svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Права руска рибља чорба

101321 vest rusija-vesti-vostokТрадиција дуга десет векова

Ово јело је у Русији познато од давнина, и још увек је омиљени специјалитет. Питање је само да ли је данашња чорба иста као она коју су јели наши преци? Учесници годишњег фестивала ростовске рибље чорбе покушали су да одговоре на то питање.

Фестивал „Велика ростовска рибља чорба – 10 векова традиције” одржава се већ четврти пут. То је најпрестижнији догађај у сфери гастрономског туризма (прво место на националној ранг-листи Russian Events Awards). Ове године је на ово аматерско такмичење дошло 17 екипа из различитих градова Русије. Свака је представила свој оригинални рецепт рибље чорбе, а специјалитете је оцењивао жири који су чинили професионални кувари.

Чорба којој не треба шпорет

Скоро свака земља има своју традиционалну рибљу чорбу. Постоји шпански бујабес, фински лохикеито са павлаком, италијански чопино... Једна од најважнијих одлика руске рибље чорбе је једноставност састојака који су свакоме увек при руци.

14
Илустрација: Ника Чајкина

„Таква чорба се може направити од чега год хоћете”, прича један учесник фестивала. „Наша екипа прави чорбу са дивљом пшеницом. То у неку руку подсећа на кашу од секире из руске бајке (тако се у преносном смислу каже за резултат који је постигнут и поред првобитног недостатка потребних састојака). Она се може правити од било које рибе. У нашем случају то су лосос, бакалар и караш. У питању је универзална чорба. Може се правити и код куће на шпорету, и у природи. 

Десет векова традиције

Рибља чорба се на руском зове „уха”. То је једно од најстаријих и најомиљенијих јела руске кухиње. Помиње се још у 11 веку. Истина, раније се тако звала свака чорба, а не само рибља. Најпре се правила од дивљачи, трава и поврћа. Тако се звала и говеђа или пилећа чорба, што се помиње у многим старинским рецептима. Почев од 15. века „уха” се прави углавном од рибе, а назив је тек од краја 17. века почео да се користи само за рибљу чорбу.

61
Илустрација: Ника Чајкина

Ова чорба се кува од скоро свих врста рибе. Важно је да буде бистра и да се комади рибе не распадну. По правилу се састојци ваде из чорбе чим се скувају, а касније се додају у тањир када се јело сервира.

Права руска рибља чорба се увек кува без поклопца на умереној и слабој ватри како би остала бистра. Од зачина се додаје само мало зелени, ловоров лист, со и бибер. Класична руска „уха” има неколико варијанти. Бела се прави од смуђа, врсте гргеча (Gymnocephalus cernuus) и сига (Coregonus lavaretus), а црна од караша и шарана. Црвена или ћилибарска се кува од црвене рибе, на пример од лососа или моруне. Додаје се и мало шафрана да би боја била изразитија.



Чорба за цареве и просјаке

„Уха” је универзална чорба. У зависности од врсте рибе она може бити јело за сиромашне или префињени специјалитет за гурмане. На царским пировима је права „уха” била спој пилеће и рибље чорбе коме се додавало бело вино или вотка. Сервиран је рибљи растегај (пуњено рибом дугуљасто квасно пециво са великим отвором у средини), као и земичке с луком или мале пирошке.

12
Екипа победника. Илустрација: Ника Чајкина

На фестивалу у Ростову је представљено много занимљивих варијанти тог чувеног јела. Победила је екипа која је припремила „уху” направљену по руском рецепту старом преко 300 година. Скувана је у казану запремине 300 литара. Штета је што не можемо да је пробамо.

 

Царска уха, или уха на манастирски начин

То је пилећа чорба из које се састојци ваде из котла чим се скувају, да се не би распали. После пилетине се додаје ситнија риба. После гргеча се кувају смуђ и штука, а затим кромпир, шаргарепа и мало црног лука.

 okroshka 468

Ника ЧајкинаРуска реч

Последње ажурирано петак, 02 јун 2017 20:55  

Колумна

Ја

ja

 

Алас на Дунаву

alas

 

Пауза

pauza

 

vlast

Власт

 

ono sto se vidi

Оно што се види, често није оно што се налази тамо

 

muk

Мук

 

vera nada ljubav mudrost

Вера, нада, љубав и мудрост

 

posle svega

После свега

 

vidim a ne cujem

Видим а не чујем

 

recnik secanjaРечник сећања

 

koporin-s.jpg
Број прегледа чланка : 4925774

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.