svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Музика мења структуру течности

kanzijus 620x0Јапански научник Емото је открио да агресивна музика, као рок или џез, ствара асиметричну кристалну форму у води што значи да се она једноставно "мршти" и да јој такав звук не прија

Проучавањем воде Џон Канзијус је почео да се бави сасвим случајно када су му лекари 2003. установили да има леукемију. Канзијус је схватио да би након хемотерапијског третмана читав његов организам био оштећен, па је покушао да као инжењер смисли шта би друго могло да уништи ћелије канцера.Тако је почео да ради на склапању сопственог генератора различитих фреквенција, машине која би производила радио-таласе и усмеравала их на одређено место у организму. Канзијус је очито желео да резонантном фреквенцијом уништи ћелије канцера, како је то радио Ројал Рејмонд Рајф. Планирао је тако да у ткиво канцера убаци прво сићушне металне честице, које би онда радио-таласима натерао да вибрирају и да се загревају, верујући да би коначно оне уништиле "енергетску решетку" канцерозних ћелија.

ВОДА МОЖЕ ДА ЛЕЧИ

КАНЦЕР АГРЕСИЈА и гнев код људи изазивају лоше формирани кластери воде који су тада неправилног облика. Када смо добро расположени и смирени, молекули воде у нама су симетрично распоређени. Звук воде која капље или благо жубори изузетно прија нашем уху и води потуном опуштању. Такође капљица воде реагује на одређене звуке тако што се и она гиба у одређеном ритму (то је иначе оно што нас подстиче да играмо када чујемо адекватну музику). Али, лечење помоћу реструктурирања воде у организму није профитабилно као лечење хемикалијама, таблетама за снижавање притиска, антидепресивима, једињењима за хемотерапију... Како и сам канцер настаје као последица стреса, лечење енергетским преусмеравањем преко структурисане воде начисто би уништило фармако-бизнис. И то је наша сурова реалност. Најједноставније речено - само вода, то је наш живот.

За ВРЕМЕ једне демонстрације рада његовог генератора Канзијус је приметио како се вода у близини тест-тубе кондензовала. Канзијус је закључио да уколико се вода под дејством његовог генератора кондензује, онда се и со из морске воде може из ње на исти начин издвојити. Дошао је на идеју да би тако фреквенцијама могао да врши десалинизацију морске воде и да би то било сјајно технолошко решење за добијање слатке воде из мора. Привремено је заборавио на своју болест и почео да експериментише са десалинизацијом воде. И ту су га изненадили споредни ефекти. Наиме, када је нациљао свој РФГ (генератор) на тест-тубу са сланом водом, приметио је да искачу варнице. Како је и даље држао тест-тубу под ударима радио-таласа одређене фреквенције, вода је почела да гори. Обична слатка вода тако није реаговала (домаћице знају да се у микроталасну рерну не смеју стављати усољена јела, а ватрогасци знају да приликом гашења пожара користе натријум-хлорид, који је кристалне структуре, јер он блокира приступ кисеоника и стишава пламен. Пошто натријум-хлорид спречава оксидацију, одавно се користи и за конзервирање хране). У Канзијусовом експерименту се из слане воде тако ослободио моноатомски водоник и у додиру са кисеоником почео да гори. Иако се слана вода отвореним пламеном није могла запалити, јер у нормалном стању слана вода има стабилну структуру натријум-хлорида и водоника и кисеоника, радио-таласи одређене фреквенције су покидали везе међу атомима и ослободио се моноатомски водоник који је у додиру са кисеоником почео да гори.

КАНЗИЈУС је на овај начин могао да веома једноставно сагорева велике количине воде. Пламен је могао да достигне температуру и до 3.000 степени Фаренхајта и вода је горела све док је његов радиофреквентни генератор био укључен и емитовао таласе одређене фреквенције.

Канзијус је позвао све хемичаре са америчког државног Пен универзитета и демонстрирао им своје откриће, и сви су се сложили да вода на овај начин може да гори.

Као што се види, нафта и угаљ уопште нису потребни да би се запалила велика ватра. Али, како одредити цену сланој води? Зато је и Канзијусово откриће остало без одјека у медијима, а научни естаблишмент (који финансирају нафтни и нуклеарни корпоративни бизнис) га потпуно игнорише.

ПАЖЊУ научника привукао је још један феномен, а то је изузетна дуговечност и виталност чланова племена Хунзе који живе прилично изоловано у подножју Хималаја. Заслуга за ову дуговечност, откривена после бројних истраживања, припада води коју они користе за пиће и наводњавање усева. То је вода која се сливала са истопљених глечера и која је имала веома висок зета потенцијал. Поред тога, у води су се налазили изузетно ситни кластери колоидних минерала у којима се налазила велика количина негативно јонизованих водоникових атома, а који се не налазе у обичној води. Тако ова вода тражи веома мало АТП енергије (биолошка енергија коју производе наше ћелије у процесу метаболизма) да би се искористила у организму. Дакле, њихов организам утрошио је далеко мању количину енергије приликом метаболизма, него што је из њега добијао. Тако је енергетски блиланс био високо позитиван и то је Хунзама давало виталност и дуговечност. Ови колоидни минерални кластери су тако били резервоари негативно јонизованих атома водоника.

Преузето са: http://www.novosti.rs/

Последње ажурирано четвртак, 18 мај 2017 13:10  

Колумна

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

Тишина

tisina

 

Ковид сан

kovid san

 

Сутра ће бринути за себе

sutra ces se brinuti za sebe

 

rukumija-s.jpg
Број прегледа чланка : 5956185

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.