svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Зашто балкански званичници сви редом трче у Москву

1110913351Утицај Брисела је знатно ослабио што лидери са Балкана одлично схватају

У последње време све су чешћа путовања званичника из балканских земаља у Русију. Поставља се питање да ли то земље окружења покушавају да намаме Запад да им пружи одређене уступке или настоје да развију са Москвом озбиљне односе како би очувале сопствене интересе?

У Москву су у последњих недељу дана отпутовали представници малтене свих земаља бивше Југославије. Прво су то били представници црногорске опозиције и лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић. Затим је у Русију отпутовао спрски министар полиције Небојша Стефановић, одмах после и министар спољних послова Хрватске Давор Иво Штир, а данас се очекује и састанак македонског лидера Ђорђа Иванова са руским председником Владимиром Путином.

Међутим, не може се рећи да су разлози свих посета балканских званичника идентични, тврди виши научни сарадник на Институту за европске студије у Београду Александар Гајић. Наиме, Русија је изузетно појачала утицај и репутацију у међународним односима након војне интервенције у Сирији, док је, са друге стране, стабилизовала економску ситуацију након увођења санкција 2014. године. Стога, напомиње он, Русија за балкански регион игра стабилизујућу улогу.

„Процесе дестабилизације Балкана иницирају они који нису баш у најбољим односима са Русијом, тако да отворена врата према Москви пружају неку контратежу у остваривању сопствених интереса“, истиче Гајић.

Поред тога, објашњава он, земље Балкана грцају у економским и безбедносним проблемима, пре свега због изузетно снажног притиска међународних финансијских институција, али и због мигрантске кризе, као и због потенцијалних жаришта.

Када се све то узме у обзир, Русија представља велики политички, економски и дипломатски фактор и пружа контратежу са којом свака од тих балканских земаља може да рачуна, без обзира на њихово опредељење, будући да су неке у Европској унији, док се друге налазе у другим проблемима, попут очувања сопствене државности.

Управо из тог разлога посета македонског председника Ђорђа Иванова Русији има највећу тежину. Наиме, наводи Гајић, он покушава да у Русији пронађе својеврсног стратешког партнера, с обзиром да је попустио под притисцима Американаца понудивши Зорану Заеву мандат за састав нове Владе и то под директним претњама да ће у супротном доћи до дестабилизације Македоније.

Политички аналитичар Александар Асафов је сличног мишљења. Он сматра да се ради о томе да се у свету који се врло брзо мења — мењају и ставови. Не треба занемарити чињеницу и да је утицај Брисела и саме ЕУ након „брегзита“ и избора у Француској ослабио, што балкански лидери одлично схватају.

„Без обзира што географски Русија није најближи сусед, они се труде да са Москвом одржавају добре односе. Са доласком Доналда Трампа на власт, америчка политика у региону ће претрпети промене, као и сам значај НАТО-а. Општа безбедносна контура у Европи се мења између осталог и због тероризма. Стога су неопходни дијалог, заједничка стратегија и тактика“, наводи он.

Асафов тврди и да се Москва традиционално добро односи према свим државама балканског региона и увек је покушавала да спроводи политику пријатељства и сарадње.

„Наравно да радује што су позиви Москве озбиљно прихваћени. Балканске државе добро схватају да се не може играти само на карту сарадње са западним и прекоокенаским државама, већ је неопходно имати и сопствене суверене интересе, који наравно подразумевају и блиске односе са Русијом“, истиче.

Саговорник Спутњика додаје и да без обзира на све прекоре Брисела и Вашингтона, Хрватска успркос санкцијама константно ради на јачању веза и односа са Русијом. И јучерашњи сусрет Сергеја Лаврова и хрватског шефа дипломатије показује да је правац који је Загреб још раније заузео и којег се придржава добар.

Гајић, са друге стране, упозорава да кокетирање са Москвом за поједине земље Балкана може бити и мач са две оштрице, будући да такви потези могу изазвати амбивалентну реакцију Запада.

„Притисци се могу повећати, али им се може и повећати цена, те им Запад може понудити одређене уступке“, закључује он.

Преузето са: https://rs.sputniknews.com/

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

vitovnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5381544

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.