svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ЗА САМО 15 ГОДИНА У СРБИЈИ ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ НИ ЈЕДНОГ ЗАПОСЛЕНОГ ЧОВЕКА

Ел. пошта Штампа ПДФ

Да, добро сте чули. У Србији 2027. године сви људи у земљи ће бити незапослени. То није рекао овај или онај политичар жељан публицитета и медијске пажње, већ нам то говоре чиста математика и статистика, а то су егзактне науке у којима не постоји произвољност и слободно тумачење чињеница.

 

Није вам потребан компјутер, нити високо образовање економског смера да бисте се и сами у то уверили. Напротив, довољно је само да одвојите мало времена и да у руке узмете обичан калкулатор, па да дођете до закључка који очигледно није популаран међу актуелним креаторима економске политике земље. Потребно је само да укључите здрав разум, и да заборавите на нереална обећања ликова са телевизије, који фантазирају о инвестицијама и новим радним местима, иако за то немају никаквог реалног утемељења.

Дакле, кренимо од познатих података у вези са бројем отпуштених радника у последње четири године. Ради се о преко 400.000 изгубљених радних места од 2008. године, па све до ове текуће 2012. године. Као што можемо видети, то је око 100.000 отпуштених радника сваке године, а то опет значи, ни мање ни више, него да је само у последње четири године сваког дана без посла остајало око 300 људи. А остајаће и даље. Јер тај тренд не само да се не успорава, него сасвим напротив, једнаком жестином се наставља и даље, без изгледа да ће на било који начин бити заустављен у будућности. Наиме, да би се зауставила незапосленост било би потребно да порасте бруто домаћи производ за барем 5%, што ни изблиза није оствариво, јер се очекује да раста бруто домаћег производа у овој години неће ни бити, или ће у најбољем случају он износити тек пола посто. Према томе, огромна незапосленост у Србији ће неминовно и даље расти, иако већ и сада по званичној статистици она износи застрашујућа 24 процента, што је убедљиво највећи проценат на Балкану. Све то значи да ће, како смо рекли, и у наредним временима свакога дана без посла остајати најмање по 300 радника. Е, сада је само још потребно да узмете свој калкулатор и да израчунате колико је потребно да прође дана, па да и последњи запослени радник остане без посла, уколико економски колапс настави да се одвија тим истим темпом, а видели смо да нема ништа да га обузда. По званичним подацима, сада је запослено 1.750.000 људи, и ако сваким даном буде 300 радника мање, онда долазимо до закључка да ће за само 15 година и последњем раднику бити враћена радна књижица уз напомену да више није потребан у свом дотадашњем предузећу.

Данас свака пета особа у Србији нема посао, јер се број незапослених само у претходне три године невероватно повећао чак за трећину. У ствари, стање је још и горе од тога, зато што по незваничним, али реалним подацима, у Србији има и читавих милион незапослених. Најмање трећина од тог броја се односи на младе људе, јер је цела једна половина младих до 30 година незапослена. Осим тога, и када је реч о онима који су још увек запослени, треба имати у виду да је међу њима око 20 процената оних који раде «на црно», што значи да немају формални уговор о раду, као ни социјално и пензионо осигурање.

О каквој катастрофалној ситуацији се ради, можемо видети и када се упоредимо са нашим најближим суседима, који су увек традиционално имали слабије економске и социјалне показатеље него ли Србија. Наиме, Македонија и Босна и Херцоговина званично имају приближно једнак проценат незапослености, док је чак и Црна Гора у бољем положају по том питању са њених 18 процената незапослених.

