svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

300 ЛОГОРА ЗА УНИШТАВАЊЕ СРБА

За уништавање српског народа (у Првом светском рату) били су припремљени многобројни логори, који су представљали својеврсна губилишта заробљених српских војника и интернираних цивила. Само је у Маутхаузену умрло 16.000 наших заробљеника, у Хајнрихсгрину 12.000, Нађмеђеру 10.000, Нежидеру 10.000, Ашаху 6.000. Следе: Браунау, Болдогасон, Арад, Дрозендорф, Вац, Цеглед, Кечкемет, Ђенђер, Талсхоф, Каценау, Кирељхид и безброј других (на територијама Аустроугарске и Немачке). Додају ли се томе бугарски логори, као сливенски, из којег се од 8.000 заточеника вратило само 2.000, па логори у Пловдиву, Паничареву, Старој Загори и низу осталих места, те неколико стотина мањих лагера на просторима тих непријатељских земаља, онда бројке уморених логораша делују застрашујуће.

Никада није прецизно утвђено колико је српских заробљеника страдало у логорима. (Најчешће се помиње цифра од 150.000).

На основу извештаја Међународне комисије, одређене да констатује све повреде Хашке конференције и међународног права учињене од Бугара у заузетој Србији од 1915. до 1918. године зна се да је више од 100.000 интернирано по бугарским логорима и да их је страдало најмање 50.000, а да су већину од наведеног броја чинили цивили. Бугари су у скоро сваком месту ондашњег Пожаревачког округа (данас Браничевски округ) у време док су владали починили злочине, а нека места готово опустошили. Убили су 40 цивила у Кобиљу, 84, у Рановцу, 87 у Кладурову, 31 у Жагубици, 19 у Лазници, и тако редом у свих 180 насеља у округу. Чинили су то стрељањем, премлаћивањем моткама, бичевима, кундацима, па и спаљивањем живих људи.

Затвореници у свим логорима (на просторима Аустроугарске, Немачке, Бугарске) били су изложени несхватљивој тортури. Батинање је било свакодневна појава, а убијање није престајало. Глад и тешки радови изнуривали су логораше, због чега су они, смештани најчешће у баракама без ззагревања и оскудно обучени обољевали од бронхитиса, запаљења плућа, туберкулозе. Здравствена заштита је била веома слаба. Тако су настајала читава гробља око логора.

Било је јесно да су сви заточени Срби по логорима отерани тамо с циљем да се живи не врате“.

Из књиге Србски ратни поменик, Браничево 1912-1918, аутора Предрага Мирковића и Живислава Антонијевића, Манастир Рукумија 2008.

 

Колумна

Ја

ja

 

Алас на Дунаву

alas

 

Пауза

pauza

 

vlast

Власт

 

ono sto se vidi

Оно што се види, често није оно што се налази тамо

 

muk

Мук

 

vera nada ljubav mudrost

Вера, нада, љубав и мудрост

 

posle svega

После свега

 

vidim a ne cujem

Видим а не чујем

 

recnik secanjaРечник сећања

 

tuman-s.jpg
Број прегледа чланка : 4913054

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.