svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Ненад Зорић: План „Пут на Исток”

1111453851Треће немачко освајање Србије

Берлин жели да задржи утицај на Балкану, али губи уцењивачки потенцијал. Потенцијална помоћ региону истовремено је и део вековног немачког плана. Међутим, од свега тога Србија може имати невелику колатералну корист.

Mедији тврде, позивајући се на дипломатске изворе, да је Немачка припремила мини Маршалов план за Балкан, који би у наредних неколико година требало да подигне економије региона, и то би на неки начин била и компензација за дуго чекање на пуноправно чланство у Европској унији.

Класична пројекција моћи

Циљ новог немачког плана, према мишљењу Александра Митића из Центра за стратешке алтернативе, представља одржавање контроле и политике условљавања на Западном Балкану, неутралисање руског, кинеског и америчког утицаја, те остваривање што више политичких и економских циљева уз што мању цену.

То је, дакле, јасан је Митић, класична пројекција моћи, а не неки поклон-пакетић.

Немачки нови план, наставља он, у суштини не представља ништа нарочито ново и пре свега има дефанзиван карактер, јер жели да задржи кључни утицај који има последњих 20 година, али су се политичке и стратешке околности у региону промениле.

Европска унија, притиснута кризом, проблемима и растом евроскептицизма, не жели даље проширење, барем не у наредних десетак година, констатује Митић за Спутњик, па јој тако измиче главни инструмент утицаја, а то је условљавање земаља које су досад зарад напретка ка чланству у ЕУ испуњавале често и максималистичке, нарочито политичке, циљеве Немачке.

То је посебно повезано, подсећа Митић, са питањем ЕУ интеграција и статуса Косова, у коме Берлин тежи да примора Београд да одустане од Косова кроз промену Устава и такозвану нормализацију односа.

„С друге стране, Немачка и друге чланице ЕУ све више наглашавају страх од утицаја Русије, затим од кинеског пројекта ’Нови појас, нови пут‘, страх од утицаја Турске у БиХ и на Косову, нарочито након захлађења односа на линији Берлин—Анкара, али и од утицаја Вашингтона на албански корпус, посебно у контексту прилично нестабилних односа на релацији Берлин—Вашингтон након победе Доналда Трампа“, конкретизује Митић.

Истовремено, резонује он, могуће је и да је нови немачки план нека врста тестирања политике ЕУ у више брзина, односно будуће ЕУ у којој ће постојати више нивоа чланства. С обзиром да се на Западном Балкану ради о будућим чланицама којима је намењена најнижа класа чланства, Митић сматра да је јасно зашто је најједноставније да тестирање крене одатле.

Покупити кајмак са Балкана

С друге стране, за економисту Љубодрага Савића главно питање jeсте да ли се ради о озбиљним средствима, или ће то бити средства где се убирају политички поени.

Ако претпоставимо, додаје Савић за Спутњик, да је Немачка решила да одреши кесу и да има идеју да овај део Европе, односно Балкана, развије мало брже, онда би се заиста могло очекивати да ствари у региону дефинитивно крену мало бржим током.

„Немачка је, на пример, за разлику од Велике Британије сачувала индустрију и врло добро зна који део Србије би требало оживети, која врста производње или привреде би дала најбрже резултате, а могла би, као извозна сила, да помогне Србији да произведе конкурентну робу која се може извозити широм света“, сугерише Савић.

Немачка је поодавно формулисала, у неким другим временима, такозвани „Пут на исток”, подсећа Савић, јер су на Западу једнако развијене земље, а преко Атлантика је Америка, односно Трамп, који се повлачи из климатског споразума, заговара протекционизам, развој америчке индустрије, па би тако роба Америке могла да израсте у снажног конкурента управо оној врсти робе коју Немачка најуспешније производи и где је један од највећих светских извозника.

Природна је, констатује Савић, тежња Немачке да се окрене према Истоку, са чијег је дела са Пољском, Словачком, Чешком и Мађарском покупљен кајмак, а остао је Балкан.

Колатерална корист Србије

Жеља Немачке да обезбеди својој привреди нова тржишта, производе, економске партнере може се, сматра Савић, поклопити и са српском жељом да дефинитивно добије озбиљног партнера.

Ако би до реализације овог плана и дошло, питање је како би Србија потрошила тај новац, јер би више плаћала пенале због неповучених средстава за неке пројекте.

Међутим, Савић претпоставља да Немачка капитал неће пласирати у форми кредита, већ ће то пре бити нека врста заједничког улагања у заједничка предузећа, па ће то бити сигурна гаранција да ће се тај новац употребити на прави начин, односно да ће то дати пуне ефекте.

Или ће, додаје Савић, бити снажан надзор немачке државе, банака или неких других организација које ће бити задужене за спровођење плана.

Западу и Немачкој, напомиње Александар Митић, одговарају државе-чланице на Балкану, које су компатибилне са економским приоритетима које имају чланице ЕУ, нарочито Немачка, па је у том смислу један од колатералних ефеката те хармонизације и могућност раста стандарда и јачања економија држава на Западном Балкану.

С друге стране, истиче Митић, државама попут Немачке и других држава ЕУ не одговара да цена радне снаге на Балкану драматично порасте, јер би самим тим имале проблем са трошковима и онда би неке друге земље могле да профитирају од тога.

Преузето са: https://rs.sputniknews.com/

 

nimnik.jpg
Број прегледа чланка : 2052793

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2017.

 korice za prav posta 2017 ZA PRINT1

 

КУВАРИ ПОСНЕ ХРАНЕ

kuvari 2016 m 

 

ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА НА ВРАЊЕВЦУ

Vranjevac Toma Nikolic m

  

ГАЈЕЊЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА

135

 

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.