска администрација ћути и посматра шта се овде дешава. Ако га уопште има, тај неко би грдно погрешио, јер разни функционери и представници и представнице ЕУ просто не заклапају уста када је Србија у питању. Нема сата без Дежера, Лајчака, Дорис Пак, Кети Ештон и Бароса… Али њих уопште не занима како се у Србији живи. Њих уопште не занима шта се и како у Србији ради. Не осећају се одговорним за стање ове државе и нације, што се њих тиче могли бисмо да поцркамо. Намерно сам употребио глагол „цркавати“, јер они на нас не гледају као на смртне људе већ на створове којима припада цркавање. Није њих уопште брига што су овде безмало сва основна људска права угрожена, што су медији поробљени, што је судство скаредно лоше, што се неосновани притвори претварају у затворске и судске казне, што су тужилаштва и судови под политичким диктатом, што је сиромаштво достигло фантастичне размере, што банке пљачкају народ. То њих не интересује и поводом тога немају шта да кажу.

Шта њих у Србији уопште интересује?

Интересује их, пре и изнад свега, да Србија настави са политиком признавања Косова кроз тобожњи дијалог о техничким питањима, као што је то било у протекле четири године. Мора се наставити тим путем и преко тог крвавог моста који вас гледа са насловне стране овог броја „Печата“.

Животно су ови бриселски чиновници заинтересовани да Србији наметну хашко виђење историје. Најгоре медијске антисрпске пропагандне обмане и преваре Хашки трибунал покушава својим срамним и неутемељеним пресудама да претвори у коначне историјске оцене и истине. То је прави покушај прекрајања историје, по којем се делић образложења пресуде једном српском официру претвара у необориву чињеницу. На стотине докумената и чињеница потврђују да је прича о Сребреници заснована на лажима и фалсификатима. Ускоро ћемо, највероватније,  објавити и свеобухватнији и шири прилог овом доказивању.

Српски режим је у протекле четири године дао огромни допринос успостављању ових лажи као општеважећих. То је режим учинио и када је донео скупштинску Декларацију о Сребреници, која просто дозива оне који говоре о Републици Српској као „геноцидној творевини“.  И који такође траже централизовање БиХ, а што их данас препоручује да буду у власти у Србији.

Нема коме се Борис Тадић у име Србије није извинио. Није само тамо где није стигао. Лоше последице овакве политике извињавања и оптуживања српског народа данас су много видљивије него онда када их је чинио. Он је толико навикао наше (нове) суседе да је Србија за све крива, да они просто неће да прихвате да уопште постоји српско становиште. Најдрастичније то показују хрватски медији и политичари. Њима који су отворено и доследно прихватили НДХ као легитимну државну творевину коју су само кварила два три камиона усташа, како би то рекао Мирослав Крлежа, уопште и логично не смета што је у њима и нама суседној Мађарској велики јунак Хорти Миклош. Неко ће рећи да ту нема места чуђењу, јер што би некоме сметао Хорти када му не смета Анте Павелић. Тачно је да ту нема места чуђењу, али је исто тако јасно да нико од хрватских званичника,  прихватао или не прихватао Павелића и Хортија, нема право да испоставља срамне захтеве и услове српском председнику Томиславу Николићу. Те мора да се одрекне четништва, те мора да каже да у Вуковару нису живели Срби, те мора ово, те мора оно. Па, ако је та грађевина коју је својим безбројним и бесмисленим извињавањима изградио Тадић толико јака, како је може угрозити неколико изјава новог председника? Јосиповићу смета Николић, али прија му Јахјага. За разлику од њега, она се куне да нема територијалне претензије према Србији!

Поново се потеже и помирење, реч и појам који почива искључиво на лажима, фалсификатима и насилно произведеним српским кривицама и ускраћивању права Србима да уопште имају своје становиште. Толико се тај став подразумева и поунутрашњује, како би рекао Мило Ломпар, да се у телевизијском преносу тениског меча поставља питање да ли ће Новак Ђоковић говорити на енглеском или француском, али кад он проговори српски, каже се да је говорио на „нашем језику“. Поново се, баш као некада, о свим великим светским писцима и државницима говори као енглеским, руским, француским, али када дођу на ред Иво Андрић или Милош Црњански, онда се напомене да је реч о „нашем књижевнику“. Када је пак Његош у питању, може се прочитати „црногорски владика и песник“!

Мир и сарадња у региону наставља да окупира ЕУ функционере. А тај мир  значи и подразумева само то да се Косово учини независном државом, а да остатак Србије, без гласа од себе, пристане на меку окупацију. Јер, како би иначе било  могуће да  мир граде они који баштине Павелића, Хортија или Јашарија, и да се мир успоставља на окрвављеним српским мостовима.

Одиста је бестидно што је председник ДС-а за недолазак „Данијелија“ у Србију окривио Томислава Николића и његов избор на место шефа државе. Био је то јадан покушај да се једно лажно изборно обећање свали другом на плећа. Узгред буди речено,  „Данијели“ је отишао у Сисак уместо у Смедерево и Шабац, а Тадић је наступио не као српски политичар већ као представник компаније „Данијели“ .

Медији и политичари у Србији углавном неће да прихвате чињеницу да је Томислав Николић председник Републике Србије. Обрушавају се на њега немилице, баш као и немачки војници на Србе на Косову. У најбољем случају, Николићеви ставови  третирају се као – гафови.

Атакујући на Николића, они  призивају Брисел да га што пре поправи. Уздају се у могућност да у Брисел отпутује Николић, а да се из Брисела врати Тадић.

Извор: http://www.pecat.co.rs/2012/06/tomini-gafovi/

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

rukumija-s.jpg
Број прегледа чланка : 5432224

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.