svetinjebraniceva.rs

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста

ОВО ЈЕ ПРВИ СРПСКИ БУКВАР

Ел. пошта Штампа ПДФ

букварПогледајте први српски буквар стар 417 година!

Док су се учили писмености из туђих књига, Срби нису знали да скоро три века имају сопствену књигу - први српски буквар Инока Саве - по којој се могло учити српско читање и писање. За њега чак није знао ни Вук Стефановић Караџић

Bukvar02-485x274

Фото: Архивска фотографија

Непроцењиви документ и кључно дело које означава почетке писмености у Србији – први српски буквар не само да није настао у време језичке реформе писма и правописа Вука Стефановића Караџића (како већина грађана по аутоматизму мисли), већ за њега Вук није ни знао!

Ма колико поражавајуће звучала та чињеница први српски буквар чији је аутор био Инок Сава из манастира Дечани, иако штампан код млетачког штампара Ђ. А. Рампацетија у Венецији 1597, остао је потпуно непознат све до 1893!

Што заправо значи да док су се учили писмености из туђих књига, Срби нису знали да скоро три века имају сопствену књигу по којој се могло учити српско читање и писање.

Баш толико, ово дело пратила је худа судбина заборава и немара. Чак се ни о Сави Иноку није знало ништа више до да је био родом из Паштровића и да је био јеромонах манастира Дечани.

Да прича буде још тужнија овај буквар је настао у доба када је мало која европска земља располагала сопственим училима, писменима или азбучницима, а посебност свакако представља и методика овог писанија, пре свега зато што је први пут у Европи примењен фонетски принцип читања.

Овај буквар је био осмишљен тако да је на првој страни била штампана азбука, следе самогласници, потом слогови, па имена свих слова.

Bukvar01-670x446

Фото: Архивска фотографија

А за буквар се сасвим случајно сазнало. Најпре је 1597. године руски конзул у Скадру Крилов поклонио прво издање новинару и преводиоцу Окици Глушчевићу.

Потом је друго издање (штампано 25. маја 1597. у Дубровнику) 1921, купио инжењер Милорад Димитријевић из Београда, да би напослетку оба издања била поклоњена Народној библиотеци Србије.

Како то на овим несрећним просторима бива, прво издање на само два листа од којег је остао само препис изгорело је у бомбардовању Београда (и Народне библиотеке) 6. априла 1941, а друго, на четири листа пуком срећом је сачувано.

Narodna-biblioteka-cuvanje-knjiga-foto-Milena-Djordjevic-670x446

Фото: Милена Ђорђевић

Током 1903, Љуба Стојадиновић је приређујући “Каталог Народне библиотеке Србије” унео буквар Инока Саве међу дела српске писмености.

Пре двадесетак година, Михаило Блечић, Стјепан Филеки и Оливера Стојадиновић приредили су репринт овог буквара на основу другог издања, које је сачувано.

Репринт је 1991. објавила “Политика”, а на основу тог издања поменути аутори приредили су и нову књигу првог српског буквара инока Саве у којој је уместо старословенских писмена коришћен рачунарски сет типографских карактера “инок сава”, који је креирао и читаоцима поклонио Стјепан Филеки.

(Катарина Вуковић)

Преузето са: http://www.telegraf.rs/

 

 

Колумна

Јесен живота

jesen zivota

 

Енглески студент

engleski student

 

Кино Култура

kino kultura

 

О ВИНУ

o vinu

 

Београд

beograd

 

Охридско Језеро

ohridsko jezero

 

Ововековни и оновековни

ovovekovni

 

Тешки људи

teski ljudi

 

Карактер

karakter

 

Иди, и како си веровао нека ти буде

idi i kako si verovao

 

00zlatenac2qy7.jpg
Број прегледа чланка : 5052143

ПРАВИЛО ПОСТА ЗА 2020.

pravilo posta 2020

БУКВАР
за србску православну децу
и родитеље

0000

САВЕТИ ЗА ЖЕНИДБУ И УДАЈУ
О избору брачног друга
Kако да сретнем сродну душу

16200

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

09700

 

ИМА ЛИ СПАСЕЊА ЗА НЕКРШТЕНЕ

 15000

ФАРБАЊЕ ЈАЈА
СЛАВСКИ КОЛАЧ И УКРАСИ
БОЖИЋНИ КОЛАЧИ

 16100

ЧУДА БОЖИЈА НАШИХ ДАНА

 Чуда божија наших дана

БЛАГОСЛОВИ,
РОДИТЕЉСКЕ КЛЕТВЕ,
КЛЕТВЕ И ПРОКЛЕТСТВА

15900

СВЕ О СПОМЕНИКУ НА ВРАЊЕВЦУ

Sve o spomeniku S

 Споменик на Врањевцу, најпотпунији је и најлепши споменик српској војсци досад. Подаци о страдалима прикупљани десет година, од 2005., до 2015., а овај изузетан знамен  грађен је током  четири последње године крај одлично очуваних ровова српске војске из 1915. Све о споменику сазнаћете ако кликнете на наслов или слику.