svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

Руски економисти, бизнисмени и публицисти окупили су се у центру Сибира и изнели своју визију будућности Русије.

deripaska krasnoyarsk economic forum tass 14491974 bКако ће изгледати Русија 2030. године?

До лета 2016. године у Русији треба да буде припремљен документ под називом „Стратегија 2030“, где се говори о будућности земље у наредних петнаест година. Аутори „стратегије“ су познати руски економисти. Своју верзију руске будућности они су презентовали у центру Сибира у оквиру Краснојарског економског форума.

Региони уместо Москве

Почев од 2000-их у Русији је прикупљање пореза централизовано и концентрисано у Москви, услед чега је руска престоница постала град који се најбрже развија у целој земљи.

Економисти кажу да ће у будућности све бити другачије. Економија Москве је бележила раст углавном захваљујући развоју сфере услуга. Међутим, у условима смањења бруто националног дохотка услед пада цена нафте тај потенцијал је већ исцрпљен. Сада је, кажу они, неопходно стимулисати људе да из сфере услуга пређу у друге секторе економије.

Најтврђи став је изнео Олег Дерипаска, један од најбогатијих људи Русије (према подацима листа Forbes он поседује 6,2 милијарде долара), власник компаније „Русал“ – највећег произвођача алуминијума у свету. По његовим речима, „Москву треба раселити“. „Сваки пут када долазим у Москву питам се шта сви ти људи тамо раде“, изјавио је предузимач, чије су основне активе концентрисане у Сибиру.

Photo Express metro 673

 

 

Пољопривреда уместо IT сектора

Пољопривреда је у 18. веку била најнапреднија привредна грана, док је у 19. и 20. веку постала симбол заосталости. Галопирајући раст економије СССР-а у периоду од 1920. до 1960. објашњава се масовним пресељавањем становништва из села у градове. Савремена економија функционише друкчије и пољопривреда може постати извор нових технологија, који није ништа мање важан од IT сектора.

rian 00741678hrru

 

 

Следећа технолошка револуција, према прогнозама футуролога, догодиће се у сфери исхране. Преоријентација на пољопривреду ће помоћи Русији да се на време пребаци са сировинске економије на прехрамбену. Русија је земља са највећом територијом на свету, па према томе може постати и прави полигон за развој агроиндустријских технологија. Најупечатљивију изјаву по том питању дао је потпредседник руске владе Аркадиј Дворкович: „Русија већ сада загрева свет. Русија може и да га нахрани“.

Приватни бизнис уместо државног

Главне институције развоја у Русији су банке које припадају држави. То су највећа руска банка „Сбербанк“ и њен ривал – банка „ВТБ“, а такође банка „ВЭБ“, која је основана ради финансирања инфраструктурних пројеката. Управо ове три банке су финансирале одржавање Олимпијских игара у Сочију у фебруару 2014. године. Услед западних санкција оне су одсечене од светских тржишта капитала. Како је изјавио Олег Дерипаска, две-три банке „не могу да извуку руску економију“ – треба да има најмање осам банака.

Иницијатори њиховог оснивања треба да буду власници великих компанија, а на челу таквих банака могли би бити некадашњи чланови Владе који остану без посла услед смањења броја запослених у државном апарату. Одмах затим треба спровести тотални аутсорсинг државних функција. На пример, у образовању и социјалној сфери све већу улогу треба да играју невладине организације.

Алцхајмерова болест уместо инфаркта

 virus 300

У развијеним земљама једна од главних ставки расхода на медицину је лечење Алцхајмерове болести. У Русији људи углавном не доживе узраст у коме наступа ова болест, тј. умиру раније од болести срца и крвних судова. Спречавање тих болести је главни правац развоја медицине у будућности. Лекари убудуће треба да спрече болести, а не да их лече. Русији у том погледу Француска може послужити као пример. И поред кратке радне недеље (45 часова, за разлику од САД где је радна недеља 70 часова) и малог броја становника, француски стручњаци су успели да створе неопходне технологије. У томе је главну улогу одиграла подршка образовању. „Образовање је у Француској одлично, мада они тамо раде мрзовољно и велики су хедонисти“, изјавио је академик Александар Кулешов.

Текст је заснован на извештајима ректора Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС) Владимира Мау, академика Александра Кулешова, публицисте Александра Архангељског, директора компаније „Русал“ Олега Дерипаске и вицепремијера Аркадија Дворковича.

mylittlerembrandt 12378060 1680504348898472 3010718018846920412 b

Преузето са: http://ruskarec.ru/

 

Последње ажурирано понедељак, 29 фебруар 2016 09:02  

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

pokajnica-s.jpg
Број прегледа чланка : 5154905

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.