Они који су управљали економским токовима земље, и који су последњих година убеђивали грађане Србије да ће им отворити 200.000 нових радних места, показали су се крајње лошим прогнозерима и економским стручњацима. Од промена 2000. године, па до данас, без посла је остало 900.000 људи, а привредници и синдикални радници оправдано процењују да ће и ове 2012. године бити отпуштено додатних 50.000 до 150.000 радника, зато што није испуњен ни један услов да се деси супротно. Досадашњи модел развоја, или прецизније речено назадовања, заснивао се на задуживању и потрошњи, без озбиљног улагања у производњу. А подсетимо, према економској теорији, да би дошло до смањења незапослености и раста запослености, било би потребно да се повећа привредна активност, односно да се привуку стране инвестиције, и да се покрене производња, као и извоз. Међутим, у условима када је сасвим јасно да нема изгледа за брзи економски опоравак на Западу у догледно време, из тога произилази да немају оправданости ни очекивања да ће се радна места повећати за рачун извоза на то тржиште. У том смислу, привредници полажу наде у извоз српске робе на источна тржишта, а у првом реду у Русију, Украјину, Индију, Кину, и друге земље.

Да би се нешто покренуло набоље, Србија би морала да оживи и покрене своју замрлу индустријску производњу, што сада очевидно није случај, већ се као што знамо, предузећа и фабрике затварају једна за другом. Видећемо како ће те проблеме покушати да реши нека нова гарнитура економских стручњака у следећем периоду после избора, а до тада се можемо само осврнути на неки од актуелних примера, и то из земаља Европске уније. Па тако примећујемо да је, рецимо Кипар, недавно узео позајмицу од Руске Федерације у износу од 2,5 милијарде евра, како би подстакао свој привредни раст, а самим тим и да би повећао своју домаћу запосленост. Кипарски владин званичник је тим поводом изразио очекивање да ће поменути руски зајам побољшати кредитни рејтинг земље и подстаћи стране инвестиције.

И Србија има са Русијом договор, који тек треба да буде реализован, о узимању 800 милиона долара кредита, под условима који су повољнији од оних по којима се држава задужује на међународном финансијском тржишту.Тај кредит треба да послужи за финансирање пет пројеката у оквиру модернизације српске железнице. Остаје нам само да видимо како ће тај и слични пројекти утицати на побољшање економске и социјалне ситуације у земљи, коју сви становници Србије, по својим сопственим осећањима, оцењују најгорим могућим оценама.

Међутим, вратимо се на почетак ове приче. Да ли још увек држите свој дигитрон у рукама? Е па, онда видите да је могуће да стање у области незапослености буде још горе, чак и од овог садашњег очајног стања.                 И неминовно ће бити, са преко 300 отпуштених радника сваког дана. Дакле, као и до сада, одлазиће стотина за стотином, хиљада за хиљадом, и за 15 година ће сви грађани Србије бити незапослени.

Да ли вам се чини да је донекле претеран овај сценарио, и да ће се на економском плану десити нешто што ће на чудесан начин преокренути ситуацију у позитивном правцу? Ако се служимо математиком и статистиком, онда је одговор да није претеран, него да ће се отпуштања наставити све до значајнијег привредног опоравка, који данас није ни на видику. Нема никаквих назнака да ће Србија по садашњем економском моделу задуживања и потрошње успети да нешто промени набоље у сектору запошљаваља, па чак ни да макар заустави постојеће трендове.

А док не дође до толико жељеног економског напретка, не испуштајте калкулатор из руку, и да бисте стално били у току са актуелним стањем на српском тржишту рада, сваког месеца од постојећих 1.750.000 запослених одузмите нових 10.000 отпуштених радника. И тако сваки месец. Све док последњи запослени не остане – председник републике.

Извор: „Глас Русије“

 

Колумна

Али ..

ali

 

У право време

u pravo vreme

 

Увек сметаш некоме

uvek smetas nekome

 

Све ће бити горе него пре

sve ce biti gore nego pre

 

Ништа се не мења

nista se ne menja

 

Све што дође мора и  да прође

sve sto dodje mora i da prodje

 

Најбољи, најгори и средњи

najbolji najgori i srednji

 

Јерусалем

jerusalem

 

Гледај

gledaj

 

Вратимо се себи

vratimo se sebi

 

trska_crkva.jpg
Број прегледа чланка : 6220639

16600m

16403

09700am

16402

16401

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.