svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

300 ЛОГОРА ЗА УНИШТАВАЊЕ СРБА

За уништавање српског народа (у Првом светском рату) били су припремљени многобројни логори, који су представљали својеврсна губилишта заробљених српских војника и интернираних цивила. Само је у Маутхаузену умрло 16.000 наших заробљеника, у Хајнрихсгрину 12.000, Нађмеђеру 10.000, Нежидеру 10.000, Ашаху 6.000. Следе: Браунау, Болдогасон, Арад, Дрозендорф, Вац, Цеглед, Кечкемет, Ђенђер, Талсхоф, Каценау, Кирељхид и безброј других (на територијама Аустроугарске и Немачке). Додају ли се томе бугарски логори, као сливенски, из којег се од 8.000 заточеника вратило само 2.000, па логори у Пловдиву, Паничареву, Старој Загори и низу осталих места, те неколико стотина мањих лагера на просторима тих непријатељских земаља, онда бројке уморених логораша делују застрашујуће.

Никада није прецизно утвђено колико је српских заробљеника страдало у логорима. (Најчешће се помиње цифра од 150.000).

На основу извештаја Међународне комисије, одређене да констатује све повреде Хашке конференције и међународног права учињене од Бугара у заузетој Србији од 1915. до 1918. године зна се да је више од 100.000 интернирано по бугарским логорима и да их је страдало најмање 50.000, а да су већину од наведеног броја чинили цивили. Бугари су у скоро сваком месту ондашњег Пожаревачког округа (данас Браничевски округ) у време док су владали починили злочине, а нека места готово опустошили. Убили су 40 цивила у Кобиљу, 84, у Рановцу, 87 у Кладурову, 31 у Жагубици, 19 у Лазници, и тако редом у свих 180 насеља у округу. Чинили су то стрељањем, премлаћивањем моткама, бичевима, кундацима, па и спаљивањем живих људи.

Затвореници у свим логорима (на просторима Аустроугарске, Немачке, Бугарске) били су изложени несхватљивој тортури. Батинање је било свакодневна појава, а убијање није престајало. Глад и тешки радови изнуривали су логораше, због чега су они, смештани најчешће у баракама без ззагревања и оскудно обучени обољевали од бронхитиса, запаљења плућа, туберкулозе. Здравствена заштита је била веома слаба. Тако су настајала читава гробља око логора.

Било је јесно да су сви заточени Срби по логорима отерани тамо с циљем да се живи не врате“.

Из књиге Србски ратни поменик, Браничево 1912-1918, аутора Предрага Мирковића и Живислава Антонијевића, Манастир Рукумија 2008.

 

Колумна

Време лажи

vreme lazi

 

Ушо рибар

uso ribar

 

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

bradaca.jpg
Број прегледа чланка : 5248985

16400a

16500a

pravilo posta 2020

0000

16200

09700

 Чуда божија наших дана

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.