svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Монахиња Атанасија: ПРЕЖИВЕТИ И ЖИВЕТИ У ПРИРОДИ - СТАНИШТА

Ел. пошта Штампа ПДФ

Преживљавање у природи подразумева и знања изградње привремених станишта: заклона, бивака, земунице и колибе. Ако је потребно дуже остати у природи и тамо живети, морамо приступити изградњи најпре куће, а потом и свих пратећих објеката за почетак оснивања своје мале економије у природи. Ово је све могуће ако најпре имамо знања о томе.

 

Материјали од којих можемо да градимо су свуда око нас. Треба да градимо од оног материјала који је нама најприступачнији. У књизи „Преживети и живети у природи“ приказане су неке куће које човек може сам да сагради без материјалних улагања, са мало умешности и доста труда.

БИВАК

Бивак је краткотрајни, привремени смештај. Он се може саградити импровизовано у природи зависно од терена, годишњег доба и телесне спремности - снаге и вештине онога коме је потребан . Лакше је то све урадити ако није човек сам, него има помоћника. Наравно, можемо користити и опрему ако смо понели шатор или шаторско крило, колибе ако их има готових напуштених у близини, или материјал од кога можемо сами да је направимо.


У случају да нема довољно времена за израду склоништа, а услови дозвољавају, за краткотрајни смештај у природи се могу поред колиба искористити, воденице, стаје за стоку, амбари, скровишта за сено, штале...

Величина бивака треба да буде толика да обезбеди минимални комфор за одмор, да штити од лоших временских услова и да чува топлоту тела.

ИЗБОР МЕСТА ЗА БИВАК

Израђују се на сувим местима, у сенци, заштићени од ветра и падавина. Биваци се подижу на пошумљеном земљишту, испод дрвећа, на узвишењима и на странама које имају сенку.

Најбоље је поставити бивак на ивици шуме, никада у шуми, јер након кише, у шуми вода капље сатима, а јак ветар ломи гране.

Пожељно је да се у близини бивака налази вода (извор, поток, река и сл.).

Крашке површине су голе или обрасле жбуњем и нижим растињем, па се као бивачка места могу искористити јаме, пећине, удубљења у стени, јаруге, камене ограде и сл. Када се користе ови објекти, треба бити опрезан због честе појаве змија и шкорпија и проверити да ли има кошница оса, пчела и стршљена.

Бивак се не израђује у близини усамљених стабала, јер приликом невремена привлаче гром. Избегавати влажна, песковита и каменита тла, подручја са густом вегетацијом и места где има пољских глодара. У планинским пределима, избегавати места где постоји опасност од лавина или одрона стена.

Можемо сами,уз помоћ ножа или секирице у кратком року, направити привремени импровизовани заклон, колибу од прућа, грања и лишћа.

Као простирку у бивацима кад нема вреће за спавање користи се као изолација од влаге земље, или као термо изолација грање, маховина, суво лишће, најбоље неколико слојева, прво наређати грање па тек онда лишће.

 

Ако на располагању немате већ изграђене објекте, најбоље је да бивак потражите у пошумљеном делу. Дрвеће штити од ветра, ублажава ниске температуре. Гранчице, маховина и суво лишће омогућавају удобнији боравак; од њих можете да направите лежиште или узглавље или да их искористите за ватру. Терен диктира услове прилагођавања, па ако немате ни шуму на располагању покушајте да нађете нека скровита места, у првом реду она која су заклоњена од ветра. У том смислу вам могу послужити јаруге, рупе у земљи, оборена стабла, пећине... Избегавајте влажна подножја и места непосредно уз планинске потоке или падине где постоји могућност одрона.

Кућа од трске

Колиба од трске

Кућа од сламе

Кућа од дрвета и блата

 

КЊИГА СЕ МОЖЕ ПОРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН МАНАСТИРА РУКУМИЈА:

012/ 261-121

 

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 2282115

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2018.
 korice-za-prav-posta-2018

ХОДАЛИ СМО СВЕТОМ ЗЕМЉОМ

15800

 

КУВАРИ ПОСНЕ ХРАНЕ

kuvari 2016 m 

 

ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА НА ВРАЊЕВЦУ

Vranjevac Toma Nikolic m

  

ГАЈЕЊЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА

135

 

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.