svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

АРХЕОЛОЗИ РУШЕ ЗВАНИЧНУ ИСТОРИЈУ

Neolitska-kuca-mapa-Srbije1-485x274У СРБИЈИ СУ КУЋЕ НА СПРАТ ПРАВЉЕНЕ ПРЕ 6000 ГОДИНА!

Тридесетак археолога и студената из земље и региона у близини Коридора 10 код Параћина ископава остатке највећег неолитског насеља у Србији

Основна школа у Дреновцу код Параћина и овог лета је база археолозима, истраживачима и студентима који више од деценије ископавају остатке неолитског насеља у близини аутопута. Они од 6 сати сваког јутра одлазе на налазиште са десне стране Коридора 10 из правца Параћина ка Београду и под заштитном конструкцијом-балоном раде на дефинисању две неолитске куће, откривајући остатке пода и зида.

На овом месту пре око 6.000 година, или 4 миленијума пре наше ере, налазио се прави урбани неолитски град у коме је живело близу 3.000 «душа». Наиме, геомагнетним снимањем под земљом је откривено 600 објеката, од којих би бар половина могле бити куће.

Бранислав Стојановић, директор Завичајног музеја у Параћину, који је иначе радио ово снимање, објашњава да је снимак «идентификовао 300 аномалија које подсећају на стамбене објекте, а снимљено је више од 50 одсто терена.

Neolit-Paracin-arheolozi-4

Foto: Telegraf

–Локалитет је на преко 60 хектара и пресечен је аутопутем под којим је 15 до 20 хектара, који вероватно никада неће бити истражени. Обухвата атаре села Дреновац, Сикирица и Крежбинац. То је једно од највећих неолитских налазишта у Србији, мада је отворено питање да ли су сви ти снимљени објекти постојали у истом или различитим временским периодима. У сонди коју смо ископали на почетку културни слој био је дубине преко 7 метара и нашли смо три фазе насељавања – наводи параћински археолог и директор Бранислав Стојановић и додаје:

– Досадашњи налази показују да су у неолиту људи живели организовано у великим насељима, чак да су им куће биле спратне. То је период када су се људи, који су били сличних интелектуалних капацитета као данас, почели бавити земљорадњом и приптомљавати животиње. Правили су куће, такозване чакмаре, које се и данас у селима могу видети.

 

Neolit-Paracin-arheolozi-5

 

Foto: Telegra

 

Покретач ових истраживања, професор Славиша Перић са Археолошког института у Београду, истиче да се овог лета наставило са радовима под балоном где су откривена четири објекта, а тренутно се ради на два. Испоставило се да су од 4 куће три биле спратне. Објекти су били прилично близу једно другом и нису остављали простор за окућнице.

–Истовремено са радовима под заштитном конструкцијом, отворили смо и једну сонду 250 метара источно од балона, на месту где је геомагнетним снимањем утврђена аномалија у виду косог рова. Испоставило се да се заиста ради о рову који је на нивоу укупавања био широк око 6 метара, а на дну око 2 метра – прича нам професор Перић и наставља:

 

Neolit-Paracin-arheolozi-2

 

Foto: Telegra

 

– У испуну рова углавном је материјал из млађег неолита, али за разлику од рова из сонде 16, овде је врло мало покретних налаза ,што нам говори да је највероватније био испуњен водом. Са којом функцијом, то ћемо тек да утврдимо када га целом дужином откријемо и када утврдимо шта је заправо опасавао тај ров

На локалитету ради стандардна екипа која је ту већ десетак година, а неки су од студената стигли до доктората. Једна од њих је Ђурђа Обрадовић, сада истраживач сарадник на Археолошком институту.

 

Neolit-Paracin-arheolozi-1

 

Foto: Telegra

 

–Овде радим од 2004. године и много смо напредовали. У почетку смо копали мање сонде 5 пута 5 метара које су биле више усмерене на испитивање хронологије налазишта. Сада идемо на широки ископ и први пут на овом локалитету сагледавамо остатке целокупне куће, величину, просторије, унутрашњу организацију…. Прва у реду од 4 куће под балоном је најбоље очувана и планирамо да је конзервирамо и да буде презентација неолитске културе на отвореном. Последње две куће смо тек започели – објашњава нам Ђурђа.

Истраживачи ће се налазити крај Дреновца до почетка августа, а током лета планирано је објављивање публикације која ће садржати налазе свега што је пронађено до сада.

(З.Р.П.)

Преузето са: http://www.telegraf.rs/

Последње ажурирано недеља, 24 јул 2016 09:48  

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5161437

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.