svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Подвиг цара Константина: Одбио да се излечи дечијом крвљу, па га Бог наградио

podvig-cara-konstantinaЧУДО БОЖИЈЕ БЛАГОДАТИ

Предање описује подвиг цара Константина Великог, који се разболео од губе. Једини лек против те опаке болести било је купање у дечијој крви. Цар је одлучно одбио такав вид лечења, због чега је био награђен Божијом благодаћу која га је потпуно излечила.

У младости је био незнабожац, али је по угледу на свог оца Констанција Хлора, који је управљао Британијом, тајно штитио хришћане. Константин се одликовао храброшћу, правичношћу, милосрђем и његови поданици и војници су га веома волели.

Изненада га је задесила несрећа, једна од најстрашнијих која је могла да задеси човека. Константин се заразио губом и његово тело су почеле да прекривају гнојне ране и красте, као код едеског цара Авгара ког је излечио апостол Тадеј кад га је крстио. Он је излечен вером у Исуса преко додира Нерукотвореног образа Спаситеља, али – Константин није веровао у Христа.

Иако је као праведан владар штитио хришћане, Константин ипак није много знао о Христу. Обраћао се за помоћ незнабожачким исцелитељима, али болест је била неизлечива и медицина није била у стању да ту било шта уради.

Тада су му лекари рекли да постоји само још једно, последње средство, а то је купање у дечијој крви. Константин дуго није пристајао на то, а болест је све више напредовала.

Једног дана су у дворац донели децу, малишане које су силом одузели од родитеља, да би њиховом крвљу лечили губу будућег цара. Константин је чуо њихов плач и ушао у собу у којој су се налазила сва окупљена деца. Лекари су га уверавали да не постоји друго средство и да ће у супротном умрети у страшним мукама, с тим што ће до смрти годинама носити своје тело као тело мртваца које трули и распада се.

Константин је стајао у недоумици. Чуо је дечији плач и у дечијим очима видео страх, баш као да су слутили због чега су их отели од мајки и донели у царски дворац који је требало да постане њихова гробница.

podvig-cara-konstantina

Одједном је осећај самилости попут зрака небеске светлости обасјао срце незнабошца. Тада је рекао: „Радије ћу боловати и умрети, него ли да се излечим проливањем крви те деце!“

Наредио је да децу однесу назад и да родитељима дају поклоне из царске ризнице.

Господ је учинио чудо – гнојне ране губе почеле су да зарастају, да би касније потпуно нестале. Неизлечива болест се повукла пред силом Божијом.

Због милости према деци, ради које је незнабожац био спреман да прихвати умирање у мукама, Господ му је подарио најузвишенију милост – Своју благодат. Тада се догодило прво, још увек тајно, Константиново обраћење у хришћанство.

Да Константин није био милостив према тој дечици, можда никад не би спознао Христа и историја Цркве и света би била другачија.

Из књиге:
„Светост брака – како породици вратити изгубљену радост“,
архимандрита Рафаила Карелина

 

Последње ажурирано понедељак, 17 октобар 2016 07:22  

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

bradaca.jpg
Број прегледа чланка : 5164241

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.