svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Да се не заборави...

petar-bojovicНа данашњи дан 1945. године од последица батина умро је један од најзначајнијих српских војсковођа у Првом светском рату војвода Петар Бојовић. Комунистички зликовци из ОЗНЕ претходно су га данима мучили и тукли, иако је имао 86 година.

Петар Бојовић је један од четворице знаменитих српских војвода, поред Радомира Путника, Живојина Мишића и Степе Степановића.

Бојовић, сељачки син, рођен је 16. јула 1858. године у Мишевићима код Нове Вароши, као најмлађе од шесторо деце Перута и Раде Бојовић, земљорадника.

Као деветогодишњак је 1867. године са родитељима и браћом прешао из Старе Србије, која је тада била под контролом Турске, у Радаљево код Ивањице.

Гимназију је завршио у Београду са одличним успехом. По завршетку гимназије, у октобру 1875. године ступио је у Артиљеријску школу, без полагања пријемног испита, као први у рангу.

У тој школи је упознао Степу Степановића и Живојина Мишића.

Учествовао је у Првом српско-турском рату 1876. године као питомац Војне академије и одликовао га је руски цар Александар II Николајевич.

Био је учесник и Другог српско-турског рата 1877. године и 1878. године, да би после тог рата наставио школовање у Артиљеријској школи.

Бојовић је завршио школовање као први у класи, а тада је почео и да преводи стручну војну литературу са немачког језика, који је добро познавао, док се француским језиком служио, и непрекидно је усавршавао своје знање о коњици.

За учешће у Српско-бугарском рату 1885/86. године одликован је Златном медаљом за храброст.

У Првом балканском рату, 1912. године, постављен је за начелника Штаба Прве армије и он је креатор српских победа.

Успешно је командовао војском и 1913. године у Другом балканском рату, после којег је постављен за краљевог ађутанта.

Петар Бојовић је у Првом светском рату био командант Прве армије и био је ангажован у борбама у западној Србији.

У септембру 1914. године рањен је у леву ногу и одликован је Златном медаљом за храброст.

Под његовом командом успешно је изведна Сремска операција у којој је Прва армија прешла Саву и продрла до линије Бановци-Стара Пазова-Војка-Попинци-Буђановци, а у другој половини септембра је са својим јединицама учествовао у борбама на Мачковом камену.

У бици на Дрини, новембра 1914. године, поново му је повређена иста рана, па је регент Александар команду над Првом армијом поверио Живојину Мишићу.

На јесен 1915. године спречио је продор Бугара на Косово, чиме је осигурано повлачење преко Црне Горе и Албаније ка југу.

Бојовић је као начелник Штаба Врховне команде руководио повлачењем кроз Албанију и он је изабрао локацију на Крфу на коју се склонила српска војска.

Потом је крајем маја 1916. године стигао у Солун, а на јесен је командовао српском офанзивом на Кајмакчалану, где је српска војска поразила бугарске јединице.

Повукао се са места начелника Штаба Врховне команде због неслагања са француским генералом Гијомом и поново преузео команду над Првом армијом.

По пробоју Солунског фронта унапређен је у чин војводе због ратних успеха и био је последњи коме је тај чин додељен.

Последње ажурирано четвртак, 19 јануар 2017 22:27  

Колумна

Ја

ja

 

Алас на Дунаву

alas

 

Пауза

pauza

 

vlast

Власт

 

ono sto se vidi

Оно што се види, често није оно што се налази тамо

 

muk

Мук

 

vera nada ljubav mudrost

Вера, нада, љубав и мудрост

 

posle svega

После свега

 

vidim a ne cujem

Видим а не чујем

 

recnik secanjaРечник сећања

 

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 4925768

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.