svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Колевка светске металургије

forge-411923 1280-1085x650x11-620x330Србија, место где је човек открио метал

Београд – Први пут у историји, човек је топио метал пре 5000 година у винчанској цивилизацији, на територији данашње Србије. Ову тезу поставила је српска археолошкиња Миљана Радивојевић и уздрмала читав академски свет

Када замислимо прачовека с краја каменог доба, обично не помишљамо да је то био човек који је умео да пронађе и обради метал и направи од њега себи оруђа, посуђе, украсе, накит…

Међутим, праисторијски ковач са простора данашње Србије, знао је за тајну претварања зелене руде бакра у сјајни бакарни метал.

Звучи невероватно да је један Винчанац пронашао начин да победи природу и потпуно трансформише материју. Али управо је то закључак до кога је дошла Миљана Радивојевић.

Она је одважно отворила врата лондонског Института за археологију где је касније са професором Тилом Ререном ставила под микропскоп 5 г згуре ископане у Беловодама код Петровца на Млави.

Тај грумен, насто при производњи метала у високим пећима, био је довољан разлог да Миљана поверује да је винчанска цивилизација знала да обради метал.

Посебно јер се испод њеног грумена налазио бакар из праисторије. До сада је светска археологија сматрала да је метал први пут обрађиван само једном у Старом Свету, и то на Блиском Истоку.

Међутим, Миљанину тезу је прихватило четири хиљаде њених колега на научном скупу у Ванкуверу.

Напредна Винчанска култура стара је више од седам хиљада година, а центар те цивилизације- пртаисторијска метропола, налазила се управо на месту данашњег археолошког налазишта код Винче.

Сматра се да је она била центар цивилизације која је трајала хиљаду година и простирала се широм данашње Босне, Србије, Румуније, Бугарске, Црне Горе, Македоније и Грчке.

Центар за прераду метала Винчанаца је био у Беловодама код Петровца на Млави. Бакар су из тог насеља Винчанци преносили Дунавом до Црног Мора, и према југу ка Плочнику код Прокупља, још једном великом центру винчанске културе.

Прастари ковачи су топили метал на 200 степени и онда га наизменично ковали и грејали док не би постигли жељени облик. Научници који истражују ово питање сматрају да су они чак имали и своје радионице у којима су израђивали алатке.

Доказивање Миљанине тезе представља велики изазов археологије. Због тога су се у Србији окупили научници из неколико земаља да би у оквиру пројекта “Развој металургије у Евроазији” истраживали важна налазишта.

Они ће покушати да дођу до нових открића о томе на који су начин Винчанци вадили руду, како је металургија била организована, који су тачно путеви којима се метал кретао, како је функционисала једна радионица бакра праљуди.

Археолози сматрају да је моћна винчанска цивилизација нестала управо због тога што су њене становнике, невеште у ратовању, уништили други народи онда када се појавио бакар и оружје прављено од њега.

“Винчанска култура је заиста трајала хиљаду година и нестала у периоду експанзије бакра. И ја бих лично волела да сазнам одговор на то питање, па се надам да ћемо управо овим истраживањем одговорити и на то како је умрла винчанска култура,” рекла је археолошкиња Миљана Радивојевић за Сербиа.цом.

За сада се не може са сигурношћу тврдити да је територија Србије колевка светске металургије, али докази не искључују могућност да се метал обрађивао независно у неколико удаљених центара на свету.

Србија има најстарије металуршке налазе на простору западне Евроазије и због тога се сигурно може сматрати колевком металургије за овај део света.

Идеја која не губи популарност

Публиковани чланак о Миљанином налазу већ две године од објављиња налази се на листи десет најпопуларнијих на сајту “Science Direct“.

Преузето са: http://www.vaseljenska.com/

Последње ажурирано среда, 13 јул 2016 08:28  

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

00zlatenac2qy7.jpg
Број прегледа чланка : 5161434

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.